| VA Montage of Heck - A Sinister Tribute to Nirvana
 Huh, jako mi je teško pisati o tribjut disku omiljenog mi benda iz tinedjž perioda. Jbg, odrastalo se uz Nirvanu (Sonic Youth, Ramonse i ostale), nekako je čovek jako vezan za te bendove iz perioda odrastanja i teško prihvata ovakve nove poglede. Dobra stvar je da sam uvek bio otvoren i raspoložen za drugačiji pristup, ne u onom “ovo je skrnavljenje” tripu. Dakle Nirvana je nesumnjivo jako bitan bend mnogim generacijama a da su debelo uticali i na ljude iz andergraunda pokazuje i ova kompilacija. Skupljeno je tu dobrih 18 bendova i pojedinaca koji su dali svoje viđenje Nirvaninih klasika. Imena se i stilski jako razlikuju pa ima tu i pank roka, noiza, atmosferičnih pristupa, i tako dalje. I sami pristupi se razlikuju u smislu slaganja/odudaranja sa/od originala. Što se tiče izbora pesama, mogle su se uzeti još manje poznate stvari a da su uzete “Smells like teen spirit, Lithium, In Bloom,...” bilo bi tako mučno predvidivo... Koga izdvojiti? Evo totalno subjektivno su mi legli: shadow remember his toil, the aquaholics, david e williams (ja ovde uporno čujem Bouvijev glas :), fire walk with me (vokal kao da umire i govori poslednje reči), itd... Jedan audio dokument koji će biti zanimljiv onima sa početka teksta. myspace.com/circumanalisrecords. Nenad
Gruuthaagy - Diabolus Rotae + Cold Imperial Ruins
Kad smo već kod audio dokumenata pomenimo i Diabolus Rotae. Radi se i zbirci analognih snimaka između 1992-2000. Znači kako se to radilo pre kompjutera, sa živim instrumentima (ako su i korišćeni, nisu svirani na klasičan način), trakama, nasnimavanjima, kasetofonima, čekićem, lupanjem u čaše, jastuke i ko zna u šta sve ne. Za stare fanove je poslastica i verovatno jedina prilika da dođu do ovih snimaka, za nove prilika da vide kako se ni iz čega pravi nešto. Cold Imperial Ruins je drugačiji jer se radi o materijalu snimljenom pre ne više od godinu dana. Kao takvo bliže je novijem G zvuku i polazi kao industrial, da bi prešlo u mrak i već od sredine do kraja otišlo u buku. Potražite na myspace.com/circumanalisrecords. Nenad
Karmakumulator – Powerset Axiom – Split
Utisak ovog izdanja je pojačao njegov format – kaseta. Taj skoro zaboravljeni nosač zvuka. Sreća pa sam kod sebe imao stari studentski kasetofon pa je uživanje moglo da počne. Oba ova izvođača su se predstavili sličnim zvukom. Svako je uradio po jednu stvar (do 9.30 min) od nekoliko celina gde su teme bile medicinske, snolike, psiho i introspektivne. Ovakvu atmosferu su predstavljali ambijentalnim osnovama da bi preko toga nadograđivali zvuke industrije i buke koja na trenutke prelazi u harš mada generalno pesme nisu napete. Utisak će sigurno pojačati pakovanje ove kasete koja je smeštena u originalne zelene limene konzerve pribora za ličnu dekontaminaciju od atomskog, biološkog i hemijskog oružja. Uz kasetu dolaze i igle, tkanina i ostali sadržaj ovog pribora. I za kraj ono što piše na kutiji „koristi odmah – postupaj brzo“. myspace.com/circumanalisrecords. Nenad
Bigz - Seb Way Mistral
Bigz ili Big Z, nisam siguran je projekat momka koji udara bubanj u Zagrebačkom doom metal bendu S.o.M. I kako to obično biva u zadnje vreme dao se u eksperimentisanje i samostalni izraz. To što dolazi iz jednog doom benda može od prilike da vam da ideju da se radi o jednom mračnom zvuku pre svega. Zvuk koji takođe slika atmosferu ambijentalnim pejzažima i gitarom najpre, ponegde i growl ili vrištećim vokalom. Njegove priče su melanholične, usporene, proklete, meditativne, ritualne, verovatno i introspektivne. Rekao bih i dosta ličan album a vi ga potražite na myspace.com/circumanalisrecords ili myspace.com/bigzdoomcomunity. Nena
Surreal Eternity - Hate? , Dark Scene Records 2009.
S.E su projekat dua Aleksandra i Jelene, orijentisan na aggrotech zvuk,ali svakako su na njih ostavili uticaj pravci poput goa/psy trance-a,future pop-a , breakbeat-a..
Surreal Eternity su nas pocetkom godine obradovali novim albumom, narocito publiku koja je orijentisana na EBM-aggrotech. Album simbolicno nosi ime "Hate?", gde je ovaj znak pitanja sustinski deo i zapravo bez njega sve bi imalo poprilizcno drugacije znacenje! Znacenje je najbolje prepustiti slusaocu da sam pronadje.
Njabitnije je, da je neko u Srbiji resio da odradi jedan pravi, dobar EBM album. U poslednje vreme, imali smo ekspanziju industriala, noise-a u svakakvim oblicima, ali plesnih elektronskih pravaca skoro da nije bilo.Uz Essence of night ovo je jedini EBM album koji sam imao prilike da cujem, u poslednjih godinu, ili mozda i vise, a da autor dolazi iz Srbije.
Surreal Eternity zvuci potpuno u skladu sa zvukom, nista slabije od bilo kog benda iz branse.
Album krece laganim instrumentalom "Uncertain truth" koji vodi direktno u plesnu stvar, koja poseduje kvalitete singla "Hate to the world"! Ovo je od starta jedan od mojih favorita, odlicno sklopljen ritam koji gura pesmu kroz sintisajzerske pasaze i vokal koji potpuno dolazi do izrazaja. Sledi "Day by day", moja druga omiljena pesma, koje se ne bi stideli ni Suicide commando ni Hocico, niti bilo koji bend ovakvog muzickog nazora.
Zapravo, nema poente da nabrajam, preslusajte ceo album,pozelecete da ga ponovite nekoliko puta, sve je do te mere kompaktno i sredjeno.
Potencijal ovog dvojca je ocit, izgleda da je ovde najveci problem kako doci do publike koju ovakav bend i muzika zasluzuju.
Nadajmo se da ce se taj problem resiti promocijama ovakakvih izdanja, i zeleo bih da ova recenzija opredeli ljude da ovo preslusaju.
Mogaao bih ovo uvaliti nekom na slusanje kao strani bend, on sigurno ne bi primetio razliku.
Ako treba da se opredelim za ocenu od 1-10, onda ovom albumu dajem 9,ali pri tom naglasavam da desetku dobijaju samo albumi koje vreme nominuje za tako nesto, a to se moze dogoditi i sa Hate? jednog dana.
Osam pesama koliko album sadrzi je potpuno dovoljna doza, ni previse ni premalo. Komadic plesnih nota u tami!
Album je izasao za Dark Scene records i na njihovim stranicama ovo mozete besplatno skinuti! Srecnici koji su se pojavili na jednom od proslih Dark night-ova DJ Gavre,mogli su ovo besplatno da dobiju uobliku cd-a! Ocekujem izvestaj sa promocije, a do tada: Mass distruction a posle toga: Cure me!!! PEDJA
|
|
|
|
Pronemonkey - Open your ears; 9r"5j5&?OWTY Z0d...
 Da lepo sam napisao naziv albuma. Kako ga sam ne mrzi da kuca kad treba...? Nego da ja vama približim malo ovaj disk. Nekada su u Americi (a možda to i sad rade) vršili ispitivanja sa majmunima. Posle ne znam ni ja čega davali su im mašine za kucanje te su ovi svašta kao pisali. Ova priča je bila inspiracija i bendu Chumbawamba da se tako nazove. Navodno je to napisao jedan od tih majmuna. Na celoj ovoj priči je zasnivan i ovaj album. Čitav omot je ispunjem brdom besmislenog niza slova, brojki i znakova i tek se mestimično u stvari može nazreti naziv neke pesme pa tako pažljivo morate pratiti ko što rekoh naizgled besmislene nizove. Tako da ovaj naziv „Open your eyes“ nailazi na opravdanje. Stilski će vam to prijati jer nije napeto uopšte. U osnovi brejk kor, brz ritmovi, ili kao neki minimalan dram i bejs a ima i atmosferičnih momenata koji gotovo da podsećaju na Air. Za kraj nafilujmo elektronikom i eto dobijate majmunčića koji se umesto sa pisaćom mašinom igra kompjuterima. Verujem da ovo retko slušate (ne zato što ne volite, već zato što nemate prilike) pa zato probajte na myspace.com/phonemonkey a disk potražite na bitcrusher.co.uk. Nenad
Illnathix - Praxisfeelder - split diskette
Dobro, biću iskren, više me je iznenadio format i privlačio pažnju od samog zvuka. Izdanje više kao neka fora. Na disketici naravno malo toga može da stane, ovde 2 stvari. U suštini kratko skoro pa dva minuta, a ako hoćete u tako kratkom vremenskom periodu da se izrazite bolje je da to učinite jako brzo. Ova dva momka koriste spid i brejk kor koji opet i nisu loši pa ovo više može da posluži kao neka navlakuša da iskopate još koje izdanje ovih izvođača. Disketica je dostupna na mindnd.narod.ru. Kad ste već tamo možda ne bi bilo loše da skinete kompilaciju koja predstavlja svojevrsni sempler dosadašnjih izdanja. Nenad
Super s Karamelom - Prazne priče
 Super s karamelom, pop pank sve to jako sladunjavo zvuči. I jeste. SSK su meni pravi tinejdž bend,... znate oni koji se pojavljuju u tinejdž komedijama gde imate štrebera za glavnog junaka koga svi zajebavaju u školi a onda sledi transformacija i svi ga zgotive. Još kada su se pojavili (SSK jel) skrenuli su pažnju na sebe, pojavljivali se u emisijama, spotovi i na MTVju. Znači
SSK je takav bend da prosto ne može da ostane andergraund. I verujem da to i ne žele. A i nema potrebe. Bar su iskreni u tome što rade i koji su im ciljevi. I to treba poštovati. Problem je to što su oni sa drugim albumom još uvek tu u podzemlju i to je samo pokazatelj koliko smo prsli kao društvo i koliko smo propali u primitivizam. Da je neko normalno stanje SSK bi se i dalje vrteli po „velikim“ tj nacionalnim televizijama, i potpisali za neku „jaču“ kuću... Prazne priče se pričaju preko superskaramelom.tk. Nenad
B Tong – Structures
Osoba koja se krije iza ovog projekta je iskusno ime u elektronskoj (pod znacima navoda) muzici jer je bila deo mnogih projekata. B Tong je pokušaj da se sam izrazi bez pravljenja kompromisa. Kao svoju inspiraciju navodi početke industrije kao žanra mada se rane faze tog pravca ne osećaju previše. Ovaj album je najviše ambijentalno orjentisan i prilično je miran i lagan. Zvuk je takođe minimalan a teme se polako i dugo razrađuju. Možda će vam biti još jasnije kako to zvuči ako spomenem da je ovaj album inspirisan Švedskim zimama. Znači vetar, pustoš, belilo i beskrajna prostranstva. Što se diska tiče, izdala ga je nova etiketa No Echo koja pored net radi i fizička izdanja i to vrlo kvalitetno sa zanimljivim pakovanjima i još boljim dizajnom. Ovo ali i ostala izdanja potražite na noechorecords.com a ako vam se nešto svidi potražite i disk koji sadrži full izdanje (net varijanta ima samo tri pesme od sedam. Za No Echo je izašao i Children Egoism i još neka naša imena te obratite pažnju i na to. Nenad
The Socks - Demo 2008
 Čarapice su novi bend iz Velike Plane a prilično brzo dolaze i do svog prvog snimka. Mada je demo od samo 3 pesme + video snimak uživo. Nekako premalo da bi se doneo neki konkretniji zaključak. Više onako za skiciranje, ispitivanje terena i dobijanje ideja kako bi to moglo ubuduće da zvuči. Trenutno plivaju negde između ska, rege i upliva u rnr pa i pank rok u obrisima. Još jednom, više informativan, eksperimentalan i promo disk. myspace.com/charapice. Nenad
MRT - Love after eath 2009 Dark scene records
Mrt je industrial projekat iz N.Sada...dvojca Mikke i BB.
Kako i sami priznaju, ovde su uticaj ostavili DAS ICH, Coco Rosie,pa i sam David Lynch.
Ovo bi od samog starta gurnuo u pravi industrial, mada je nezahvalno etiketirati sav taj mrak, distorziju, noise koji preovladava.
Unproportioned je prava mera zvuka ,ali ne i njegova definicija, jer ono sto mozete cuti kasnije je pravi "teror mraka". Dolls su kulminacija terora!
Videh osporavanja na mnogim forumima, i zato ovurecenziju ne postavljam na klasicne noge, vec zelim da ukazem na underground i mrak onog sto preslusavate kada dodjete u kontakt sa ovim albumom.
Neki bi rekli da ovo nije iskreno stivo, da je to samo koketiranje sa poznatim pravcima, ali ja se ne bih slozio sa tim konstatacijama.
Meni je Mrt potpuni etericni, horror dozivljaj, poput gledanja dobrog umetnickog filma. Naracije u okviru pesama, ne bi to nazvao pevanjem,jer pevanje uovakvoj konstelaciji zvuka i nema primenu, su i vise nego jezive. Drznem se reci da ovde ima dosta Nick Cave-a, ima poprilicno umetnickog Brlina, a mi volimo Berlin zar ne?
Mrt postaje soundtrack nasih dana, obratite paznju na to...jedna prica u 15 poglavlja! Bas kao Lavkraft iz najboljih dana...Mrt je knjizevnost i film, a tek kasnije muzika...cist sublimat umetnosti koja je tu, u nekom svom bivstvu i sama za sebe.Koncept je ocit!!
Neki ce reci,sve je to kopija..Laibach-a, vidi se da je slicno Dreddup-u, to znaci da nisu ovo culi pazljivo i vise puta, bas kako konceptualnost albuma zahteva.
Drugi ce reci recenzija je subjektivna, a ja kazem,kogabriga...bitno je dapostoje ljudi koji stvarno uzivaju u ovome,a takav sam i ja. PEDJA
Tona - 1000 SKC Novi Sad, 2008.
Ovo je vec toliko puta recenzirano...cak je i Blic objavio svoju verziju vidjenja stvari. Zato necu preteranda mudrujem, muzika je da se slusa, a etikete i recenzije prepustimo NME-u! Oni su to uveli u muziku na siroka vrata.
Nemam sta puno da pridodam. Uzivanje u ovom albumu bilo je bas kao nekad.
Gledate omot, citate tekstove, slusate muziku..sveto trojstvo koje lagano gubi znacenje zahvaljujuci gomili mp3. koje posedujete na svom comp-u.
Tona su najprogresivnija rock grupa koju sam ja cuo kod nas, bez imalo preterivanja.
Svaka pesma je smislena i nalazi se na pravom mestu albuma, nema preterivanja, aranzman su odlicni, svirka beskompromisna.
Cak sam posle izvesnog vremena cuo i pravu baladu: Through water".
Tona deluje bas mocno i agresivno, a ta agresija ipak je do te mere kontrolisana.Ovo mogu bendovi koji od samog starta imaju odredjeni cilj kojem teze.Tona servira milione pravaca u okviru samo jednog albuma. Mix stilova, za svakog po nesto ,ali ipak tako svoji i takoriginalni na brutalni!
Procitah unekoj recenziji uplive Motorhead-a, ZZ top-a u svemu, oni mi nisu bili naumu dok sam ovo preslusavao.
Trudim se da um postavim kao "praznu knjigu" i tako sam i ovde pristupio.
Stvarno svasta sam otkrio ,ali prepusticu vama da poput apstrakne slike, surealne tematike sami odredite sta je glavna sustina celog dela.
Tona sviraju rock and oll koji pljuje u lice rock and rollu!
1000 kg nije tona u njihovom kontekstu stvari, ovde 1000 kilograma teze 1000 i vise litara ljutnje, snova,nadanja,straha, depresije, radosti,uzivanja...
S obzirom da je bend nastao 2005. reklo bi se, da ce se tek cuti za njih, ukoliko nastave u ovom smeru! A smer moze biti i drugaciji...ima mnogo puteva koji vode od jednog ovakvog albuma. PEDJA
|
