"Kod nas se slušaju jako uštogljene i provjerene forme. Ljudi uopce ne žele cut nešto novo...Nema tu poganja, ni niceg slicnog, samo hrpu upitnika oko svacije glave..."

HC: Je li Hesus Attor kao bend zapravo jedna parodija, izvor zajebancije i dobroh raspoloženja? I jesu li vaši nadimci konkretno parodija na „strašna“ imena članova blek metal bendova?
HA: Hesus Attor jesu parodija i dobra zajebancija, ali ne tolika da bi omalovažavali muziku, tj. rock'n'roll i sve njegove postojece pravce koji su utjecali na nas. Svakako da naše pjesme nastaju u jako dobrom raspoloženju i veselju, ali i pazimo da muzicki to sve skupa zvuci uvježbano i dobro. Naši su pseudonimi nastali kao naša interna zajebancija, ali može se to i tako gledat. Nismo išli za time.
U tom tonu da se i predstavimo : El Cathedralico - vokal, Digitus - bubanj, Juan Pablo Pe De Rigad - gitara, Sennor Jose - bass.
HC: Koliko ljudi zapravo kapiraja ovo što radite? Ne može se reći da puno ljudi gotivi i uopšte zna za mathcore, Dillinger Escape Plan, Mike Pattona, i ostale eksperimentalne pristupe... Konkretno ovde u Srbiji su metalci pa i koraši dosta konzervativni po tom pitanju.
HA: Nisu samo u Srbiji, ljudi u ex-Jugi su svugdje još vrlo rezervirani po tom pitanju, mada evo, baš u Beogradu prošle zime smo imali sjajan koncert u SKC Livingroomu. Ljudi su baš bili ugodno iznenadeni, a i ocito su znali što radimo :). U biti i kod nas, ljudi vole doci, pogledat koncert, jer im je to sve skupa jako zanimljivo i cudno u isto vrijeme. Stvar je u tome da ta muzika ni u svijetskim razmjerima nije u mainsrteamu, ali tržište je puno vece i vani ispada da to sluša puno ljudi, pa muzicari od takve muzike vani mogu i živjeti. Kod nas se slušaju jako uštogljene i provjerene forme. Ljudi uopce ne žele cut nešto novo. Tako da ako istu vecer u istom gradu sviraju neke druge provjerene stvari, ljudi idu radje na to. Mislim da je najviše stvar u našem malom tržištu, u Americi bez ikakvog problema ti možeš imat hrpu fanatika za sve što radiš, tako i za math-core.
HC: Kako publika na koncetu reaguje? Koliko ljudi ode posle dva minuta, koliko slemuje, brejkdensuje ili „opasno-preteće gleda jer blasfemišete i upropašćujete im omiljeni pravac“, koliko su zbunjeni a koliko oduševljeni? Verujem da na jednom koncertu svega ovoga ima.
HA: E, to je dosta zanimljivo za gledat. Vecina ljudi ostane na koncertu, ali samo u cudu zure i uredno plješcu nakon svake stvari. Nema tu poganja, ni niceg slicnog, samo hrpu upitnika oko svacije glave :). Ima i dosta onih koji se oduševe sa onime što cuju i vide. Samo ljudi koji nisu navikli na ovakve vratolomije, ne ocekuju koliko daleko mi možemo ici u kasapljenju i mješanju žanrova, pa takvi i odustanu. Mislim da nitko ne smatra uvredom ovu našu musaku od muzike. Ima dosta fanova i black i death metala koji poštuju ovo što radimo, takodjer i Punxa. Evo primjera sa zadnjeg koncerta u Crnomelju (SLO), do mene dodje par sa ogromnim irokezima i hrpom HC punk prišivaka po sebi i kažu mi da dugo vremena nisu vidjeli i culi ovako nešto dobro. Nama je to super, jer u biti da netko tko sluša bilo što drugo, pa i mainstream dodje kojim slucajem na naš koncert, može ostat ugodno iznenadjen, ako je otvoren za cut nešto novo. Naravno svi ti ljudi možda nikad ne bi stavili doma i slušali naš CD, ali uživo je druga prica :).
HC: Ja nekako imam utisak da se vi sjajno zezate dok svirate.
HA: Tu si u pravu. Stvar je u tome da nama ova muzika leži, ne bi je svirali jer nam je to samo fora. Iskreno smo skroz u tome i nama je ovako nešto radit jednako lagano kao bilo kojem drugom bandu koji radi jednostavniju glazbu. Nema tu neke velike filozofije o radjenju ovakvih pjesama. A kad dobro radiš, dobro se i zajebavaš :).
HC: Kad smo kod svirki prozborite koju o turneji na kojoj ste sad. Prilično ambiciozno. A posle Balkanske, u Italiji ste?
HA: Jednostavno, dobili smo kontakt od Sazdota iz Plagij.ata (hvala Vasko :)) i bili su zainteresirani da nas rade u Skopju, svom gradu. Pošto je Skopje podosta daleko od Rijeke i ne bi se pokrili samo sa time, odabrali smo proljetne praznike u Hrvatskoj

(bubnjar je profesor Engleskog u osnovnoj Školi, pa osim praznika nemamo baš vremena za turneje) i sredili smo još nekoliko datuma u šutu. Tako je u biti ispala ta naša Balkanska turneja. Moram priznat da se jako radujem krajnjem jugu i istoku bivše Juge, jer sam cuo o Makedoncima i Crnogorcima jako lijepe stvari, a u Srbiji i BIH smo vec svirali, tako da za njihovo gostoprimstvo i ljubaznost vec znamo. U Mostaru sviramo vec treci put. Nakon Ljubljane 18.4. (kraj turneje) sviramo još 2 festivala u SLO i zatim Italija. U Italiji smo naišli na booking agenciju koja se zainteresirala za nas i stvar je išla istim smjerom. Desilo se da u jako kratko vrijeme imamo podosta koncerata.
HC: Koliko je bilo zajebano sve to organizovati?
HA: Pa cuj, bilo je i nije bilo zajebano. Moram priznat, da je sa Makedonijom i Crnom Gorom išlo dosta lagano, ekipa se odmah javljala na mail i stvari su se brzo riješevale. Kao što sam spomenuo vec, Vasko iz Bernays Propagande mi je dao kontakt od Sazdota iz Plagij.ata i stvar za Skopje se brzo pokrenula. Ostalo je sve bila lancana reakcija :). Beograd je uletio malo neocekivano, pošto smo ga trebali odradit u 3. mjesecu. Na kraju smo i njega stavili u sklopu turneje. uvijek kad se turneje rade, treba jako puno živaca i vremena da se sve složi kako treba. Na kraju se sve to isplati, posjetiš i vidiš neke države i gradove koje možda nikad ne bi. Upoznaš nove ljude i upoznaš njih sa svojom psihijatrijom od muzike i svima super :).
HC: Jeste li znali da je vaš album izabran za album broja kod nas? Kako vaš cenjeni Ego reaguje na ovu činjenicu? :)
HA: Super ego reagira, jako mu je drago zbog toga :).
HC: Slično je bilo sa Dont Mess With Texas a evo sad i B Propaganda. Čini se da gos’n Moonlee ima dobar njuh. Dosadašnja iskustva u radu sa njim su...
HA: Svakako dobra. da nije Moonleea, ja zbilja neznam za koga bi mi izdali ovakav album kakav smo izdali i pod kojim uvjetima. Moonlee i njegovo postojanje je super korak u zbližavanju i afirmaciji alternativne scene na ovim prostorima i furanju prema van te iste. Ovako nešto je svakako potrebno da sve ne propadne ili postane mainstream. Nemam ništa protiv mainstream scene, ima tu sjajnih stvari, ali kvalitetna muzika ne opstaje samo na tome. Uvijek su najkvalitetnija muizicka izražavanja i širenja glazbenog horizonta kod ljudi dolazila iz undergrounda, da bi se postepeno pretakala u mainstream.
HC: Šta je za vas DADA?
HA: Dobar izbor kad neznaš što napisat na totalnu zajebanu formu pjesme :).
HC: Hoće li vas Looney Tunes tužiti za vokal koji povremeno neodoljivo podseća na Marvina „This makes me very angry“ Marsovca :)
HA: Uh, daj bože. To bi znacilo da smo isfurali stvar do kraja hehe :)
HC: Gde ste studirali matematiku? :) Mora da je Riječki univerzitet/sveučilište sjajan :)!
HA: Hehe, nitko od nas ti nije to studirao, eventualno doma, kada su izlazili novi albumi Dillingera, Primusa, Fantomasa, Zorna itd...
HC: Neću završiti ovaj razgovor pre nego se pošteno izblamirate. Dakle poslednji prljav veš iz privatnog/javnog života članova Hesus Attora.
HA: Ovo i nije tako friško, ali je nama to bio osjecaj poraza. Poslje svirke u Beogradu, Danilo iz Consecrationa i jedan njegov frend su nas furali u fast food iznad kluba, da malo probamo tu hvalevrijednu mesinu o kojoj se toliko prica. Koliko se sjecam, narucili smo punjene pljeskavice i onda je pocelo. Inace se hvalimo po svuda da smo žderonje, ali ovo je za nas bilo previše. Pojeli smo svaki do pola i do kraja te pljeskavice smo se apsolutno prežderali. Danilo i ovaj njegov frend su nas gledali kako se previjamo od muke dok su to oni smlatili 'ko krafnu. Neka, izgubljena je jedna bitka ali ne i rat. Ovo je bio još jedan od razloga za Balakan tour. Sad smo deblji, želuci su širi i apsolutno smo pripremljeni za balkansku klopu. Dragi ljudi, stižemo u vaše fast food radnje i restorane, cuvajte se!

myspace.com/hesusattor