HC: Finali praše onako,...baš dobar staroškolski hard kor već par godina. Kratko, jasno u lice i bez mnogo filozofije, onako kako ja volim. U poslednje vreme namam pojma šta se sa njima dešava pa nije bio problem iscimati se i obaviti ovaj razgovor. Jure je raspoložen za priču pa ja krećem: OK, mi smo Helly Cherry webzine iz Srbije a Final Approach je...
FA: Hardcore pank bend iz Slovenije.

HC: Kada, kako i zašto Final Approach kreće sa radom?
FA: FA kreče sa radom 2002 godine. Svi mi smo bili drugari več od ranije, voleli smo pank muziku i imali želju, da bi svirali u bendu več dugo. I konacno smo se jednog dana dogovorili, jer nismo imali baš nekih muzičkih izkustva, ko če da svira gitaru, bas, bubnje, ko če da peva. Tako su počele probe u krškom pank skloništu gde još uvek sviramo.

HC: Šta je vama FA doneo?
FA: Glavno što nam je doneo, je puno zanimljivih ljudi koje smo upoznali zbog benda i sa nekim postali bas dobri drugovi. Super je i to da smo posetili puno krajeva za koje, siguran sam, ne bi ni znali da postoje da nema FA.  

HC: Kazite nešto o konfliktima unutar benda, lepim i ružnim situacijama?
FA: U bendu od početka pa do sada baš nije bilo puno konfliktnih situacija. Još uvek smo ista ekipa šta je super. Mislim da je najbitnije da dobro funkcionišemo kao drugari, da isto uživamo na probah, svirkah ili ako se samo družimo i zezamo, sve ostalo je u drugom planu. Naravno da dodje nekad do konflikta ali još uvek smo sve rešili. 

HC: Koliko je jedna FA pesma rezultat vaše saradnje a koliko je delo jedne osobe?
FA: Skoro svaka pesma je rezultat suradnje celog benda. Kad dobije neko neku ideju za pesmu svi ostali kažeju šta im se svidja i šta ne, šta bi se moglo dodati ili promeniti. I tako nastane pesma. 

HC: Ja znam za Demo iz 2004. i Lost Youth izdanje. Da li postoje još neki snimci?
FA: Postoji još puno snimaka koje nikad nisu videle dnevnog svetla neke su na raznih kompilacijah a ima jos demo iz 2007 kojeg mozete skinuti na dobrom slovenačkom blogu, gde cete naci jos sigurno koju zanimljivu stvar: http://slo-punk-rock.blogspot.com/. Več neko vreme se dogovaramo, da opet idemo snimit nešto ali za sada još se nismo uspeli dogovorit ništa konkretno.

HC: Šta je za vas najiscrpljujuća stvar kod pravljenja pesama/albuma? I šta najviše ne volite oko svega toga?
FA: Nekad je iscrpljujuče snimanje kad treba jednu stvar odsvirati više puta i kad si po ceo dan zatvoren u neki rupi i slušaš buku. Jednom smo u roku manjem od 24 sata snimili 17 pesma i to je bilo malo previše :).  Ali opet to nam je super, nije da ne volimo toga samo nekad ti bas prija tišina kad se vratiš kuči :).

HC: Kako se osećate kad “stavite tačku” na neki svoj rad?  Osećate li olakšanje, ili ti vam žao što ste završili nešto, za šta ste se vezali u toku stvaranja?
FA: Šta se tiče benda mislim da ni ne stavimo tačke na ništa. Do kad imamo volju i inspiraciju za sviranje ništa nije gotovo. Snimke, ploče, kazete, CD-ji... sve to smatram za neke stranske produkte benda koji dolaze sami po sebi ako je bend živ.

HC: Koja su uobičajena i neuobičajena mesta gde ste svirali?
FA: Uobičajno sviramo po neuobičajnih mestih za 'normalne' ljude :) Uvek su zanimljivi razni skvoti od kojih su mi jos uvek najzanimivljivija izbruhov bazen u Kranju gde se svira u olimpjskom bazenu i bioskop u Dravogradu koji nažalost više ne postoji ali bio je to super prostor u opuštenom bioskopu sa rampom za skejtanje i prostorom za svirke. Pa onda imaš jos razne podrume, skloništa, garaže... Svirali smo i u kamnolomu, usred šume... Ma mislim da znaju ljudi koji to čitajo o čemu pričam :).

HC: Može li muzika promeniti svet?
FA: Svet mogu promeniti ljudi. A muzika može da da nek impulz ljudima da se zamisle o nekim bitnim temama koje bi svim nama olepšale život. Da se nešto bitno pokrene u tom pravcu treba volja i odlučnost u svakom pojedincu za to a to je samo sa muzikom težko ali ne nemoguče.

HC: Da li iza benda postoji neka ideologija?
FA: Ne. Ne ograničujemo se nekim ideologijama jer mislim da ne postoji ni jedna koja bi nas sasvim predstavljala ili sa kojom bi se 100% slagali. A i sve te ideologije mogu da se interpretuju na različite načine. Samo ako naprimer pogledaš najklišejsku ideologiju u panku anarhizem... Kroz povest razni teoretičari smislili su različite veje anarhizma koje se medjusobom puno razlikujejo i neke imaju super ideje a druge več graniče na najgori fašizam.. Tako da ako bi sve to hteli sasvim definirati trebali bi imati puno znanja o tim stvarima kojega barem ja nemam a i nije naša ideja da se spuštamo u neke ideološke teorije to neka rade filozofi mi smo samo pank bend koji kažemo šta nam smeta i kako mislimo da bi se stvari mogle napraviti bolje ;).

HC: Da imate mogućnost da stvorite novo društvo u Sloveniji kako bi bilo uređeno?
FA: Ufff evo več se spuštamo u teorije :) Prvo trebamo predpostaviti da bi ljudim toliko oprali mozaki da bi radili bilo šta bi voleli ali sa ničim što bi uradili ne bi štetili nekom drugom :).

Onda bi ukinuli sve represivne organe, ukinuli bi granicu, pravičnije ovredili različite poslove, neke stvari kao što su zdravstvena pomoč ili pomoč starijim trebale bi biti samoumevne za sve ljude, sve gospodarstvo bi trebalo biti prijazno prirodi..To su više sanje nego neka teorija i ako bi se sve to ustvarilo onda pank ne bi imao više smisla tako da kurac… :). (To je opet moje osobno mišljenje ne mogu pričati za ostale.)

HC: "MAKING PUNK A THREAT AGAIN!". Da li je pank danas pretnja? Ako ne, šta je potrebno da bi to postao?
FA: Prvo zavisi pod šta podrazumevate pank. Ako mislite pod pank ovu 'našu scenu' onda mislim, da je nekakva pretnja ili barem alternativa ovom konformističnom načinu razmišljanja i života kojeg nam želi podvaliti moderni kapitalistički sistem. Jer se na sceni radi puno stvari, kao što su fanzini, bendovi, svirke, turneje, protesti, izdaju se ploče, CDje, kazete… Ima puno suradnje sa ljudima iz celog sveta i sve to funkcioniše na principu poverenja, poštovanja, samo iniacitive, ljudi razmišljaju i ne požderu svega šta dobe servirano i ne rade sve to zbog para. Tako ja gledam na to kao na neki mali svet gde ne važe zakoni tržnog gospodarsta i ne treba da budeš neka egoistička svinja da si 'uspešan'. Naravno i pankeri su samo ljudi tako da i ovde ima svako jakih i daleko, da bi bila to idealna scena ali još uvek bolje nego ništa i na nas je da bude još bolje.  

HC: Da se nadovežem na prethodno pitanje, Unison imaju stih "Release me from the hardcore scene". Kakvo je vaše mišljenje o istoj u nas (pod ovim mislim na ex yu)? Koliko su naši hc bendovi dobri? S' jedne strane me zanima vaše mišljenje o muzici koju naši bendovi sviraju a sa druge strane me zanima kako vidite odnose na našoj sceni.
FA: Pa evo isto mišljenje imam o ex Ju sceni kao o sceni u opšte o kojoj sam več pisao u prošlom pitanju. Isto mislim da ima puno super bendova, fanzina, distribucij, ljudi koji se bave sa izdavanjem ploča, ljudi koji organizuju koncerte, turneje, koji furaju razne prostore sa nekimi drugim temama a ima i ljudi koji zove sebe hardcore ili pank i nemaju bas neke veze sa svim tom. Zanimljivo je da smo se ljudi iz ex Ju republika baš povezali i puno suradjujemo kako ja vidim i više nego sa ostalima i ako nas dele granice. Naprimer mi puno više suradjujemo, imamo kontakte sa ljudima iz bivše Ju pa i svirali smo više po svih bivših republikah (osim u Crnoj gori još ne) nego u Avstriji, Italiji ili Madžarski koje su nam geografski bliže, sa njimi nemamo više granice i tako je puno lakše putovati. Neznam možda je to zbog jezika, a možda nas još uvek veže neko bratsvo iz bivše države ;).  

HC: O Krškom se dosta toga lepo čulo poslednjih godina. Da li je i dalje tako dobro na tamošnjim koncertima i koje su trenutno aktuelne stvari u gradu?
FA: U zadnje vreme čini mi se kao da scena u Krškom stagnira ili je možda i pala. Neki bendi su prestali da sviraju neki ljudi više nemaju toliko vremena pa ne dodjeju više na svirke opet drugi iz nekih drugih razloga. Ali mislim da je to nesto normalno uvek ima scena uzpone i pade. I na poslednjih par svirkah več se pojavila opet neka mlada pozitivna ekipa za koju se nadam da če još dolazit pa i počet aktivnije da sodeluju sa nama jer uvek dobro dodje mlada snaga, :) tako da se ne bojim za pank u Krškom.

HC: Koliko su vaši rodjitelji/porodica/okolina upoznati sa tim čime se bavite? Da li imate podršku sa te strane i koliko vam je ona bitna?
FA: Moji su dosta upoznati sa tome. Mislim ne dolaze na naše svirke ili se spuštaju u neke detajle ali so me uvek dobro podržavali. Kad sam još živeo sa roditeljima dosta puta sta mi mama ili otac  pomogla kuvati za bendove, nikad nije bio problem ako su neki bendovi spavali kod mene i tako. Poznaju mene poznaju moje drugare pa valjda imajo i oni poverenje da su pankeri ok i ako ne izgleda uvek tako na prvi pogled ;).

HC: Dobro, sad kad ste sve rekli možemo i završiti. Pa stavite tačku na razgovor, tačku na „i“ ili slag na tortu...Nadam se da vas nisam previše „preznojio“ ovim pitanjima :).
FA: Malo sam se 'preznojio' :) ali mislim da je to samo pozitivno da postavljaš takva pitanja da moram malo razmisliti šta da ti odgovorim. Nadam se da nije moj Srpski tako loš da se nečeju rezumet neke stvari. Uglavnom hvala na dobrih pitanjih, nastavite sa dobrim radom i ne odustajte od panka :).
E da… Ako ima neki pank bend koji bi voleo da svira u Krškom neka nam se javi. Može preko maila zorko.jure@gmail.com ili myspace stranice http://www.myspace.com/butnhrupn.
Ajde vidimo se!

www.final-approach.co.nr