Nisomnia 1. dan
3.9. rovovi niške tvrđave
Svih ovih godina je Nisomnia rađena uz pomoć štapa i kanapa gde se do poslednjeg dana ne zna da li će se uopšte i održati. I valjda su shvatili da tako više ne ide, a i uz pomoć novih gradskih vlasti došlo je do spajanja tri manifestacije u jednu i time je učinjen pravi potez. Tako je festival dobio jedno novo lice i priliku za novi početak. Šta je to ujedinjeno? Festivalu je pridružena e-tvrđava, „internet festival“, manifestacija koja je počela prošle godine i rovove tvrđave afirmisala kao novo mesto. Filmske, muzičko-producentske i slične radionice, Joomla, Linux, Free net film fest, radio komunikacije i još brdo free sadržaja... Čupin Memorijal je još jedna manifestacija koja se pridružila a pokrenuta je pre par godina i posvećena je „Čupi“, osobi jako bitnoj za niški rnr, koja je pre par godina i preminula... Ove godine je ponovo pokrenuta i elektronska bina koja je funkcionisala paralelno sa „živom“. Tako je nastala jedna još jača manifestacija koja ima u planu da preraste u regionalni festival, jer kako su organizatori rekli: „na 200 km od Niša se nalaze tri glavna grada, Skoplje, Sofija, i Beograd“. I zašto to ne iskoristiti?
Mi smo se ipak fokusirali na dešavanja na „živoj“ bini. Iako su nas zanimala samo dva imena te večeri, ti bendovi su svirali prvi i poslednji tako de je celo veče ispraćeno. Prvi su bili Brickheads. Cigloglavi su svirali u Nišu, tj u Niškoj Banji proletos i jako nas prijatno iznenadili svojim pristupom celoj priči i iskrenom svirkom pa je to bila sasvim dovoljna preporuka da se u rovove spustimo na vreme. Naravno da je sve kasnilo a ni ljudi nije bilo. Valjda ne znaju 3/5 bendova, neki ni 5/5, ali i teško je koga dovući u 19h. Tako da su ovi odsvirali pred 30tak ljudi u rovovima i osobljem. Ali su zato svirali ko za 300 ljudi. Jbg, koliko god im je možda to smetalo (ako jeste uopšte) ili im je bio bedak, to se nije videlo pa su odsvirali „za sve pare“ i opet se preporučili...
Sledeći bend,...pa ne znam ni da li da pominjem, Starfuckers. Jeftina nostalgija i tezgarenje za sve pare. Alen iz Goblina „praši“ hitove 90ih i 80ih uz svaku drugu Goblina i insistira na tome kako oni NISU Goblini. Atmosfera je bila dobra, narod je za vreme njihovog nastupa i došao i prišao ali...šta ja znam, nekako gorak ukus to sve stvori nekima od nas... Kad želim tezgu, znam gde ću otići...
KBO su bili kao jedan od hedlajnera. I ok je to bilo, mada su oni meni nekako više za klubsku varijantu. Bilo je ljudi, o zaista je bilo ljudi koji su se primili i valjali po prašini zbog alkoholnih opijata i nostalgije, ali je opet bilo više onih kojima neke stvari nisu bile baš najjasnije. I to je ok. Na kraju ukupan utisak i nije neki. Verovatno zbog pomenute navike da ih gledam u zatvorenom i zbog dobrog dela zbunjenje mase.
Čikine Bombone su zato malo izvadile stvari. Rokabilijevci i 50e, kontrabas, gitara i bubanj. Mada su i oni dosta furali taj tezga repertoar radili su to na dobar način. Ima tu nečega a masa je prepoznala pa se i prolivalo pivo i ostalo...
Na kraju ono što je odjeknulo kao vest, meni više ličilo na SF zajebanciju: PANKRTI u Nišu. No ipak, eto ih sad tu pred nama, omatoreli, odrtaveli, posedeli... I jbg, jesu oni osetiljiva tema, i bilo je polemika, da li, ili ne, na šta će to ličiti isl... No prosto, mislim da se tako nešto nije smelo propustiti. Pogotovu zato što se to dešava u ovom gradu i još bitnije što je ovo verovatno zadnja prilika da se pogledaju uživo. Prosto, Pankrti su kao prvi pank bend na ovim prostorima deo istorije muzike ove i one zemlje i tako nešto je trebalo videti i na kraju krajeva ispoštovati... I sa tim stavom je došlo puno ljudi, čak i oni koji pojma nemaju o Pankrtima, a takvih je ovde puno, na žalost. No nije ni bitno. Sad je bitno to da su nakon 24 ili 26 godina ponovo ovde. I da uprkos godinama i dalje sviraju sa istim žarom. Ne, nisam rekao intenzitetom jer ipak je prošlo 30 godina. I mora se priznati da su godine učinile svoje. Mada Pero i dalje divlja i skače po bini, silazi sa nje a nešto ga slabo i razumeš dok govori između pesama, valjda zbog alkohola jerbo na tv-u parla sasvim razgovetno (smeh). Ali želja za sviranjem i iskrenost su jednostavno bili tu. I to se videlo. I osetilo. I zaista su Pankrti te večeri svirali, i jasno i iskreno dali sve od sebe koliko je to moguće svirajući jaaaako dugo (po nekima i previše) uz dva bisa po 3-4 pesme. Bilo je i drugih komentara u vezi sa ličnim doživljajem tog koncerta, no gore navedeno je objektivna činjenica a subjektivni doživljaj je nešto drugo. A subjektivan osećaj? Pa šta ja znam. Mislim, na koncertu se prvi put te večeri digla prašina. Bukvalno. Od skakanja diže se oblak prašine koji sve guši i sa masom u njoj podseća na stampedo. Ništa, skidamo majice i vezujemo preko noseva i nastavljamo. Pa ko izdrži. Znalo se, sa Pankrta smo se vratili ko iz njive, puni zemlje, ulepljeni od znoja i prolivenog piva i sa mirisima pomenutih...Sutra je bio novi dan...

Nisomnia 2. dan
4.9. rovovi niške tvrđave
Ovaj je bio možda i najkomercijalniji uslovno rečeno. Plan je bio prekočiti Novembar koje smo gledali mali milion puta, Gamblers iz Nemačke,...pa samo ime nije obećavalo puno, i...kakvo je dođavlola to ime? Pero Defformero,...iako ovde a i u Srbiji vlada pomama za njima dozvolićete da i njih propustimo jer to nije naša šolja čaja, flaša piva ili šta već. Tog dana proglašavaju 5.9. za dan žalosti i sve mora da se završi do ponoći. Tako da mi stižemo tačno na Bjesove.
Narod se ovde toliko uželeo Bjesova da je to neverovatno. Trebalo je da sviraju negde početkom juna na danima piva ali je prsla organizacija a prsli su i ljudi tada što je samo povećalo želju. I, Bjesovi ovde prosto dobro prolaze i imaju svoju publiku a ko ih je ikada gledao uživo zna i zašto. Sviralo se dosta toga „Bolje ti“ albuma. Mada bez nekog divljanja u masi. Meni je sve to delovalo jaaaaaaako mračno atmosferično i nekako,...ritualno. Dodajte tome i pun mesec koji se spustio... Zbog pomenutog dana žalosti repertoari su bili drastično kraćeni ali su Bjesovi završili tako što je Marinko pljuvao pivo i prskao istim svud po bini i publici i napravio kratak spoj.
Sledeći su bili Atheist Rap i tu ne bih previše. Oni valjda svuda dobro prolaze i gledali su ih svi milion puta i tako je bilo i ovde. S’tim da ovde masa počinje da divlja, bar muški deo i pravi ponovo stampedo, i veći nego na Pankrtima. I tako od prve do poslednje pesme i do poslednjeg benda a to je...
Sunshine. Ta neka pauza u njihovom radu je nastupila pa su tako oni ovde zadnji put svirali pre jedno sedam godina ako se ne varam. Da, dok je još bila aktuelna stara postava. I sećam se tada da je bilo pakleno dobro. Pretpostavljao sam da će i sada biti tako. I bilo je.

Pankrti

Bjesovi

Kulturno Zabavni Program

Mada sam bend je takav da prosečan čovek mora da reaguje a smešno je bilo gledati one „true“ likove koji su pljuvali bend pre toga kako skaču u nebesa 15 minuta kasnije... Znači, krosover hip hop sa živom postavom i hc-a-like muzičkom podrškom. I definitivno je bolje slušati ovaj bend na koncertu kada zvuči neuporedivo moćnije nego na snimcima. I tu opet od početka do kraja se stvara i traje stampedo sa zaista previše prašine jer ovoga puta skače i staro i mlado i muško i žensko. I na kraju...pa možda su oni ipak i najviše pružili te večeri iako po nekima „autsajderi“, te večeri su i bili bend na kome se najviše uživalo...

Čupin Memorijal
5.9. rovovi niške tvrđave
U dva teksta ispred sam pomenuo o čemu se radi. Za „Čupin mikrofon“ su se takmičili:
Povratak Bitsija. Izvinite ali ja bih zabranio sviranje obrada na ovakvim manifestacijama. Još jedna tezga-a-like varijanta. Prosto smatram da bi se trebali takmičiti autorski bendovi i da se taj vid izražavanja podržava, ne suva reprodukcija. Epilator i AFK Cat on Fire nismo ispratili u potpunosti pa ne ide da dajemo neki sud. Radi se o mladim bendovima i još će se negde pojavljivati. Valjalo bi pomenuti Repression Release koji moćnije zvuče živo i sada nastupaju sa čini mi se khm...više muda. Drago mi je da vidim kako ovi momci napreduju vremenom. KZP je verovatno ono što je ostavilo najjači utisak te večeri od takmičarskih bendova. Jako puno energije i svirka sa jako puno muda i testosterona. Mešavina panka, hc-a i oi zvuka nas je najviše pukla. „Catchy“ rečju. Obratite pažnju na ove ljude. Na kraju BRM BRM koji su i pobedili i nikada mi neće biti jasno zašto. Prosto, takmičarski bendovi glasaju jedni za druge i nije mi jasno kako su se odlučili sa ovaj bend koji se dosta raspadao po bini, a kako i ne bi kad je sastavljen ac-hoc par dana pred svirku. Lepo je to, komercijalno čak ali misterija ostaje...
Revijalni deo je doneo nastupe bendova Glad koje smo, dozvolićete, propustili. Hevi metal slabo ko voli u redakciji. Tako je bilo i na Mama Rok. Yu naopako su sada svirali kao prošlogodišnji pobednici. I zaista su zaslužili tu pobedu ali su zato sad totalno prsli i razočarali pa i smorili. Ne znam gde je problem tek jako bledo izdanje ovog benda. Zato je Proces digao atmosferu koliko-toliko. I njih narod ovde gotivi a opet, ska je takav da ne može čovek da stoji mirno. Alogia,...odsvirali tri pesme! Da, tri i zdravo. Dozvolite, nisam se bunio. Alogiu i ne volim. Manje više zbog zvuka (hevi isl), više zbog tog nekog poziranja. I za kraj, bend koji se debelo takmiči za „promašaj“ sa Starfuckersima, Nightshift. Još jedna tezga varijanta, bend koji verovatno nikada ništa više neće ni uraditi...Što se mene tiče i ne mora...

Na kraju, zaključak cele priče...generalno nije ova Nisomnia bila mnogo bolja od prethodnih (mislim da je prva zapravo i bila najbolja ikada) ali bar vidim neku želju da se napravi nešto više. Ostaje nam da čekamo juni sledeće godine kada bi trebalo da se sledeća Nisomnia desi. Aj zdra’o.