Pre jedno godinu i po dana uradio sam serijal anketa/intervjua sa ovdašnjim noise/industrial/experimental isl entitetima u želji da saznam nešto više o tim ljudima, kako razmišljaju i kako vide celu priču. Ovo je, moglo bi se reći, nastavak te ankete. Uživajte i probajte da noktom malo zagrebete po zemlji. Otkrićete jedan drugačiji i čaroban svet...

HC: Za pocetak podseti nas na svoje dosadasnje radove. Kako je tekao razvoj tvog projekta? Kada si počeo sa celom ovom pričom, koja je tvoja zelja bila i kakav smisao ona ima? Sta to tebi znači a šta bi trebalo slušaocima?
T: Aw, do Your bloody research :D... Tearpalm je, ako moram da se odlučim za prelomni trenutak, nastao negde u vreme poslednjih svirki sa Bokerinijem i Paganskom ljubavi, i to tako što sam jednog dana najzad smislio ime za svoj muzički alter-ego, ili kako bi to već neko mogao da nazove.. Ime ispod koga su nekako mogle da se skupe ideje nastale u prethodnih pet ili više godina, od kojih su neke razvijane i u radu sa mojim prvim bendom, ustvari više pokušajem benda Future Zen Terror, a neke su postale osnova za stvari iz kojih će kasnije nastati muzika Paganske ljubavi. Tearpalm je sjedinio osnovne premise onoga što sam želeo da iskažem/izazovem muzikom: buku, melanholiju, maštu i slobodu, stvari koje se mnogim ljudima prikazuju u nekom međusobno isključujućem odnosu. Odgovor na prvi deo pitanja: dva full length albuma "Prijatelj sa Duhovima Mesta" (2008) i "Tearpalm" (2009), oba za Slušaj najglasnije, i jedno net-izdanje, "Objections On Luminance Of Things" (2009), za (srpski) Dark Scene Records.

HC: Ako je tvoj muzicki izraz industrial, noise, isl sta bi bila inspiracija koja zahteva ovakvu napetu formu?
T: Hmm.. Ako bih ja morao da odredim šta je moj muzički izraz, mislim da bi pitanje možda zauvek ostalo bez odgovora :D Ne branim se previše od etikete "industrial", jer u biti Tearpalm ima dodirnih tačaka sa industrial music estetikom, ali mislim da ona ipak u priličnoj meri ostavlja nepokrivenom teritoriju na kojoj drema ova elektronska neman.. Recimo, na svim albumima ima dosta primesa drone i ambient zvuka, a na novom albumu ima dosta refleksija na sedamdesete, na kraut ili space rock, ali istovremeno i na glitch, noise ili čak neofolk formalne uticaje.. A ako ćemo o inspiraciji, koja je za mene jako sumnjiv fenomen, recimo samo da je Tearpalm moj odgovor, ponekad nepromišljen, na postojanje koje mi se nudi. Još jedan od mnogih puteva ličnog eskapizma.

HC: Kako generalno nekome ko nije upucen intenzivnu buku objasniti i kako ti se cini izjava "There is no such thing as noise"?
T: Kako objasniti slikarstvo mrtvom zecu? Mislim da je najbolje ne truditi se previše. Mislim da intelektualno poimanje buke najčešće isključuje slušanje. Slično kao kad nam neko kaže da mu je omiljeno muzičko delo 4' 33'' Teško mi ide da zamislim nekoga ko ne voli buku, ali onda shvati nešto o njoj što ga učini "upućenim", i onda je odjednom fan. Mislim da ljudi obeleženi tim, u apsolutnom smislu neobjašnjivim, u neku ruku samoobjašnjivim afinitetom prema noise muzici (ili ne-muzici) ne zahtevaju nikakvo objašnjenje, dovoljno je pustiti imHaters, NON, ili štaveć, Merzbow, štagod. A onda- zašto uopšte objašnjavati noise kao formu (ili diskutabilno poricanje forme) nekome koga to ne zanima?
Izjava mi se čini kao nepotrebna. To se može reći za sve na svetu.

HC: Noise. Muzika ili Anti-Muzika :)? Zasto je jedno, a zasto je drugo?
T: Zli jezici bi rekli: najčešće zato što neki umeju da sviraju, a neki ne, i to ih ni najmanje ne zanima.
Ispostavilo se da, u teoriji, nijedno nije presudno za izraz.

HC: Nastupao si uživo par puta? Kako zapravo izgleda tvoj nastup?
T: Do sada, nastupao sam samo kao gost na koncertima svojih prijatelja. U tim prilikama, odsvirali bi ili reprodukovali sa malim dodacima nešto od mojih radova, nikad duže od petnaestak minuta. Moram na ovom mestu da kažem da za jedini put kad sam najavljen samo kao Tearpalm imam da zahvalim Peđi iz Figurativnog teatra; bio je to osmominutni set u Living Roomu beogradskog SKCa, negde pre godinu dana,

i Ti si, naravno, bio tamo :) Takođe, zahvalio bih mu i za suludu gitarsku buku koju je proizveo tokom izvedbe moje stvari S. R. S. N. N. (Smrt Rokenrolu i Svim Našim Neprijateljima) u Niškoj Banji, ranije iste godine.
Ozbiljniji nastup Tearpalma mogao bi da se dogodi u skorije vreme u Žici u BG, ali.. o-tom-potom.

HC: Ta neponovljivost napravljene muzike. Prednost ili mana?
T: Džoni Mičel je jednom rekla na koncertu, kad su joj tražili da svira pesmu Blue: "Hej! Niko nikad nije rakao Van Gogu: naslikaj Zvezdanu noć opet!" Nijedna pesma odsvirana uživo nikad nije ponovljeno iskustvo, pa makar je svirali i Iron Maiden :D

HC: Kaze jedan moj ortak "za sve to ti je dovoljan fruti lups i esid"... Sta koristis u radu? Hardver, softver, gedzet isl...
T: Hahaha.. Pa šta znam, možda i jeste dovoljno :D U osnovi, mnogo je važnije da autor zna šta bi s tim što koristi. Koristio sam sve što bi mi došlo u ruke, od FL i Cakewalk Home Studia 9 do Reasona u nekoliko verzija, ali evo parcijalne liste mog omiljenog softvera:
Adobe Audition (1.5 i 3.0)
Ableton Live 7
Orion
Celemony Melodyne
Naravno, veliki deo zvuka je procesirana gitara ili prosto najrazličitiji snimci i zvuci izobličeni, preštimovani i re-aranžirani na sve dostupne načine.. Sviram gitaru i bas, a neke od pedala koje koristim su Big Muff (sustain, compressor, overdrive), Vox-ov autowah i Boss distorzija, a na poslednjem albumu i DigiTech-ov bas procesor mog brata..
U poslednje vreme, Behringer c-3 studijski mikrofon, mali petokanalni mikser i Line 6 UX1 USB recording interface..

HC: Danas je racunar dostupan svima. Cinjenica je da masa ljudi radi nesto po pitanju muzike sama. Da li smatras da je ta dostupnost dobra i to da svako moze da radi muziku/buku?
T: Smatram da je dostupnost dobra. To što svako može da radi je dobro. To što mnogi ostaju diletenti i posle pet ili deset godina i prave sranje od (ne)muzike, po mom mišljenju i nije problem. To će sranje ionako slušati oni za koje je i pravljeno.

HC: Koliko stizes da pratis desavanja u ex yu u smislu novih i starih imena?
T: Uh. Ne znam. Muziku pratim oduvek, ali ne mogu da kažem da sam danas tako marljiv kao ranije kad su u pitanju novi autori. Pogotovo ne ovde. Recimo, ova Popboksova takozvana nova beogradska scena mi je totalna glupost. Srazmerno malo muzike pravljene na ovim prostorima je meni važno, pogotovo od 2000. do danas.. Volim da slušam DIY, demo i underground stuff, bilo da su posredi moji prijatelji ili ljudi koje upoznajem na netu ili offline.. To mi je mnogo privlačnije od onoga što nude B92 ili kogod. Uvek me raduje da shvatim da postoji neki novi Goribor ili Cosmomachia, Tona ili dreDDup, Jewy Sabatay ili Figurative Theatre, Nahty ili Margita je mrtva, Alone ili Plasma Arc-Machininig, Lezet ili THIRD I, Sizife, daj kamen! ili Tabletarijum.. in no order of importance.

HC: I ovim ti ostavljam poslednju priliku da kazes nesto sto zelis a nisam te pitao i jeste ili nije bitno vama, nama, nekome...
T: Nije valjda poslednja :) Čuvajte se. Jebite se. Ne poveravajte ništa psihijatru i roditeljima. Pridržavajte se svojih zamisli i radite kad god je to moguće.

M/D\S
10-11-2009

myspace.com/tearpalm