28. mart 2009. SKC, Beograd
Čini se da nikada nije bilo kao ove godine. Ni više koncerata, ni manje para da se ti koncerti proprate. I dok SEKA ozbiljno drma vodeće ekonomske sile, mi imamo prilike da vidimo bendove o kojima smo samo mogli da sanjamo.
Jedan od takvih bendova su i pioniri melo-death metala, švedski sastav In Flames, koji su uvrstili Beograd u svoju Istočno-evropsku turneju i po prvi put svirali u Srbiji.
Tako je oko 1500 fanova + novinari ispunilo SKC te martovske večeri. Koncert je, za divno čudo, počeo gotovo na vreme. Satnica je strogo poštovana (deep respect za Šveđane J). Lokalna podrška, DecontrolleD u pola sata svog nastupa dobro su zagrejali publiku i pripremili je za zvezde večeri.
Prvi je na scenu istrčao Bjorn a za njim i Daniel, Peter i Nikklas da bi se Anders pojavio na kraju. Publika je već bila u delirijumu i horski pratila „Leeches“. To je baš oduševilo Andersa, energičnog frontmena koji nije štedeo sebe tokom celog nastupa. „Delight & Anders“ J, „Episode 666“ i „Drifter“  protekle su u sličnoj atmosferi.
In Flames su set listu za beogradski koncert koncipirali tako da su najzastupljenije bile pesme sa albuma „A sense of purpose“, „Come Clarity“ i „Reroute to Remain“. Bend nije nastupio u kompletnoj postavi jer je gitarista Jesper Stromblad i dalje na rehabilitaciji. Njega je na turneji menjao Niklas Engelin.
Napravljen je zaokret ka nešto starijim „Colony“ i „The Hive“ a zatim skok ka novijim pesmama sa „Cloud Connected“. Publika nije posustajala. Anders je sada pravio malo veće pauze između pesama pričajući sa publikom. Pitao je koliko ljudi poseduje kopije novog albuma „A sense of purpose“. Dosta ljudi je podiglo ruke (iako je on pod „copy“ podrazumevao nešto drugo). ;)
Pitanje je bilo intro za „Alias“ i „Move Through Me“ a nakon njih nezaobilazna i možda najpoznatija IF pesma „Only For The Weak“. Usledila je još jedna sa poslednjeg albuma, „Disconnected“ da bi se napravio mali odmor sa laganijim „Come Clarity“ i „The Quiet Place“. Početno oduševjenje je bilo malčice splasnulo. Set lista i nije baš bila najsrećnije rešena. Bar za dugogodišnje fanove koji su očekivali još neku pesmu iz Clayman/Colony ere.
„Without even trying (killing the last scene) let this night explode…” i “Mirrors Truth” je polako utihnula. Nakon energične “Trigger” Anders je najavio još samo dve pesme. Usledila je “Take This Life” a nakon nje “My Sweet Shadow”. I dok su odjekivali poslednji stihovi uz matricu:

“Fueled, these new shores burn, dark past lies cold
Shadow, my sweet shadow, to you I look no more”

Bend se već zvanično opraštao. Svetla su se upalila, oni su podelili još koju trzalicu fanovima u prvim redovima i to je bilo to. Ljudi su skandirali “we want more!” ali uzalud. Koncert je bio završen. Protokol koji je zacrtan na početku, ispoštovan je u potpunosti.