Sedeli su u mraku, na krovu. Bila je to kuća od tri sprata sa crvenim crepom.
Devojčica je imala crnu loknastu kosu, krupne oči i prćast nos. Nosila je svilenu spavaćicu. Dečak je bio debeljko plave kose, okruglog lica, rumenih obraza. Na sebi je imao frotirsku pidžamu. Devojčica je u krilu držala plišanog medveda sa crvenim prslukom.
,,Ovo je čarobni medved“, reče ona dečaku.
,,Kako čarobni?“, upita dečak.
,,Lepo“, odgovori ona.
,,Kaži mi.“
,,Neću.“
,,Zašto ne?“
,,Debeo si.“
,,Nisam debeo.“
,,Jesi, debeo si.“
,,Pa šta? I ti si debela.“
,,Nisam debela.“
,,Nisi. Lepa si. Medved je debeo“, reče dečak u frotirskoj pidžami.
,,Medved je čaroban“, reče devojčica u svilenoj spavaćici.
,,Čaroban i debeo. I debeli dečaci mogu da budu čarobni.“
,,Ti ne možeš.“
,,Mogu.“
,,Kako?“
,,Ako me poljubiš.“
,,Neću da te poljubim.“
,,Zašto ne?“
,,Ne ljubim debele dečake.“
,,Medved je debeo“, reče dečak.
,,Medved je čaroban“, reče devojčica.
,,Njega ljubiš.“
,,On zna da leti.“
,,I debeli dečaci znaju da lete.“
,,Kako lete?“
,,Lete kada ih devojčice poljube.“
,,Stvarno?!“, viknu ona.
Dečak klimnu glavom, a obrazi mu pocrveneše kao ringlice.
,,Onda, dobro. Poljubiću te.“
Dečak uzdrhta. Ona okrenu glavu i usnama taknu njegov obraz.
On oseti njen hladan nos. Potom otpuza, po crepu, do ruba, i pogleda devojčicu.
,,Hajde... Čekam“, reče ona, a oči joj sinuše.
Dečak se preturi u noć. Devojčica stegnu medveda.

Neven Novak (1977) završio Veterinarski fakultet – smer veterinarska medicina u Beogradu. Priče objavljivo u Književnom listu, TXT-u, Studentskom časopisu za književnost i teoriju književnosti, zbirci Najkraće priče 2005, zbirci Najkraće priče 2006 i Letopisu Matice srpske.