3. & 4. oktobar 2009.
klub Feedback, Niš

Početkom oktobra u niškom klubu Feedback održana su dva koncerta beogradske grupe Block Out kada je predstavljen i deo novog materijala.
Negde oko 23h prvi redovi su već bili popunjeni najvatrenijim fanovima. “Veži me, kanapom koji vučem…”, započeo je glas težak poput lepljivog pokreta utapajući se u već polu zadimljen klub presecan komplementarnim snopovima crvene i zelene. U sličnoj atmosferi proticale su “Fotelja”, “Zečevi beli”, “Čarobni akord”... Na prve taktove nove pesme „Nikad“ začuo se gromoglasan aplauz. Izvođenje prve strofe prepušteno je fanu iz prvog reda.
Zatvorili smo oči i sećali se šta je sve prošlo do sada. Ali gotovo da niko nije ćutao. Neki su pevali. Čuo se i poneki vrisak s vremena na vreme. Prvi redovi bili su u totalnom transu. I to je „Sve što mogu reći“. Niko od prisutnih nije mogao da se složi sa konstatacijom da „Najduži je poslednji sat“. Ali nikome nije žurio sat. Jednostavno se nije stizalo da se zakasni bilo gde. 
Izuzimajući prve redove, retkost je bilo jednostavno prepuštanje muzici. Prostor kluba koji je obećavao jednu intimnu zabavu, na trenutke je opasno gušio svojom mračnom hermetičnošću. A možda je to bilo delom i zbog oblaka dima koji su ubili i najmanje čestice vazduha i uvlačili se u svaku poru. Cena koja uvek mora da se plati.

Da li zbog cene karte ili čega već, tek, u nedelju je bilo manje ljudi a i atmosfera je bila nekako drugačija. Nedelja uveče, prohladno i vlažno napolju, toplo i eterično unutar kluba. Ponovo ista scena na bini. Teško akordi ode o „Najdužem poslednjem satu“ povukli su ljude unutar kluba i „utakmica“ je mogla da počne uz „Tri korne penal“. Vezaće oni nas dobro ove večeri. I to onim kanapom koji visi sa tavanice. Vezali su nas svojim akordima i mi smo im dali svoju ljubav.
Pratimo ih preko „Nedostupnih polja“ omamljeni tim „Čarobnim akordima“. Ne može se „Protiv sebe“. To dobro zna i Nikola Vranjković i širok osmeh pojavljuje se na njegovom licu.
Zaokružiće se „Finansijska konstrukcija“, to je nezaobilazno. I dok je performans za „Fotelju“ bio u jeku, Vranjkoviću je pukla žica na gitari i tada, kao da je nestala magija na tren. Al’ Harmelinski frulaš se nije tako lako dao. Uz „Bedem“, „Nikad (dve hiljade i kusur godina) i „SDSS/GSZ“ publika pada u trans. Na sredini pesme SDSS počinju da pevaju: „Te noći smo se potukli zbog nje...“, parodirajući istoimenu pesmu Kikija Lesendrića.
Lovili su tako davno pobegle recenice po vazduhu uz “Blentostamin”. Ali nisu čekali ni časa. Ipak su ovo “Nevremena”. Onaj ko preživi pričaće šta se stvarno desilo u nedelju. Nisu nam curile jeftine suze niz lice. “Koma” je to...

Set lista (3. oktobar):

1. Veži me
2. Fotelja
3. Zečevi Beli
4. Čarobni Akord

5. Finansijska Konstrukcija
6. Deponija
7. Armatura
8. Rođendanska Pesma
9. Majdan
10. Trenje
11. Tata Brada
12. Protiv sebe
13. Nikad (dve hiljade i kusur godina)
14. U osam i trideset
15. Sve sto mogu reći
16. Najduži je poslednji sat
17. Nedostupna polja
18. Raskorak
19. Tehnologija

Set lista (4. oktobar):

1. Najduži je poslednji sat
2. Tri korne penal
3. Veži me
4. Kad hodam
5. Vertikalno gledano
6. Sudopera
7. Sve što mogu reći
8. Nedostupna polja
9. Čarobni akord
10. Protiv sebe
11. Andrej
12. Finansijska konstrukcija
13. Težak slučaj pakla
14. Fotelja
15. Bedem
16. Nikad (dve hiljade i kusur godina)
17. SDSS/GSZ
18. Blentostamin
19. Nevremena
20. Koma