13.11.2009., Klub Pravnog fakulteta, Niš
Koncert je bio drugi u serijalu Sounds of Struggle. Prvi se pokazao kao prilično uspešan. Dobri bendovi i kvalitetno ozvučenje/rasveta,...postavili su neke lepe standarde. Odjeci još bolji i sa pravom se očekivalo da ovaj koncert bude još posećeniji. I, na kraju ne znam zašto se to nije desilo. Da li je strah od svinjskog gripa učinio svoje, nemanje para za ulaz (a imanje za pivo ispred) ili nešto treće, tek pravni je bio više nego polu prazan. Mislio sam da će se vremenom popuniti ali ništa od toga do kraja večeri.
Koncert je počeo oko 21h sa Embio Shpayz. Bend koji je zaista puno puta svirao ovde poslednjih godinu dana. Znao sam šta mogu da očekujem pa me nije previše nešto vuklo da pogledam po ko zna koji put sličan repertoar. Ali me je privuklo to što sličan prethodnim zapravo nisu ni svirali :). Bilo je par starih stvari ali su se okrenuli novim pesmama. Pravi potez jer je već i bilo vreme ako mene pitate.
Posle nekih 45 minuta Hate-Tech iz Zaječara. Pre jedno godinu ipo sam imao prilike da ih pogledam i nisam bio nešto oduševljen. Mislim, šta reći o bendu koji obradi Lordi i hard rok aleluja... Pfff... Srećom ovoga puta to nisu svirali. No to i nije nešto izmenilo neko moje mišljenje. I dalje nisu „moja šolja čaja“. A HT su vam na tragu nekog industrial metala, haj tako da ga nazovemo mada je to više metal sa kojekakvim industrial-elektro uplivima. Ramštajn, rečju. A čini mi se da su i svirali nešto od njih. Elem nekako meni to vuče na neko hmmm, pa pomalo na neko poziranje. Mislim, svirati sad u ovih dana pod medicinskim maskama, „originalno“ nema šta,...pa samo sam čekao ko će se prvi dohvatiti toga. Intuicija me nije izneverila jer sam kasnije doznao da je čak 3 od 4 benda te večeri htelo na isti način da se predstavi... pfff...

NKK, fin nastup, onako nepretenciozan, drugačiji od ostalih te večeri i zaista pojma nemam gde bih to po zvuku svrstao. Mislim da ne znaju ni oni :). Ali mislim da sam video i bolje izdanje ovog benda.
Dok se Rain Delay namestio masa je polako počela i da odlazi iako i nije bilo kasno, svega 00.00h od prilike. Tako da je kao i prošlog puta poslednji bend nastupio pred najmanje ljudi. U svakom slučaju RD je imao ok set sa nekim novim stvarima ali čini se da su se ljudi već dobro smorili i to se nekako osećalo da se ostatak večeri već odvija po nekoj inerciji, da su svi tu kao nešto, nit’ im se sedi nit’ im se ide jer je još rano. I RD je čini mi se to i primetio ali mi se sviđa što nisu dopustili da im to vidno zasmeta tako da je Dušan održavao fin kontakt sa publikom do kraja.
E sad, zašto se narod umorio (ovog i prošlog puta)? Neko moje viđenje je da svaki bend dobije verovatno i previše vremena za svirku. Ako imate četiri benda za veče i svaki svira minimum 45 minuta to je, sa pauzama između bendova, četiri sata a to je, ako mene pitate, fizički teško za izdržati. Rešenje? Ili smanjiti broj bendova (ne preporučujem) ili smanjiti dužinu seta (preporučujem). Zašto ovo drugo rešenje? Bend se natera da se predstavi u najboljem svetlu i napravi selekciju kvalitetnijih pesama, Zbog brzine nastup je dinamičniji, i generalno sve teče brže što malo podiže atmosferu...
Eto, gledamo se na Sounds of Struggle III. Ako ga bude...
I nemojte se žaliti kako nema koncerata po gradu... Možda ste vi previše lenji...