vrati se na sadrzaj arhiva root@hc-zin.cjb.net

BRICKHEADS, PROMOCIJA ALBUMA  “MUSIC POLLUTION"

       

piše: Jelena Tipšin

Posle promocije dugo očekivanog albuma prvenca novosadskog trešerskog garaž benda Brickheads u klubu Crna kuća 13, scena je filovana još jednim kvalitetnim izdanjem buke i rokenrola. Bend koji se izdvaja po posebnoj buci, stavu na bini i dobroj zabavi koju crpe iz apsurda-“boemskog u garaži”.

Još jedan vikend u Novom Sadu tokom nove sviračke sezone, koja se svim silama zaukava, a Brickheads su promovisali svoj album “Music Pollution”, snimljen u izdanju nikog drugog do SKCNS. Novosadski studentski kulturni centar očekuje još jedna jesenja muzička promocija: novo izdanje Blizkreiga. Do tada, imaćete priliku da slušate prvi album Brickheadsa od 10 pesama u svom zvučnom sistemu, dok vam ne riknu zvučnici.

Možete čuti snažne gitare, iz vremena starog rokenrola, iz garaže susedstva Ragmana i Korozije, a odlučan pomalo i grubi glas pevača Miće teško ćete povezati sa njegovim visokim i mršavim stasom. Mada tamne naočare za sunce odaju tu ideju Sipmaty for the Devil i sličnih himni. Na bini izgledaju potpuno opušteno (pivo li je ili sama svirka), a iz instrumenata se čuje apokalipsa- nema tu puno kompromisa ili šarenog optimizma. Iako ostatak benda se može sresti i po drugim lokalnim pank i garažnim bendovima (Bomber, Blizkrieg) njihovo zajedničko delovanje nikako ne liči na gorepomenutu surf/garaž scenu, što zbog same činjenice da su donedavno bili demo bend, što zbog scenskog nastupa. Njihov nastup po manjim i većim gradovima Vojvodine, Hrvatske idu u prilog živosti, vole da brljave, piju pivo, nose čudne kostime na bini, što može ponekad da uključi havajske košlje, odeću inspirisanu s&m stilom, klasični pank stil, dok u publici se može desiti nešto drugo. Publika nije do sad sklona bila šutki, što bi i bilo teško uz garaž, skakanje sa bine- ne praktično, smetate bendu. Mada, publika je uvek raspoložena da cupka i peva svaku pesmu stojeći u prvim redovima I ponekad se pripruži na mikrofonu u refrenu. Pošto u Novom Sadu nema prvog reda, podrgrevanje publike je uvek dobro došlo, što njima teško i ne pada- ponuđen ko počašćen!

Deset pesama snimljenim prošle godine u studiju na salašu kod Raduleta (Atheist Rap) zvuče kao jedna celina u stilu i zvuku, na žalost i u inventivnosti kod kategorije melodije, iako postoje neverovatno dobra rešenja kada vas refren samo udari po dinji odnosno “glavi od cigLJe”. Što bi arhiteTke odbijali da kažu, a opeka je to… čuka iz vašeg zvučnika, bilo da pevaju o dečkima iz podruma (Basement Boys), stavu (No Shit Attitude) ili o nekom posebnom zelenilu (Addiction to the Green Stuff).

Njihova polisa glasi: “Right here in my town/ we spread the voice from the streets/ with lots of noise around/ at the highest speed…”

Ako volite apokalipsu, dobro prženje na gitari ili posedujete motor sigurno će vam se svideti ovaj album. A ako niste se našli među navedenima, slobodno poslušajte “Music Pollution”, ne ujedaju, oni su veoma fini momci- kada siđu sa bine.

Nakon promocija albuma, kada je teperatura dosegla nivo uzavrelosti I zagušljivosti u klubu, sjajno je uvek posedeti i proćaskati sa članom/vima benda, a moja glava? Moja glava je bila cigla- blaga prehlada i upala sinusa… Živela garaža i hladno pivo, i kliknite na play!

      arhiva