Kao jedna od destinacija za KunstDerFuge koncert nasla se i sala Doma Omladine u Beogradu. Kako je Mute Records, Laibachova izdavacka kuca, najavio - ovo ce biti jedina prilika da se vidi ova vrstaq prezentacije Bachovog dela. Iako posle slusanja albuma KDF nisam bio nesto spektakularno impresioniran, kako mi je to sve zvucalo midi i dosta jednostavno otisao sam na koncert poprilicno skeptican, ocekivajuci najvise da cujem jednu ravnu strukturu. Dodjosmo pred taj Dom Omladine oko 19h, oko 20:15 su poceli da pustaju ljude na koncert, te smo se lepo smestili. Bila je poprilicna guzva u pitanju iako je u prodaju pusteno samo 500 ulaznica.
Negde oko 21h koncert je poceo. Na binu su izasla petorica novih Lajbahovaca koje smo vec imali prilike da vidimo na Volk turneji. Sa jedne strane za mugom i sikvenserima Iztok Turk vec poznat po raznim kolaboracijama sa Laibachom a sa druge Ivan (Jani) Novak jedini iz stare postave benda. Ostatak benda je vec poznat nasoj publici po koncertima sa Volk turneje. Koncert je poceo uvodnom numerom sa albuma i stvarno, u pocetku sam ocekivao jedno veliko smaranje, podstaknut nekim negativnim komentarima KFD koncerata koje sam procitao na internetu. Prva numera je trajala dosta, skoro nekih 10 minuta i bila je dosta ravna, projekcija je takodje lagano ulazila na dva ekrana postavljena tacno iza benda. Zatim krece druga pesma koja ukljucuje malo elektronskog bubnja i projekcija polako preuzima udeo pripovedaca koncerta. Takodje mi je i to bilo dosta ravno - da bi na trecoj pesmi zapravo krenuo Laibach. Bubnjar na elektroncu krece da przi jednu modernu strukturu ritma, kombinovanu sa nekim jazz deonicama dok klavijaturisti Bachovu kompoziciju transponuju u strukturu Kraftwerkovsko-Jarreovskog senzibiliteta. Pocinje jedna veoma lepa apokalipticna vizija Bacha koja uveliko podseca na jednu paralalu sa verzijama Betovena iz 'Paklene pomorandze'. Koncert postaje sve zanimljiviji, zvuk je pun, cist i analogno pitak. Petorica performera se jedva pomeraju, sedeci za stolovima na kojima se nalaze laptopovi i klavijature.

Kako je koncert tekao ka kulminaciji, projekcije su od numere do numere postajale sve kompleksnije i upecatljivije. Tako smo, sa jedne strane, imali projekciju eksera oko kojih se kamera vrti, pa malog mrava koji brise svoje antene, zatim crveno mastilo u vodi, kisu u bari isl... Veoma lepo vizuelno-auditivno iskustvo. Tamo negde pred kraj koncerta, Ivan (Jani) Novak pali gramofon i skrecuje neku pop plocu u veoma smesnom maniru a zatim to isto skrecovanje namiksavaju na Bacha. Poslednja projekcija i prakticno solo deo desnog klavijaturiste, bila je jedna video etida na temu krsta. Krst u svim svojim oblicima, kroz kulture, vekove i ideologije, naravno - kako to samo Laibach ume, svaki krst je uvijen u veo predlozene nacisticke ikone - svastike. Koncert traje tacno osamdeset minuta, tacno koliko je bilo potrebno, ni tren duze. Veoma lep utisak, bend izlazi pred publiku i pozdravlja se, odlaze iza mracnih crnih zavesa Doma Omladine. Meni licno, jedan od ozbiljnijih Laibach koncerata, vokal uopste nije nedostajao, muzika je bila odlicna i samo izvodjenje je bilo na jednom ozbiljnom i veoma profesionalnom nivou. Steta sto oni koji nisu bili na ovom koncertu vise nemaju prilike da ga dozive.