| "Grupa formirana u najcrnja vremena pocetkom 90-tih, pod imenom Klošari, da bi protokom vremena, koje ih je sve više bacalo na dno, dodali imenu atribut Totalni i njime na pravi nacin opisali svoju poziciju i mesto u sistemu. Ovo je, inace, prava nišlijska grupa ljutih i punih energije pojedinaca, zadojenih lokal patriotizmom, kojima se, na žalost, ovaj grad nicim ne odužuje, no njima je do toga svakako ponajmanje stalo. Svoju životnu filozofiju najbolje ispoljavaju kroz muziku OI!- punk-ska usmerenja, koju najbolje izvode na živim nastupima, po klubovima i rupama širom Srbije. Trenutno jedna od najboljih niških grupa." - Ovako počinje biografija Klošara u knjizi "Enciklopedija niškog Rock & Rolla" Vladana Stanojevića. Kompletna se može naći na njihovoj MS stranici a mi smo pokušali da popunimo rupe u periodu 2005.-2008. i dotaknemo se nekih lokalnih tema.
HC: Možemo da krenemo od najsvežijeg, festivala piva. Kako se vama cini cela prica. Meni je ozvucenje zapravo najviše ubilo užitak i verujem da mnogi nisu mogli da dožive bendove onako kako su želeli.
T.K: Kako je trebalo da bude, ispalo je je blago receno jadno i bedno. Npr. Na nekom štandu ne secam se kojem kokoške koje su radile na doticnom su sipale ljudima pivo iz plasticnih dvolitarskih vlaša, što je nedopustivo. Svi bendovi su dobili “kupone” za po dva piva po clanu (i po pljeskavicu za bendove sa strane). Komentar je suvišan. Binska oprema i nije bila toliko loša (zahvaljujuci Kosti iz Novembra) a razglas je bio totalni krš tako da je zvuk koji je izlazio ispred mase bio slab, nerazgovetan, nikakav. Bendovi tu nisu mogli ništa ma koliko se trudili. Baš zbog toga smo i mi svirali malo stegnutije što nam se nikada do tad nije dešavalo. Žao nam je ljudi koji su došli tih pet dana da se opuste, zezaju , vesele a dobili su veliku kurcinu. Ma jedno veliko sranje.
HC: Sad ste na festivalu piva imali prilike cuti i neke mlade niške bendove pa me zanima vaše mišljenje o istim. Gde su oni danas u odnosu na bendove 80ih i 90ih?
T.K.: U odnosu na 80 i 90-te slabo, vrlo slabo. Što bi’ mi rekli: “Treba još da ližu asfalt”, Mada neki retki imaju po koju idejicu. U 80im, 90im masa bendova nije znala da svira ali su imali šarm, prepoznatljiv fazon, volju, što je veoma bitno a novi klinci to ne kapiraju. Tehniku sviranja dobijaš vremenom vežbanjem a šmek ili imaš ili ne, džabe ti pohvale da poznaješ instrument ako neznaš da napraviš pesmu. Možeš samo da budeš tezgaroš.
HC: Jeste primetili da je masa niških bendova svirala kao „kaver“ bendovi i po koju svoju stvar?
T.K.: O tome ti i pricamo. Najlakše je poskidati stvari, pogotovo sad’ kada je internet pristupacan i postoji nekoliko programa koji ti bukvalno pokažu svaku poziciju koju treba da odsviraš. I najgora autorska stvar je bolja od skinute stvari. Eee, ribe se lakše bare na prepoznatljive pjesmice. Obrade su vec druga stvar. To radimo i mi.
HC: Pošto ste starija ekipa da li možete dati neki kratak presek ili poredenje poslednje dve-tri decenije u Nišu? Kolaju price da na keju, u Andergraundu, na Medicinskom,... nije bilo toliko podela, nego su i metalci, pankeri, strit i ostale ekipe visile zajedno...
T.K.: Šta je bilo pre tri decenije baš i ne pamtimo jer smo bili mali (bebice). 80-te su bile najbezbrižnije. Prve devojcice, upoznavanje sa muzikom, traženje identiteta i pravca koji ti najviše leži, to ostaje za sva vremena. I 90-e nisu bile toliko loše što se tice r’n’r-a i pored svih sranja u zemlji. A te price koje si nacuo su apsolutno tacne. Postojalo je nekoliko kultnih mesta koje na žalost više ne postoje a bila su vrlo bitna u odrastanju bilo koje ekipe. Pomenuo si kej, Undergraund (stari), Medicinski manje-više, Pravni (na spratu, ne onaj dole) i par kafica (Rok, Time, Easy Riders) pre toga cak i Pan su bila mesta gde su sve ekipe izlazile zajedno i družile se medjusobno. Nikom nije bilo bitno ko šta sluša i kako izgleda. Mentalna sloboda. Podele su došle kasnije od nekih iskompleksiranih idiota. Zbog toga potenciramo u svim vjuima da se ljudi ne dele. Nama je bilo interesantno da upijamo što više informacija, da razmenjujemo muziku, fanzine, kontakte. I danas iako slušamo najviše Oi! Sreetpunk/Punk/Ska dragi su nam i HC, Thrash, neki Heavy Metal pa i mnogi drugi pravci.
HC: Ne cini li vam se da klinci danas manje cene ono što je Niš na momente imao (Dobri Isak, T-Error, Stentor, Cyco, Novembar, Proces,...) po onoj „niko nije postao prorok u svom selu“?
T.K.: Ocigledno. Današnji klinci možda nisu glupi ali su vrlo ograniceni. Svaka cast retkim izuzecima. Ako neznaju da poštuju te bendove to je vec njihov problem ne naš. Šteta. Jebi ga, situacija. I niko nikad nece biti prorok u svom SELU.
|
|
|
|
HC: Svirali ste i na gitarijadu u tom takmicarskom delu i dobili nagradu publike. Bez obzira na to kakvi su vaši utisci? Kapiram dok god stvari drže Vlada Džet i ekipa stvari ce ici strmoglavo dole. Uglavnom forsiraju svoje ljude koji nikad ništa i ne urade posle.
T.K.: Vec smo mnogo puta pominjali šta smo sve trebali da radimo da bi jedini mi imali normalan smeštaj od svih takmicarskih bendova ta tri dana. Za razliku od spomenutog Fesivala piva te godine je na gitarijadi bilo perfektno ozvucenje i razglas a sve ostalo trulež (odabir bendova i sl.). U pravu si što se tice organizacije. I dalje tvrdimo da dok doticni “gospodin” i ekipa vode to ta svetkovina ne treba da postoji takva kakva je. Još jednom po stoti put hvala ljudima na podršci. Oni su jedina svetla tacka.
HC: Ej sad sam skapirao da u zadnjih par godina kad god sam vas gledao u Nišu to je bilo u okviru nekih festivala ili grupinih koncerata. Pa kad ce jedan „celovecernji“ solo koncert?
T.K.: Dobro si primetio. Iskreno, dosadilo nam je da vrtimo iste stvari ljudima koji su ih mnogo puta culi uživo. Zato nam trenutno više odgovaraju grupne svirke. Odsviraš desetinu stvari i ne smaraš neke ljude a i sebe. Tako je bar u Nišu. Sa strane je druga prica, tada se svira minimum sat i po. Svesni smo da bi bilo kad u Nišu napunili bilo koji prostor ali nema svrhe raditi solo koncert kad’album još nije izašao.
HC: Jedna od karakteristika vaših koncerata je dobra atmosfera. Prati vas dosta Meraklija pa to sve impresivno izgleda sa bakljama i horskim pevanjem.
T.K.: Gde god da smo svirali svuda je bila dobra atmosfera. Da smo foliranti nikad nebi bilo tako. Ma koliko otrcano zvucalo ljude nemožeš da zajebeš, osete emociju, iskrenost i povratna reakcija je odmah tu. Meraklije su uvek uz nas što je i normalno kroz kakve smo sve pizdarije prošli zajedno tokom godina i godina bodrenja najdražeg nam kluba.
HC: Eto ne možemo da ne pomenemo vezu Meraklija i Klošara. Je li „Radnicki znaj“ zvanicna himna (ja nisam iz Niša pa nisam toliko upucen)? I kakva je sad situacija sa Meraklijama. Cini se da vlada neko zatišije, a secam se da je bio pretprošle godine neki protest Meraklija na ulicama Niša. Koliko vi uopšte pratite sve to i dalje?
T.K.: Veza postoji ali ipak bend je jedna a južna tribina stadiona Cair druga prica. “Radnicki znaj” je nastao u kopu i pevana je godinama dok je nismo snimili iz ljubavi prema Radnickom. Nije zvanicna himna hvala Bogu (zvanicna je raspad živi-mi je ne priznajemo), samo je jedna od mnogih pesama koje se pevaju na jugu. Meraklije su uvek uz klub sa manjim ili vecim oscilacijama u broju bilo da je prva ili kao sad’ srpska liga. Protest je bio protiv ljigavih politicara iz grada (nisu rodjene Nišlije vec ko zna odakle) koji su pokušali da ugase klub. Normalno da nisu uspeli i pored represije od strane žandara koji su nam najveci neprijatelji. Zeka se malo povuko iz te navijacke price dok su Ljuba i Yapa i dalje vrlo aktivni.
HC: Mogli bi sada da se vratimo malo u nazad. Je li „Stanje smrznutog coveka“ prvi snimak/izdanje? Ko je to izdao i da li se danas može naci? Koliko vi zapravo posedujete te neke rane snimke?
T.K.: Da. Stanje je prvi snimak i prvo izdanje. Izdalo ga je “Predskazanje Tapes” ali je ubrzo povuceno iz prodaje zbog neslaganja s’ izdavacem. Nemoguce je naci ga više u prodaji. Reizdanje nije radjeno zbog lošeg kvaliteta snimka a i niko više ne koristi Dat kasete i Mag. trake pa je zajebano da se prebaci na CD. Zbog toga su dve stvari snimljene ponovo za album “Kakva korist od nasLOVA” a i snimice se još par komada ponovo za sledeci ili neki split s’nekim bratskim bendom. Cuvamo sve snimke (demo i sl.).
HC: „Astali lete u nebo“ je davno najavljivan. Dokle se stiglo sa tim?
T.K.: Došlo je do promene naziva albuma. Zvace se: “U cemu je problem gospodo?”. Trenutno doradjujemo neke pesme i ako bude sve u redu vrlo brzo ulazimo u studio. Kasni iz mnogih razloga. Naša fora je da bolje na svakih 5 do 10 godina izadje odlican album nego ih štancovati na svake dve sa po par dobrih komada. “Astali lete u vazduh” je izašao kao singl 2005 godine kao samizdat (Goli Kurac Records) što planiramo i za album.
HC: Ok, to bi bilo to. Nisam hteo da vas smaram sa previše „biografskih“ pitanja pošto je ista lepo sastavljena (na myspace profilu). Pa vam je evo dajem priliku da sad kažete ono što smo propustili u ovom kratkom razgovoru a valjalo bi da svi znamo, pa da se razilazimo.
T.K.: U biografiji nije dodato, (period 2005-2007), da je Daca bio u Švajcarskoj godinu dana a po njegovom povratku na isti vremenski period Ljuba odlazi u Rusiju. To je pored naše lenjosti još jedan od raloga zbog cega album ovoliko kasni. Veliki pozdrav svima od Totalnih. ‘Ajde da se razilazimo.
myspace.com/totalniklosari
|
