19.9.2009., klub Feedback, Niš
Hmmm, da, nova Fidbek sezona je krenula nedelju dana ranije čini mi se nekim žurkama, a Goribor je bio sjajna prilika da i mi počnemo sezonu odlaženja u taj klub. Sezona je dobro počela a aktuelni program i najave se mogu videti na feedback.org.rs. I tamo ćete skontati da ovaj klub je usmerio svoje delovanje s’jedne strane na elektronsku scenu a sa druge na gitarski indie, i alternativni zvuk gde se opet nađe i mesta za koje pank dešavanje isl.

No vratimo se ovoj večeri. Vidno raspoloženi (bez dejstva alkohola, to smo ostavili za dole) spustili smo se gde nas zatiče fino iznenađenje u vidu nastupa Bokija i Ice kao Monolit u plastu sena. I to poslednji nastup pod ovakvim imenom, ubuduće će raditi kao Tabletarijum. Za one koji ne znaju, Bojan Ilić Bokerini je kako neki vole da kažu, sada već „kultna ličnost“ i „gradsko muvalo“. Iza sebe ima nekoliko zbirki pesama i nekoliko bendova. Uz Icinu muzičku podršku (i bogato muzičko iskustvo uz T-Error, Nahty, DeepArtMent...) govori svoje stihove i sve to ide pod etiketom slem poezije ili kao „revija socijalnih i psihodeličnih grafita“. Taj spoj s’jedne strane jedinstvenih i provokativnih Bokerinijevih tekstova i s’druge strane Icinog zvuka stvara atmosferu koja zaista i opravdava malopre navedeni naziv. Imao sam nekoliko puta priliku da odgledam ovaj nastup (uz jedan zajednički čak) i definitivno je to sada zvučalo najbolje do sada. Ovde mislim pre svega na reakciju publike kojoj često ovaj vid izraza zna da bude i naporan a publika nezainteresovana ili u najboljem slučaju zbunjena. Sa druge strane tehnički je to zvučalo bolje u smislu boljeg i čistijeg zvuka a i tonac je dodavao eho vokalu što je svakako pojačavalo utisak. Generalno nastup je krenuo mirnije, kao trip hop „vožnja“ uz razne elektro i ambient uplive da bi vremenom dobio na nekom ritmu i ritmično se i završio.

Posle kraće pauze red je došao na Goribor koji sada opet svira u nekoj novoj postavi i čini se da je ovo neka definitivna,... bar u nekom narednom periodu. Tu je sad i Uža na mestu basadžije i Rige na usnoj harmonici. Lap top, zadužen za matrice je i dalje stari član :). Elem, ako do sada niste otrkili Goribor, vreme je.

Bend koji iza sebe ima jedno zvanično izdanje za Dancing Bear u Hrvatskoj, bend koji je u istoj toj zemlji prošle ili pretprošle godine proglašen za bend godine i bend koji nezvanično za Zagrebački Slušaj Najglasnije (lejbl koji je otkrio Meseršmite, Majke, Satana Panonskog,...) ima niz izdanja („ono što te ne ubije....“, idr), i na kraju bend koji je pre koju godinu doneo pravo malo osveženje i novi talas učmaloj srpskoj sceni (uz bendove koje furaju recimo Popboks). Zanimljivo je da ovakav bend i pored svih ovih činjenica i dalje deluje iz poluandergraunda. Pomenimo još i to da njihov zvuk predstavlja mešavinu rokenrola, bluza i trip hopa. Taj živi deo benda je zaslužan za rnr i bluz (naroćito stihovi) zvuk dok semplovi i lap top stvaraju taj elektro, mračniji, pulsirajući utisak. Ne sećam se tačno kojom pesmom je sve krenulo ali je 2.-3. bila Sjajne niti i na dalje su se ređale uglavnom stvari sa „prvog“ albuma: Voli me, Dalaj Lama me se sećaš, Hoću da živim,... + par novih (ili bar manje poznatih stvari). Zvuk je i dalje bio na zavidnom nivou pogotovu vokal koji ume da bude nejasan u Fidbeku. Goribor je pre par meseci svirao u klubu Pravnog u Nišu, i iako je tada bilo i video projekcija koje su pratile Goribor, ovaj nastup je bio ubedljiviji jer je i postava bila potpunija i dala puniji zvuk koji se više oslanjao na živ nastup nego na matricu. Posebnu dimeziju je dao Rige svojom usnom harmonikom (još jedan bluz momenat). Elem,...njihova svirka je trajala skoro 2 sata i sveukupno, jako iskren koncert uz koje ispunjavanje želja.

Na kraju, svi srećni, svi zadovoljni i ovaj koncert stavljamo u top5 ove godine. Definitivno.