24.5.2009. klub Feedback, Niš
Eto, fora je da smo ih baš ispratili u prošlom broju i bilo je par komentara mojih prijatelja kad sam im pustio disk „hej ko su ti ovi?“. I nakon dve nedelje smo svi mogli to čuti u svom gradu i uživo. Naravno u Fidbeku. Diskutabilno je bilo da li ću ja uopšte stići pošto sam bio na proputovaniju po zlom zapadu. Dobro, vratio sam se u zemlju na vreme ali su me mučile opekotine. Ipak BP ne svira svakoga dana te se ja nekako dogegah do kluba nekada ranije na zakazani susret sa ekipicom. Gore u kombiju Vasko i Tina dremaju te sam ja fino ćućorio nekih po ure sa Sašom, Grgom i Džanom.
Preskočiću ostale detalje i dolazimo do trenutka svirke. Dobro, malo smo zakasnili (pesmu-dve) dok moja znatiželjna ekipa nije pristigla. U tom trenutku je bilo nekih 60tak ljudi dole, što je relativno malo za ovaj klub ali obzirom da je BP ovde prvi put i ljudi nisu upućeni u njihov rad broj je zadovoljavajući. Možda bi pravo rešenje bilo pozvati domaću podršku, mada su skoro svi bendovi koji bi se uklopili skoro i svirali ovde. Jedino mi kerozini padaju na pamet.
Želeo sam da vidim kako će sada to zvučati. BP ekipa dolazi iz hard kor pank sveta (svirali u FPO, THIP, Demoncrats...) a sada neguju drugačiji alter indi zvuk ali su zadržali izuzetno izražen angažovani duh. Kao što sam rekao nekada ranije ovaj bend postavlja dosta pitanja i sebi i publici. A dosta i priča između pesama što je još jedno od hcp nasleđa mada ovde nije bilo puno priče, možda zbog umora. Ovo je ipak bila zadnja svirka na ovoj kraćoj turneji od 5 gradova. I iz razgovora se taj umor da skontati. Ipak, nisu dozvolili da umor skrati svirku pa su svirali nešto preko sat vremena, svoj standardni repertoar. To je Happiness Machines album i još koja stvar verovatno ali ćete ostati uskraćeni za te informacije pošto je prošlo od svirke dosta.
Pošto je klub bio prazniji nego inače to je sve zvučalo dosta glasnije. I iskreno.