HC: Ispricaj mi malo o tome kako je uopste bend nastao, sta se krilo iza svega toga I zasto bas taj muzicki pravac?
AF: Sve je pocelo kada su se na Slayeru na Exitu upoznali beogradjanin i sarajka, odnosno Igor gitarista (Kramp, Follower) i ja (ex-Kursk, ex-Ormus). Dva meseca posle smo se vencali. Kako smo oboje vec bili aktivni u bendovima, odlucili smo da napravimo i zajednicki. Igor je znao sve zive u Beogradu koji su se na bilo koji nacin bavili muzikom, pa smo vrlo lako nasli fenomenalnu ekipu koja je htela da svira isto sto i mi, old school death metal, kao najblesaviji, najenergicniji i pravac koji dopusta mnogo toga. Dejan "Svaba" (ex-Nibelung, ex-Mor) je uleteo prvi i zaseo za bubnjeve, odnosno bolje da kazem za duplu pedalu, za njim je brzo dosao i Filip kao gitarista (Azazel), a finalno smo zaokruzili pricu u leto 2007. sa Lazom basistom, odnosno "Satanom iz Bataje".
Svako od nas ima jaku ulogu u bendu, tacno se zna ko sta radi, i tu nema mnogo petljanja, iako svi imaju prava glasa i ako se svima ne svidi nova stvar, brisemo je kao da nikada nije postojala.
HC: Kazi mi kako vidis svoj bend u narednim godinama I sad ga pogledas, da li si generalno zadovoljna napretkom benda.
AF: Pa najbolje bi bilo da postanemo planetarno popularni - da nas Nuclear Blast moli za izdavacka prava, da prodamo vise karata od Cece i Seke zajedno - jos i Madonu da prirodamo, ali realnost metala je malo drugacija i tu ne mogu bas da se ocekuju takve stvari.
Ipak, mi vec imamo ono sto volimo u metalu i bavljenju njime, sviramo i stvaramo kako mi zelimo, bez opterecenja, imamo ludake koji dolaze na svirke i prave apsolutni haos, a proda se i po koji disk. Cesto putujemo u, a i van zemlje, upoznajemo hrpu ljudi, pijemo pivo, jedemo gulase i rostilje i sve u svemu ludo se provodimo.
Buducnost ce da donese onoliko koliko se mi budemo trudili, ali mislim da smo za sada poprilicno progresivni, obzirom da za dve godine koliko postojimo imamo iza sebe demo i album, kojeg cemo uskoro da izdamo, ali necu da kazem jos za koga, da ne ureknemo sto bi matorci rekli.
HC: Na koju vasu pesmu moramo posebno obratiti paznju? Koju nam preporucujete kao najbolji opis onoga sto radite?
AF: Uh, to je jako tesko za odgovoriti. Ako se ja pitam, sa albuma je to Globalistic Culture,a opet odlicna mi je i Funeral Throne, a super je i Dead inside. Svi u bendu imaju razlicitu omiljenu pesmu, ali ono sto nam je zajednicko svima je da zaista, ali zaista uzivamo u svakoj koju smo napravili, sto je nekako i najbitnije.
HC: Da li ste svirali do sada u inostranstvu I kakvi su utisci sa tih svirki, takodje, sta mislite o ovom zakonu koji nam ne da da sviramo u Hrvatskoj ukoliko nismo clanovi Udruzenja Estradnih Umetnika Srbije?
AF: Svirali smo vise puta u Bosni i Hercegovini, trebali smo i u Hrvatskoj - ali je zbog razloga koje svi znamo to otkazano, a uskoro planiramo i Madjarsku, Makedoniju, pa i malo dalje i sire, ali o tom potom. Sada sa ovim novim obecanjima o ukidanju viznog rezima, bice svima mnogo jednostavnije da putuju i predstavljaju svoj bend u svetu. Moram da napomenem da mi je svirka u Tuzli prosle godine ostala najdraza, jer je to bila nenormalna energija. Tada smo svirali sa Azazelom i bosanskim Ormusom. Mnogo dobro zezanje. Brcko je isto fenomenalan grad za svirke, gde se niko ne stedi, a i Sarajevo definitivno drzi specijalno mesto, pogotovo kod mene, jer ipak je to moj grad i moja dugogodisnja ekipa.
A sto se tice zakona, nemam nista protiv da imamo udruzenje pa i da placamo da budemo clanovi istog, ali ako cemo zauzvrat mi sa nasim metalurgijama imati iste uslove u muzickoj industriji kao i svi drugi, sto podrazumeva promocije, izdanja, reklame, spotove na svim kanalima, itd. A da mi placamo, kao jedna neprofitabilna muzicka grana podjednako kao neki narodnjaci koji obrcu silne pare, najmanje na muziku, ali da ne zalazim, a da pri tome nista ne dobijemo nazad...e tako se necemo igrati.
HC: Da li je tesko baviti se muzikom u zemlji Srbiji? Sa cim ste imali najvise problema?
AF: Kao sto sam vec malopre spomenula, veliki je problem materijalna podrska, promocija i izdavastvo. Nekako i mozemo da skrpimo neke parice za relativno dobar studijski materijal, pa i zahvaljujuci netu da i promovisemo sebe, ali ipak sve je to na kraju amaterski, jer nacin na koji muzicka industrija metala radi u svetu je nesto sto mi necemo dostici jos dugo vremena. Ovako ako neko ima srecu, pa "ubode" nekog izdavaca, to je odlicno. A sramota je, da niko ne podrzava bendove ovde, cast izuzecima u vidu domacih fanzina i radio emisija. Ali da nemamo svoje udruzenje, da opstine nece da pomognu umetnost, pa i neka je takva da se kosa od nje jezi za ove sto sede u foteljama....to je sramota koja samo ide njima na obraz. No, nema veze, mi smo i pre prezivljavali i prezivljavacemo i ubuduce, sa ili bez pomoci. Bar se ne moramo prodati zarad politickih ili ko zna kakvih ciljeva kao "mainstreamovci".
HC: Kako vidis danasnju scenu u Srbiji, da li je rock ‘n’ roll ovde umro ili ne? Koje bi domace bendove istakako kao trenutno najzanimljivije za videti?
AF: Da se razumemo, rock 'n roll je davno izumro na nasim prostorima, odnosno prosla su vremena kada su glavni gradovi bili gradovi gde se djuskalo uz gitare i bubanj. Medjutim, nekako je "teski" zvuk uspeo da prezivi i prezivece dok god ima entuzijasta koji to slusaju i vole zbog samog zvuka, a ne sezonskog pomodarstva. Nikada mi necemo ni biti nista vise od undergrounda i ko god misli drugacije, kad tad ce se suociti sa realnoscu. Ipak, smatram da je nama lepo tako kako je i volim nase mracne podrume i toceno pivo, bleju po parkovima i benganje u masi. Nekako i ne mogu da nas zamislim drugacije, a i pristalica sam kvaliteta, a ne kvantiteta.

A srecom bendova ima mnogo, i manje-vise svi metalci i ponesto sviraju/pevaju, tako da u isto vreme cinimo i scenu i publiku. Koliko god ne slusam neke pravce, smatram da je odlicno sto imamo raznovrsnost u podzanrovima, i stvarno u Beogradu svako moze da nadje nesto za sebe. Jos kad mi se manje mrzeli izmedju sebe...
Ono sto ja preporucujem su Azazel (samo su malo lenji, ali uz gajbu piva sve se dogovori), Kramp da poremeti i ono malo mozdanih valova sto nam je ostalo, Infest sa svojom super energijom, Ashen Epitaph koji fenomenalno sviraju i imaju odlicne stvari, naravno i Amon Din i Sacramental Blood, Nadimach za pijancenje i dobro zezanje, Daggerspawn (samo jos da se usrece sa bubnjarem), Disdained kao jako mlad ali kvalitetan bend, zatim Consecration za malo "cudniji" zvuk, Decontrolled i Draconic koje mozda ne volim zanrovski, ali priznajem da odlicno sviraju, May Result, Stone, Mor, Svatgren, i jos mnogi drugi.
Specijalno moram da napomenem i Space Eater, kojeg na veliku zalost svih nas vise necemo moci da cujemo, a ko nikada nije bio na njihovoj svirki, mogu slobodno da kazem da je mnogo propustio.
HC: Da li u nasoj zemlji moze gore stanje od ovoga da se desi uskoro ili verujes da ce se stanje popraviti?
AF: Uvek moze gore, ali uvek moze i bolje. Sve ovisi o tome koliko se mi svi budemo cimali i kao bendovi i kao individualci. Ne mozemo da ocekujemo da nam padnu hvalospevi s neba, ako se prethodno dobro ne pomucimo za njih. I to je tako u svim sferama zivota, ne samo u muzici. Ipak ja ostajem optimista, neki ljudi su nas zaduzili svojim zalaganjem i najmanje sto mozemo je da nastavimo njihovu borbu i da zaboravimo na glupave razlike izmedju zanrova, jer ipak svi smo mi i metalci i coreri i new metalci, i rockeri i punkeri i zajedno cinimo taj brutalni zvuk i jedino zajedno i mozemo nesto da napravimo.
HC: Pricaj mi o vasem novom albumu. Kako ste tacno snimali, gde i koliko ste zadovoljni snimkom. Da li je to ono cemu ste tezili?
AF: Novi album smo snimili sami u nasem studiju. Snimanje, produkciju i postprodukciju je radio ArchSound www.archsound.com, odnosno Igor. Inace Igor je iskusan tonac RTSa, a da ne spominjem jos hrpu stvari koje radi privatno. Snimao je mnogo bendova, mnogo live-ova ima jako mnogo iskustva, a pri tome je i sam gitarista i poznaje "metal" zvuk. Snimkom smo prezadovoljni i mislim da je to vrhunac koji mozemo, ako uzmemo u obzir da nemamo neku skupu opremu tipa Mesa Boogie i sl. Naravno, vremenom cemo nabavljati bolju opremu, tako da mogu da kazem sa sigurnoscu da ce sledeci album da zvuci jos bolje.
HC: Spotovi, website I mediji? Sta ste do sada uradili I da li se negde (na nekoj televiziji, youtubeu…) mozemo videti I vizuelno vasu muziku?
AF: Kako sam i sama novinar, svesna sam da moras da se guras u medijima svim silama da bi bio primecen i da bi nesto postigao. Vrlo jednostavno, sto se vise cimas, vise ce da te cimaju, jos ako ubacis poneki skandal uz put...idi bre! Za nase skandale je zaduzen Satan, koji nas malo-malo pocasti pogledom na svoje golo dupe i ...ali da ne pricam dalje, ubice me.
U svrhu promocije je jako bitno da imamo i dobar website, a naravno spot u nekom kasnijem radu. Website imamo www.awaitingfear.com, a spot je trenutno u ozbiljnoj fazi planiranja. Mozda ga cak zavrsimo i do septembra, ali o tom potom, kada bude saznace se na Youtube-u.
HC: Nesto za kraj? Sta mislis sta znaci Helly - Cherry I da li si citao ovaj webzin do sada? Kako ti se cini?
AF: Znam za zine, cula sam, ponekada citala, i sve u svemu kao koleginica mogu da kazem da radite super posao. Treba nama jos takvih undergrounda kao vi! A za ime, a Cherry je tresnja a Helly ...nemam pojma...mozda neka inacica za Hell, pa kao Paklena tresnja...Varala sam i Googlala, trazila i po siteu, ali znacenje ne mogu da nadjem, tako da pretpostavljam da je to kao jedno od onih umetnickih dela, gde svako vidi nesto samo svoje, sto mu u podsvesti kucka. Ziveli! :D