Raska, park kraj crkve, 17.08.2008,
Zasto bi nedelju vece provodili u Vrnjackoj Banji kada mozemo da odemo do Raske na Partibrejkerse. Vece pre je nastupao Nesa Galiot i sebi nikada necemo oprostiti neprisustvovanje tom perfomansu. Brejkersi su svirali u parku kraj crkve i ovo je jedno od najcudnijih mesta za svirku koje sam video, posto prostor ispod bine nije ravan, vec je kosina na nize, prosarana travnatim  delovima. Brejkersi su poceli nesto posle devet, publika isprva stidljiva, ali je vremenom sve doslo u red. Prostor odmah do bine je zauzelo desetak malisana koji su se odlicno proveli sve vreme igrajuci, sto je jako veselilo Antona i Caneta. Sto se samog koncerta tice, sa Brejkersima nema sale, kao i obicno, ono sto je za njih rutinska svirka za ostale je uglavnom nedostizno.  Nove stvari dobro leze uz starije, ritam sekcija vredna i opustena, Anton superioran, kao i obicno, duze stvari tipa Put, Hiljadu Godina i Ulicni Hodac su odlicno izasle, narocito Hodac koji je trajao preko deset minuta. Mada je publika kako je koncert odmicao sve glasnije pokazivala tkz. emocije nisam ocekivao bis, no dozivanja je bilo neocekivano uporno, a i bend raspolozen, tako da smo dobili za kraj i Mesecevu Kci, Kako je tesko bez tebe i Ona zivi na brdu. Jako prijatno vece u Raskoj (sad zvucim k’o da ovo pisam za Vecernje Novosti) mi je dodatno ulepsano time sto sam se video sa Sulcom (Grinje, Outsider zine) i Sekulom koje nisam video nekoliko godina, jos od nekog od starih Kolibri festivala.