Đavo će ga znati kada se tačno desila ova svirka. Prošlo je dosta od nje ali recimo neka bude 4.4.2009. Da, ipak je taj datum. Na cert krećemo Ivana i ja. Ja bogami sa dozom opreza imajući u vidu prošlonedeljno iskustvo sa svirkom Špajza i Counteringitiona. Elem, na mesto zločina, da ne kažem dešavanja stižemo na vreme. Bitange, domaćini, taman kreću sa svirkom. No, Ivana i ja se davno nismo videli pa je trač isl tema bilo ne pretek pa je priča iz busa nastavljena u amfiteatru ispred CZKa. Onako uz pivce.
Zapevaj, zaigraj pa za pojas zadeni po onoj narodnoj i mi rešismo da pristupimo koncertu onako profi kako valja. I eto nas unutra. Ljudi više nego prošle nedelje (1. iznenađenje), populacija ista - srednjoškolska pa im mi sa po 10 tak godina stariji kvarimo prosek. Nailazimo na raspevane i vesele pankere, svi nešto skaču, blaga euforija. Lepo za početak. Bitange su srednjoškolski bend, i sad tu ne bi trebalo očekivati neke ozbiljne teme ili neku angažovanost, svest na nekom nivou. Oni su više u fazonu "Ja sam bitanga, volim da jedem, pijem i rušim" da parafraziram jedan nji'ov tekst. Malo naivno ali bar deluje iskreno a prostora za napredak ima. Lepo je što koliko sam ja skontao sviraju neke svoje stvari i po koju obradu. Publika je ok, rekoh pristojno pankersko ponašanje, ne previše nasilno. Ajde da budemo cepidlake pa da zamerimo to što su zaista dugo svirali, možda do 15 do 12. Zašto je to problem? Zato što poslednji bus iz Banje za Niš ide u 00.30 pa svi zbrišu. Pa je nekako delovalo da će za Cigloglave goste ostati bezobrazno malo vremena.

Cigloglavi su se relativno brzo namestili. U međuvremenu je ostala standardna bojazan da će gro publike zbrisati. Ipak je ostao i više nego pristojan procenat.

Brickheads

Utom počinje i drugo poluvreme. I to kakvo poluvreme. Dosta zrelije u odnosu na prethodni bend jer Cigloglavi imaju od prilike godina koliko i mi, možda i više. A sviraju. Baš sviraju. I za tren oka pokupili su simpatije publike koja se baš primila i sjajno ih prihvatila. Toliko da im u stvari nisu ni dali da završe. Bricksi su bili u fazonu "Ne znamo više pesama" i "Kad ono ide onaj vaš bus?" a publika "Sviraj još, jebeš bus". Kad pomenuše bus mi ostasmo još pesmu-dve pa se uputismo na isti pošto Ivana ima loša iskustva pešačenja 2 sata do grada. Eto tako ne stigosmo da izdivanimo po koju sa Bricksima ali smo posle podelili lepe utiske preko spejsa. Bilo-ponovilo se! A,da B sviraju garažni pank, onako sirov, kakav se i neguje u Novom Sadu.