HC: Makabert Fynd je švedski staroškolski hardkor pank. Iako nisam razumeo ni reč od onoga što sam čuo dobro su me preznojili dok sam skakao po sobi slušajući jednu od njihovih 7’ ploča. Upravo tom konstatacijom započinjem razgovorom sa Mattisom...
MF: Hvala ti na tome, drago mi je da ti se svideo snimak i jako mi je drago da evo razgovaramo o svemu tome za tvoj zin.

HC: Šta bi mogao da kažeš na početku o svom bendu pošto na vašoj stranici nema puno informacija?
MF: Krenuli smo početkom 2008. Tada smo bili samo ja (Mattis) i Doltz (svirao još u Dobermann Cult and the Dontcares). Ja sam svirao bubanj i pevao a Doltz je svirao gitaru i bas. Par nedelja kasnije je došla i prva svirka i bila nam je potrebna puna postava pa su nam se pridružili Yasse i Tobbe. Kada smo snimili prvi 7” pozvali smo tipa po imenu Poffen da nam se pridruži. Tobbe je rešio da se posveti svom bendu Vicous Art a Doltz Dobermann Cult-u pa su nas napustili. Na njihovo mesto su došli Andre (Östermalm), i Pulko (The Dontcares). Trenutno smo u postavi: Mattis i Poffen – Vocali, Andre – Bas, Pulko – Gitara, Yasse – Bubanj.

HC: Dobro, ali ubrzo ste i uradili LP...
MF: Da, i ako bi slušao naša izdanja može se reći da prva dva 7’ su sličnija u odnosu na album. Zvuk je na albumu sada malo drugačiji. Stvar je u novim ljudima jer je album snimala nova postava pa su svojim dolaskom i oni uticali na zvuk jer su Pulko i Andre dosta drugačiji od Dolza i Tobbeja. I mislim da je sada zvuk zreliji i malo kompleksniji.

HC: A misterija oko imena?
MF: Makabert Fynd je malo teško objasniti. To je više kao neka izreka, odnosno fraza koja se često čuje na vestima i viđa u novinama. Mislim da može da se prevede kao „pronađeno telo“...na primer, često u novinama čitaš kako je neko pronašao negde neko telo... To je “Makabert Fynd”.

HC: Na početku sam rekao da ništa nisam razumeo. To je zato što pevate na švedskom.
MF: Da. Jednostavno volim hard kor na švedskom. Zvuči dobro i to je zahvalan jezik za pisanje. Prva pesma koju sam napisao je bila na engleskom „Steroid Pigs“, ali nakon nje sam pisao na svom jeziku. Prosto, više mi se tako sviđa.

HC: Kako ja kapiram iz nekih prevoda, pevate o svakodnevnoj borbi čoveka u ovim turbulentnim vremenima. Prosto, nazivi poput „Where’s Your Fucking Respect“, ili „Guess I’ll never be a Man enough“ na to upućuju. Dakle borba U čoveku, ali ko su za vas „Svinje“?
MF: Ha. Neke od pesama imaju dosta ironije i sarkazma u sebi. Svinje su za nas svi oni koji nam smetaju, zatucani ljudi koji se lože na kola, „gole ribe“ i slično. Ameri to zovu „hillbillys“. Guess I’ll never be a  real Man (Det blir väl aldrig kaar av mig) je o služenju vojske. Do skoro svaki mladić u Švedskoj je morao da ide najmanje godinu dana u vojsku. Ako bi odbio mogao si završiti u zatvoru. Drago mi je da se to danas promenilo. Glupo je to. Brdo mačo momaka trče okolo i igraju se rata. Ja sam mesec dana proveo u vojsci ali sam nešto slagao i uspeo da je izbegnem. Imao sam sreće da nisam morao do kraja da se time bavim.

HC: Švedska je poznata kao dobrostojeća zamlja, u stvari sve Skandinavske zemlje žive sasvim dobro. Pa sa kojim se vi to problemima onda suočavate?
MF: Pa... Naša desno orjentisana vlada Švedsku sve više pretvara u Ameriku. Ne slažemo se sa stavovima Moderaterna-e (vladajuća koalicija). Država sve više brine o bogatim ljudima. Na primer, mrzim činjenicu da ako imaš više para, dobijaš bolju zdravsvenu negu. Svi bi trebalo da imamo ista prava, i bogati i siromašni.

HC: Pa koji su vaši politički stavovi i da li ste angažovan bend onda?
MF: Da, jesmo politički svesni i angažovani. Zalažemo se za puno stvari. Zaista previše da sad nabrajam ovde ali ukratko, levo smo orjentisani.

HC: I kako je onda živeti u vašem mestu? Opiši malo.
MF: Mi živimo u Stokholmu koji je najveći grad. Kao takav, ovde ima svega i svačega. Bukvalno. Dobrih koncerata, kul žurki i klinaca tako je ovo ipak lepo mesto za život i ono što si rekao malopre o skandinavskim zemljama donekle stoji.

HC: A, da li se srećete sa predrasudama? Pošto svirate brzu i glasnu muziku, kako vas starija populacija prihvati?
MF: Zavisi šta misliš pod onim „starija“. Ja imam 35 a Poffen 40. Pa eto ti vidi. Na našim koncertima smo mi obično najstariji tako da nema ko stariji da nas prihvata ili ne heh. A sa klincima se super slažemo.

HC: Da li u Stokholmu postoje skvotovi onda, društveni ili omladinski centri u kojima se drže koncerti, organizuju radionice? Da li grad i gradske vlasti na neki način podržavaju mlade ljude?
MF: Koliko ja znam, ovde nemamo skvot. Postoje centri koje si pomenuo mada mi ne sviramo tamo i nisam bio do sada ni u jednom. Tako da ti ne mogu reći šta se tamo dešava.

HC: A lokalni bendovi i fanzini vredni pomena?
MF: Uh, ima ih zaista puno ali evo nekoliko: Krig i hudik, Brainboms, Nitad, Kvoteringen, Meanwhile, Fy Fan, Henry Fiats Open Sore, Wolfbrigade, Tortyr, Fredag den 13:e, Massgrav,... Eto, pretpostavljam da za neke i znaš a ima ih još...

HC: Dobro, na kraju kada dolazite u jugoistočnu Evropu i dokle ćete svirati uopšte? Da li imaš neku predstavu?
MF: Nadam se da ćemo nekada doći kod vas. To bi naravno jako voleli. Nadam se da se to desi nekad skoro. A nadam se i mislim da će Makabert Fynd ovde biti još dugo dugo. Vidimo se...

myspace.com/makabertfynd