HC: Ispricaj mi malo o tome kako je uopste bend nastao, sta se krilo iza svega toga I zasto bas taj muzicki pravac?
C: consecration je nastao 2000. godine u beogradu. svirali smo muziku koju smo najvise voleli da slusamo, a pogodilo se da je tada bio mali broj ljudi koji su slusali tu vrstu muzike, a jos manje da su je i svirali. tada smo odmah iskocili iz svih okvira pa smo tada dobili neke poklonike koji nas jos uvek prate. vremenom je ta publika rasla pa je samim tim rastao i broj ljudi koji su nas prihvatili. jos uvek smo izvan tih okvira, ali smo vise rok, a manje metal pa smo mozda malo prijemciviji. mada, najvaznije je da smo vise bend, a manje zbir zanrova, a to je za dobar bend najvaznije.
HC: Kazi mi kako vidis svoj bend u narednim godinama I sad ga pogledas, da li si generalno zadovoljan napretkom benda.
C: jesam, onoliko koliko mi to okolnosti dozvoljavaju. bend je izasao iz nekog potpunog andergraunda u neki... andergraund prve klase, ali nadam se da ce se i to uskoro promeniti. eto, bili smo dva puta na nacionalnoj televiziji za dve godine, a neki mnogo poznatiji bendovi ne dobiju ni toliko.
HC: Na koju vasu pesmu moramo posebno obratiti paznju? Koju nam preporucujete kao najbolji opis onoga sto radite?
C: to je sve individualno. neki mi kazu da je rif u aligatoru najbolji rif u srpskom roku ikad, neko se kune u somnu i njenu specificnu atmosferu, drugi nas mole da sviramo neke stvari sa prvog albuma. meni je najbitnije da se sve pesme shvate ozbiljno i istom tezinom i svaka pesma ce vec naci put do svog slusaoca.
HC: Da li ste svirali do sada u inostranstvu I kakvi su utisci sa tih svirki, takodje, sta mislite o ovom zakonu koji nam ne da da sviramo u Hrvatskoj ukoliko nismo clanovi Udruzenja Estradnih Umetnika Srbije?
C: hrvatska i nije bas neko inostranstvo, al eto, nismo ni do tamo dogurali. taj "zakon" (iako nije regulisan) nam dozvoljava da sviramo ali pod katastrofalnim uslovima. razumem ja da u ovoj zemlji vec ima dovoljno sranja i da ministru kulture nije na prvom mestu da se bavi rok muzicarima u drzavi, ali to nije nikakav izgovor da se problemom uopste ne pozabavi. u svemu tome mi je na neki nacin drago sto nam se to sranje sa zabranom ulaska u hrvatsku desio, jer smo mi ti koji su pokrenuli celu tu inicijativu za regulisanje tog zakona i drago mi je da smo dobili veliku podrsku i odziv svih bendova koje je ista sudbina vec zaticala ili koje moze da zatekne u buducnosti.

HC: Da li je tesko baviti se muzikom u zemlji Srbiji? Sa cim ste imali najvise problema?
C: tesko je i ziveti u zemlji srbiji, a kamoli svirati tj. pokusavati da zivis od sviranja jer to volis. najveci problem ovde je u psihologiji. ovde se ne ceni umetnost dovoljno. srbi su varvari i ne razumeju to. a ne vole kad im kazes da nesto ne razumeju, jer srbi sve moraju da znaju najbolje. sa druge strane, kad sretnes ljude koji su kao ti, oni u manjini, koji razumeju, osecaju i cene to i kazu ti da vole to sto radis i da im znaci mnogo, onda i tebi znaci puno. to ti dodje kao nekakva nagrada za sav trud i onda kazes sebi da mozda ipak ima smisla da stalno bespovratno ulazes u nesto sto volis. nesreca je kad su ti trenuci retki, ali srecom u poslednje vreme ih je sve vise. mislim da je medju umetnicima u srbiji od muzicara jedino gore slikarima i piscima.

HC: Kako vidis danasnju scenu u Srbiji, da li je rock ‘n’ roll ovde umro ili ne? Koje bi domace bendove istakao kao trenutno najzanimljivije za videti?
C: drago mi je da ima sve vise bendova koji rade, sviraju, trude se. u jednom trenutku shvate koliko malo dobiju a koliko gube, ali ako tu prelome i nastave, tu se razlikuju od obicnog benda koji kao nesto svira i benda koji se zrtvuje za svoju ljubav. ima i dosta djubreta medju novim bendovima i manjak dobrih kriticara cije se misljenje smatra relevantnim, pa se mora sve bolje svirati i truditi da bi bend izasao iz tih okvira gde su svi baceni zajedno. rock n' roll nije umro, ali je konstantno ignorisan i to je jako tuzno. ima puno bendova koje postujem i volim da gledam. uglavnom su svi u top prijateljima na nasoj myspace stranici... mada ni tamo nisu svi mogli da stanu.
HC: Da li u nasoj zemlji moze gore stanje od ovoga da se desi uskoro ili verujes da ce se stanje popraviti?
C: uvek moze gore. a moze i bolje. stanje ce se popraviti kad se ljudi poprave.
HC: Pricaj mi o vasem novom albumu. Kako ste tacno snimali, gde i koliko ste zadovoljni snimkom. Da li je to ono cemu ste tezili?
C: album se zove ".avi". snimali smo na "jen, dva tri" da bismo zadrzali taj neki lajv filing i uopste filing kako se snimalo nekad, kad su muzika i bendovi koji su svirali bili mnogo vise cenjeni i postovani. morao si muski da sviras, da znas da sviras, a ne da se oslanjas na softvere i zilion tejkova "pa valjda ce jednom da ubode". upravo miksamo album. snimali smo u studiju andergraund u novom beogradu. zadovoljni smo kako sve to zvuci za sada i jedva cekamo da zavrsimo snimke.
HC: Spotovi, website I mediji? Sta ste do sada uradili I da li se negde (na nekoj televiziji, youtubeu…) mozemo videti I vizuelno vasu muziku?
C: muzika nam je zahtevna, pa tako i video mora biti u istoj prici. jos uvek nismo snimili nijedan spot, jer je materijal sa prvog albuma vec malo zastareo. imamo neke zanimljive ideje za materijal sa ovog novog albuma sto zavrsavamo, videcemo sta ce biti na kraju od svega. na youtube sajtu imamo nekoliko snimaka, jedan sa snimanja albuma u andergraundu, i par komada sa rts-a - emisije bunt od pre godinu dana gde je nasa fotografija predstavljala galeriju aleksandra zeca, i emisija "exit u pokretu" koje se emituje ovih dana.
HC: Nesto za kraj? Sta mislis sta znaci Helly- Cherry I da li si citao ovaj webzin do sada? Kako ti se cini?
C: cenim svaki rad, trud i podrzavanje bendova u srbiji

myspace.com/consecr8