Na moju neizmernu žalost, propustih nastup Youth A.D. koji je prema recima onih koji ga videše i cuše bio odlican (a ja ne sumnjam u gosn Stevu nikada, jelte :D...a vala ni u gosn Dražena koji mu je gitarski pripomogao). Stigla sam, pak, na svu srecu, taman na vreme da ispratim sjajan Tamerlanov nastup. Kao i uvek, zadivila me virtuoznost i misticna atmosfera, zbog cega volim uvek iznova da ih cujem uživo. Jedino mi je malo pokvarilo uživanje to što bend nije bio dovoljno ozvucen, pa je na trenutke entuzijasticna publika bila glasnija od muzike. Claymore sam ovom prilikom imala cast da cujem po prvi put. Iako ne spadaju baš u muziku kakvu i sama kod kuce slušam, zapanjila me je silina i emotivnost njihovog nastupa. Figurtive Theatre ovog puta su nam se predstavili u još jednoj novoj inkarnaciji (taj bend svaki put vidimo i cujemo u drugacijem izdanju) i zabavili publiku svojim originalnim performansom i luckastim maskama. Peda, glavni glumac ovog svojevrsnog pozorišta, toliko se uživeo da je svoju predstavu nastavio i tokom nastupa ostalih izvodaca. Dreddup je, kao i uvek, imao najenergicniji i najglasniji nastup (definitivno više pojacan od ostalih izvodaca, što baš i nije humano prema nezašticenim ušima onih koji se nisu setili da ponesu cepove ili vatu). Sve u svemu, dobra svirka i opaka šutka, kako i prilici jednoj dobroj Dreddup svirci. Završnicu ovom živopisnom festivalcetu dali su Surreal Eternity koji su u Dvorištu napravili pravu žurku. Svojim nastupom Saša i Jelena su pružili priliku svima koji se dotad nisu dovoljno iskakali da to