Još uvek sam neodlučan. Zurim u staro elektrolitno ekransko polje – proizvedeno još krajem XXIII veka. Ekonomsko propagandni program:
Kupite naš led – viču sa Severa, - on se ne topi. On se ne topi!
Vatra koja se ne gasi! Samo kod nas- kliču sanjivi Istočnjaci.
Pridošlice sa Juga stidljivo nude prozirnu odeću koja se ne cepa.

Mi, ovaj put ne nudimo ništa.

Najzad, dvoumio sam se između naručivanja sintetičkog oblaka (bez nekog naročitog oblika), penaste zelene kaše sa ukusom iskristalisanog kivija, ili… Ipak ovo drugo.
Volim ASTROZOO vrt. Ne mogu da odolim Orlovima sa našeg Zapada i njihovim mehaničkim čeljustima u kojima završavaju divlji Balkanci. Svakodnevno.

Dalibor Filipović - Filip, rođen je 02.11.1976. godine u Boru. Piše pesme, lirske zapise, kratke priče, aforizme, haiku… Dobitnik preko 80 književnih nagrada i priznanja na domaćim i inostranim konkursima. Svoje radove objavljivao u preko 60 domaćih i stranih časopisa i listova. Zastupljen u stotinak domaćih i inostranih zbornika. Pesme su mu prevedene na engleski, bugarski, rumunski, slovenački, makedonski... jezik.
Učestvovao na mnogim pesničkim smotrama i kulturnim manifestacijama u više od 40 gradova. Član je više književnih klubova, udruženja i organizacija. Uredik/izdavač stotinu knjiga.  Njegovo stvaralaštvo i uspesi zabeleženi su u preko 100 novinskih članaka i u dokumentarnom, kratkom filmu „Daj da budem slovo”.
Autor sledećih knjiga: Daj da budem slovo (1997), Nema kraja noći (1998), Elle (2000), Predvorje zenica (2002), Antologija savremene poezije knjaževačkih pesnika (2003) /koautor/ i Uzvik iz sredine reda  /Neo-sofija/ (2005), Foto-monografija književnog kluba Branko Miljković (2006), Mali Bog /Foto-monografija povodom petnaest godina književnog rada Dejana Bogojevića/ (2006), S one strane (2007). Živi i stvara u Knjaževcu.