vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

Intervju HAKO Bastards

       
sa Ljubom razgovarao Nenad

...Jednog dana Ninja upozori sina, jer ako je sudeći po njegovoj šaci, sreća mu nije naklonjena. Korto se nasmeja: "No te preocupas Ninja", reče joj "Ja sam svoju sreću stvaram". Uze jedan brijač te povuče duboku krvavu brazdu baš na mestu znamenite linije...

HC: Za pocetak kratko podsecanje. Koja je ideja bila kada ste pocinjali rad na HA KO?
HK:
HA-KO sam ja preuzela od Mareta Ilica i Duleta, tako da nije bas na meni da odgovaram na to pitanje. Svejedno, mislim da je ideja pri njihovom pocinjanju, mom preuzimanju  i daljem radu ostala ista – da se omoguci bendovima da dodju do izdanja odnosno da ih ljudi cuju, i da se omoguci ljudima da dodju do bendova. U to vreme nije postojala nikakva izdavacka kuca koliko se secam, i ako je bend hteo izdanje morao je sve sam da radi a naravno da je to teze nego kad postoji izdavacka kuca i sve na jednom mestu uigrano, i zbog distribucije, finansija itd.
HC: Znam da se i ekipa menjala vremenom, pa... ko je danas HA KO?
HK:
  Ljuba :D Pomazu mi drugari u ogromnoj meri naravno, ali vodi se na mene ;)HC: Koje uslove nudi HA KO i kako funkcioniše
HK:
Funkcionise tako sto izdajem bendove koji mi se svidjaju i dobri su ljudi, ili moze da se desi da su kul ljudi i kvalitetan bend a da meni muzicki bas i ne lezi pa svejedno im izadjem u susret. Uslovi su u skladu sa mogucnostima :) Znaci lepo kvalitetno odradjeno izdanje, uglavnom su rezani diskovi osim kada se radilo u kombinaciji sa nekim stranim kucama pa moze da se priusti i stampani disk ili ploca, bend dobije 20-25% u diskovima, i trudim se da im uradim distribuciju sto je bolje moguce.
HC: Koliki su HAKO tiraži i od cega zavise? Koliko menjate a koliko uspete da prodate?
HK:
Omota se stampa oko 300, (opet, izuzetak su izdanja koji su izasla i na stranim kucama kao sto su Lets Grow, Brat Pack i Lost Boys), a diskova u prvom mahu 100 a posle po potrebi. Zavisi bas od izdanja do izdanja, i od toga koliko je staro izdanje ali recimo da i prodaja i menjaza generalno prilicno slabo idu. Menjaza ide naravno bolje ali je to posle teze prodati ovde tako da dodje na isto. Neko izdanje se proda vise, neko manje, proda se sa distribucije pa uspe to da dogura do nule tako da jos funkcionise, ali realno prodaja nikako nije dobra.

HC: Koliko je teško danas (u eri interneta) biti u jednoj andergraund etiketi? Nije isplativo svakako ali koliko ima smisla? Da li fizicko izdavaštvo dolazi do kraja?
HK:
Ne mislim da je glavni krivac internet. Sigurno da je internet izdavanje otezao dosta i u svetu je sve to malo drugacije, masovno se gase kuce ili smanjuju broj izdanja, sto zbog interneta a sto zbog ogromne kolicine bendova koja se izdaje pa zasicuje. Ali kod nas mislim da je problem u mrtvilu, manjku desavanja i nezainteresovanosti ljudi. Prvi primer – igrom slucaja sam Brat Pack izdala dok sam bila u Nemackoj i ceo tiraz ploca sam prakticno odmah rasprodala, dok ovde bih verovatno na prste mogla da nabrojim koliko je ploca ili diskova otislo za par meseci iako smatram da je to jedan od najboljih evropskih bendova trenutno. Ne bi meni mnogo smetalo  da ja ne prodam ni 3 diska ali da na cert dodje 100 ljudi koji znaju bend i provedu se super, ipak mi je to mnogo bitnije. Medjutim, bas pre par dana su svirali Brutal Knights koji su super bend i u svetu cak i vaze za veci bend, ovde nije bilo 40 ljudi, predpostavljam prosto jer niko nikad nije cuo za bend. I to u eri interneta gde bi bas to trebalo da bude olaksano.. Videcemo kako ce Brat Pack proci. Mene ta cinjenica mnogo vise boli nego kolicina prodatih diskova ili ploca. Naravno da od toga zavisi da li ce moci da se izbaci sledece izdanje, ali mislim da kada postoji zainteresovanost ljudi i posecenost koncerata, ostalo ce vec nekako doci na svoje mesto. Fizicko izdavastvo ne verujem da moze nikada da zaista umre, moze da se baci u neki nizi plan sto jeste tuzno, ali dok postoje i opstaju bendovi, koncerti, ljudi i cela prica, sam disk ili ploca ipak jesu manje bitni i vec ce imati neki svoj prirodni put dalje.
HC: Ovde verujem da postoji publika ali se izdavacima ne isplati da izdaju jer ne postoji navika kupovine diskova. Gde je po vama rešenje? I kakvo je stanje kod nas i ako poredite druge zemlje? I gde je net u svemu tome?
HK:
Malopre sam kao odgovorila na ovo. Navika kupovine diskova ne postoji nigde, diskovi masovno umiru. S obzirom na kolicinu ljudi koji se pojavljuju na koncertima, mi smo jos i dobri. Ploce su uvek bile mnogo prodavanije i cenjene, i iskreno i ja licno bih uvek pre izabrala plocu - dugotrajniji je format, veci i bolji buklet i bolji ceo trip. Tako da u svetu ploce se ipak prodaju dosta dobro i izdavastvo zivi uspesno na njima. Sve kuce imaju problema, moraju pazljivije da biraju izdanja i da im smanje broj i na to je jako uticao internet, ali opet opstaju i to mnogo uspesnije i bolje funkcionise nego kod nas. Mnogo je veci protok stvari, distribucije kojom jedna kuca barata, realnije su cene, sama distribucija je mnogo mnogo laksa i slicno. I pored uticaja interneta ljudi ipak kupuju ploce u dobroj meri i postoje koncerti i prodavnice na kojima se distribuiraju te ploce. Kod nas su diskovi zgodni jer su cene izuzetno niske i ako volis bend, nema razloga da za te pare ne nabavis lepo upakovano izdanje sa sve tekstovima, koji su bar meni jako bitni ako zelim da slusam bend. Medjutim, mislim da je problem u manjku publike, a pogotovo one koju zaista bend interesuje a nije dosla na cert samo da izbleji (daleko od toga da i takvih ima puno J).

Ne znam resenje jer je to zacarani krug – sto je manje ljudi, to je teze dovesti bendove ili ocekivati da se naprave novi, a sto je manje bendova koji dolaze ili novih koji sviraju, to je manja sansa da se neko zainteresuje i pojave neki novi ljudi. U svetu je skroz drugacije. Tamo postoji prezasicenost koncertima, bendovi non stop sviraju, malo ljudi dolazi bas zato sto ima puno koncerata i generalno je losija atmosfera jer su se razmazili. Ali zato kad dodje zaista kvalitetan bend bude prava ludnica, i mnogo je veci izbor bendova koje covek moze da pogleda, muzike da nabavi, mesta gde se pusta kul zika da izadje i sl. a i samo izdavastvo je nebo i zemlja u odnosu na ovo ovde. Tamo ako se covek interesuje za hardcorepunk, zaista moze stalno da bude aktivan u tome i da to zivi, dok kod nas to nije ni na nivou hobija nego ne znam, nesto jos mrtvije.
HC: Šta podrazumeva rad u jednoj etiketi? Kontakti sa medijima, bendovima, distribucija,...? Koliko vam vremena uopšte oduzima?
HK:
S medijima slabo saradjujem, da ne kazem ne saradjujem uopste J Ima dobre i lose strane, dobre su sto je jako zanimljivo stupati u kontakt sa raznim ljudima, bendovima i slicno, lep je osecaj napraviti dobro izdanje, pomoci dobrom bendu i uopste zanimljivo biti u svemu tome,  a uzasno je dosadno sklapati i rezati tone diskova, disk po disk po disk po disk, i tegliti ih na koncert da bi ceo cert gledao iza stola :D Vremenski, kako kad. Kad se nesto desava, novo izdanje ili slicno, ili kad mi se nagomila da imam da sklopim velik broj diskova pred neki cert, uzme dosta vremena. Izmedju toga, sasvim lagano. Bilo bi mnogo lakse da su svi diskovi stampani jer su oni skoro spremni, a ovi rezani u stvari najvise smaraju. A oni jos najjeftiniji :D
HC: Da li u nekim trenucima to doživljavate kao posao a ne kao zabavu? Koliko cesto vam dodje „nek se tera sve u tri lepe, ne mogu više“ trenutak?
HK:
Da, u trenucima kad provedem sate i sate apdejtujuci sajt i mislim se  kako niko ziv to nece ni da pogleda i cemu sav taj maltret, ili kad se desi to sto sam malopre spomenula, da se nagomila brdo diskova koji treba da budu sklopljeni pa hajde jedan po jedan, vecnost.. Ali opet mi sve to predstavlja zadovoljstvo tako da je teg na toj strani J
HC: Cini se da je neko zatišije u BGu po pitanju koncerata i broja aktivnih bendova u odnosu na pre par godina. Da li je došlo do nekog zasicenja, smene generacija (gde novih zapravo nema nešto)? To je neki moj licni utisak odavde, molim te pojasni malo stanje u Beogradu. A slicno mi je i u Hrvatskoj.
HK:
Da, zatisje je i mislim da je bas to sto si rekao – smena generacija gde nova ne postoji. A i onaj zacaran krug sto malopre spomenuh, nema koncerata -> nema ljudi, nema ljudi -> nema koncerata, tj. kad se nista ne desava niko nov ne moze ni da se zainteresuje a stari gube interesovanje, a kad se i desi nesto, nema ko da dodje i tako u krug. Veoma otezavajuca okolnost je i nemanje klubova, tj losi uslovi u njima. Kad bi imali klub koji ne uzima brdo para, mogli bi da cimamo vise bendova da dolaze ovde sa mnogo manjim rizikom i na taj nacin da uticemo da se nesto desava i da se neko zainteresuje. Ali ovako je previse rizicno, i kad se organizuje strani bend i desi se da ne dodje dovoljno ljudi, sledeci put ipak razmislis malo o toj ideji. (Govorim o cimanju stranih bendova jer domacih ima ipak malo a nema poente svirati non stop pred istih 50 ljudi, generalno je potreban veci protok ljudi.)
HC: Da li ste možda planirali da radite neke koncerte ili možda neki mini festival gde bi okupili HA KO bendove? Mislim da je ideja zanimljiva i izvodljiva.
HK:
Tako nesto i jesmo radili za 5 godina postojanja HA-Koa. Nisu svirali svi bendovi, svirali su oni koji su mogli.  Od HA-KO bendova oni koji i dalje sviraju, sviraju vise manje redovno i kad svira neki strani bend ulete, tako da za sad nema potrebe da se okupljaju samo ti bendovi.
HC: Za kraj, šta je motiv da u ova teška vremena tvrdoglavo gurate i dalje pricu?
HK:
 Jednostavno mi predstavlja zadovoljstvo, barem jos uvek vise nego napor, tako da guramo :)

hakobastards.com

      arhiva