U principu festival nije posebno velik, taman za ovaj grad. Uglavnom se radi samo da bi se radilo i da bi se reklo "eto i mi imamo beer fest". Kako ovde izbor koncerat i nije neki,...zapravo nikakav je, eto pogledamo i ovo. Ali se i tu provuku neka imena. Pa evo...

27.7. – I otvaranje festivala. Prve su bile Bitange, lokalni, rekao bih srednjoskolski bend u Misfits majicama. Reklo bi se prva svirka i neki pank jos uvek nesiguran i pomalo raspad ali sviraju svoje (koliko sam ja cuo) stvari mada nisu bili ubedljivi. Polyesrer Shock je bio ok u pocetku ali cini mi se da su svojim dugim nastupom i usporavanjem malo zamorili. Vrhunac je bio nastup Totalnih Klosara, navijacki strit pank. Njihove svirke uvek prate „Meraklije“ (navijaci Radnickog). I reakcija ljudi koje je generalno mlaka bila cele veceri ovde je krenula da raste uz pank i ska. Vrhunac je zadnja pesma, himna Radnickog, „Radnicki znaj“ kada krece bakljada i masovno skandiranje cele publike. Posle su svirali i neki ska italijani ali smo to propustili...

28.7. – Dok7 (Nish) su otvorili drugo vece. Sviraju klasican kalifornijski pank sa pesmama na srpskom jeziku i uvek sviraju svoje stvari. Nema obrada i podilazenja publici i to je sjajno. 5% kriticne mase je jos jedan nishki bend vredan pomena. Zapravo oni su i ostavili najveci utisak druge veceri. Bend je relativno mlad i bas brojan (2 vokala, 2 gitare, bas, bubanj, 3 bek vokala) i predstavlja se odmah svojim pesmama i jos jedan bend koji dobija veliki +. Osnova je rege ali se naravno ne drze pravca pa skrecu u ska i neke klasicne rnr sheme (pa i tel-me). Mozda moze da padne neko poredjenje sa Mano Negra. I nekako vidi se da se mnogo dobro zabavljaju dok sviraju. I sto je dobro, prenose na masu raspolozenje ne samo muzikom vec i duhovitim txtovima (kroz koje se provuku ozbiljne teme) i sjajnom komunikacijom sa publikom izmedju pesama. 5.stepen je hip hop bend koji je totalno zalutao na ovaj fest. Mislim, publika uopste nije bila u toj prici i generalno su bili dosta iskulirani a oni (5.stepen) su (skontavsi to) bili u fazonu „show must go on“. Concrete Worms-ima sam se radovao ali nisam ih doziveo kako sam zeleo jer je kapiram tonac zeznuo stvari pa se nisu jasno culi. I tu bi bio kraj. Milic Vukasinovic,... matori lik koji peva kao da mu neko sve vreme drzi testise u shaci i povremeno stiska pa ovaj zavija?...Zajebite...

29.7. – Verovatno i najslabiji dan. Pomenimo samo Navta Kriejtiv Kru koji su bili koliko toliko iznad ostalih i ponudili nesto drugaciji zvuk. Neki krosover panka i metala sa klavijaturama i zajebantskim pristupom. Recimo da se mogu porediti sa Scarpsima do nekle. Ipak glavni te veceri je bio Novembar. Standardan njihov nastup za festivalske prilike, oko 45 minuta. Mada mozda ni toliko jer je nekako bilo kratko.

30.7. – Ovo je verovatno bio i najjaci dan. Nesto sto smo takodje sa nestrpljenjem cekali bili su Ringispil. Zaista o njima nismo dugo nista culi, vecina ovdasnjih ljudi je mislila da vise i ne sviraju. A oni jos imaju i novi album. Pocelo je sa Molderom i Ska i pank manijacima i nastavilo se sa novim i starim pesmama i poneka obrada. Obzirom da je Ringispil nepoznat ovdasnjoj publici izazvali su sjajnu reakciju pa je masa bas skakala i skapirala ska. Cak i oni nasilni klinci su se smirili a i devojke su igrale. Hah, opste-narodno veselje. Zato Ringispil proglasavamo za bend koji je napravio najbolju atmosferu na festu od manje poznatih bendova. Ringispil su zamenili Ateisti. Skoro cak cujem neke price protiv njih isl ali ja zaista ne kapiram sta im se moze zameriti. Samo u Nishu sam ih odgledao 5-6 puta i bilo da sviraju samostalno ili na nekom festivalu uvek, ali uvek su odsvirali „za sve pare“... Dakle nema tezgarenja. Uz to sto naprave sjajnu zajebanciju. Prosle godine je na ovom istom mestu nastao bukvalno, ali bukvalno stampedo sa ogromnim oblakom prasine iznad mesta desavanja (pogledaj arhivu HCa). Ovoga puta je bilo nesto mirnije, verovatno jer je bilo manje ljudi ali su svi skakali i polivali se pivom. Valjda je sve bilo gotovo oko 2 ujutru a mi smo bili skroz mokri...

31.7. – Borisa i Fefere smo na zalost propustili i stigli smo na sam kraj, Dza ili Bu. Licno i nisam neki fan ali vidim da se mladja ekipa dosta popalila mada je generealno to vece bilo najslabije poseceno. Stariji su se primali na stare stvari.

Generalni utisak je da cela organizacija moze biti daleko bolja, posebno ozvucenje ali je dobro da festival pravi korake napre. Doduse sitne.