Prljavi Dripci – Vutra
 Prođe i dve godine od izdavanja ovog čeda, neke stvari tek sada dolaze pod ruku. Za ovakav bend gre’ota što mi tek sad padoše šaka. Ova ekipa je vazda nadrkavala pojedine ljude, većinu nije ostavljala ravnodušnim, nisu izmislili toplu vodu ali njih i zabole za sve to. Ovi momci se jako dobro provode dok sviraju i to se oseća. Neopterećeni bilo kakvim komentarima i kritikama sviraju svoj, pa recimo, ramonsoidni „1,2,3,4“ (kao prošli album) pank. Produkcijski a i svirački čini mi se najjači do sad. Duhovitost, sprdnja isl je na starom nivou. prljavidripci@yahoo.com, myspace.com/prljavidripci. Nenad
Hell Patrol - Bum Punk Demo
Opet nešto što i nije baš novo. Raspad ekipa iz Slovenije i Hrvatske od ranije je prisutna na sceni. Čini mi se da su te ekipe nekada svirale ili sviraju i dalje u AK47 i Aktivnoj Propagandi, Baka Y,... Parče plastike nam donosi 17ak minuta mraka, apokalipse, propasti i bliske smrti civilizacije. Jasno je. Nadrkani hard kor pank, d bit, ništa manje, ništa više, ništa novo. E sad ono što meni generalno smeta kod ovakvih bendova je što su uglavnom raspad ekipe u pitanju pa retko i teško guraju svoje priče a imaju šta da kažu. I to tako nekako propada i polako nestaje. Cela priča zvuči kao vapaj koji se polako gasi i guši. No ako pogledamo priču koju pričaju na disku... Svejedno, šteta za ovako dobre bendove što se ne trude više... myspace.com/killyourdealer666. Nenad
Birtija – Solotrinker
Birtija je ovim izdanjem definitivno napravila korak napred. Prošli album je totalno bio posvećen ispijanu hmeljske tekućine, sada se pomalo bave i drugim stvarima što je dobro jer bi dalje drobljenje o pivu počelo da smara. Meni su nekako totalno ok ovakvi strit pank bendovi koji imaju neobavezan i opušten pristup muzici. Opet se nekako oseća ta atmosfera dobre zajebancije. Ovo bih voleo da slušam uživo. Verujem da su im koncerti ispunjeni veselom atmosferom, prolivanjem piva, pogom,... Nedugo nakon ovog albuma izdali su i free za skinuti singl koji možete overiti na ispred-dragstora.com. Nenad
Navta Kriejtiv Kru - Promo 2008
Ajde kad smo već kod raspad i zajebantskih bendova pomenimo i Niški NKK. U pitanju su ex Mamuti. Od samih početaka NKK je imao taj zajebantski pristup muzici i kapirao sam da im snimanje dema nikada neće biti u planu. Inače u Nišu su već poznati kao ekipa koja pravi dobru atmosferu na koncertima. Deo ove atmosfere i čitav pristup prikazan je na ovom demonu. Sprdnja sa Bajagom za početak. Inspirativno :). Tek da vas navuče. Ostalo opisuju kao „Korean and Chinese Pop“ što naravno nema blage veze sa mozgom nit zvukom :). Kratko al’ overite na myspace.com/navtakrejtivkru. Nenad
proletarian union 5 way split; ESCLEROSE / BLAS FEMIA / MOTHERPIG / COLICO / CAUSA MORTIS
 jos jedno net izdanje, za brazilski Capeta Records. meni odlicno pa da recenziram ovdje. po mom misljenju ovo je bolje nego masa ploca i cedea koji danas cirkuliraju okolo, pogotovo od izvikanih imena. ESCLEROSE, portugalski crust/grind stare skole, onako kako se to nekad sviralo, vrlo uvjerljivo i dobre stvari, BLAS FEMIA, zenski hc/punk iz brazila, skinuo sam sa istog net labela i njihov samostalni demo, ovdje su takodjer odlicne, trenutno mi jedan od najboljih bendova. furiozno kombiniranje buke i melodija na old school nacin, bas ono sto volim kod juznoamerickog panka, plus ovi vokali, zaboravite 90% zapadnoevropskih, sjevernoamerickih, japanskih bendova, rijetko se ko danas moze porediti sa ovim. MOTHERPIG, hardcore crust iz sarajeva, isto mi drag bend, pozdrav ekipi! drago mi je da se zvuk devedesetih i osamdesetih sa ovih prostora jos uvijek svira, kad svi zele biti sto vise fensi i profi, pravo je osvjezenje cuti ovakav bend. ovo ja cijenim, zdravu primitivu a ne produkciju i tehniku. COLICO, noisecore iz ekvadora, ko voli pravi noisecore uzivace. isto vrijedi i za brazilske CAUSA MORTIS, koji su vise na noise/grind. eto, garazno, sirovo, pravo DIY izdanje, svi bendovi su bucni, sto je ono sto sam uvijek i volio kod ovakve glazbe. old school, al zapravo. kktz
Koh - The Censor EP
Lepo je videti kada neki bend zaista ulaže u sebe i potrudi se da svoj rad predstavi na najbolji mogući način publici. To je neki prvi utisak koji se stiče kada ubacite multimedijalni disk. Sve je tu, tekstovi, slike, kraća biografija isl. Pa tako saznajemo da Koh i nije tako mlad bend iz Karlovca ali sada uzimaju zalet i čini se da je lepa budućnost pred njima (a i prošlost sudeći po biografiji). Odmah da se razumemo, Koh nije bend koji želi da ostane u andergraundu a sa ovakvim zvukom i ne mora. Više je iz npr MTV2 priče. Posmatrajući zvuk u pitanju je modernija priča. Čitajući neke ranije recenzije vidim da ih porede sa Korn i Slipknot, no majka mu stara, ja nikako tu ne mogu naći paralelu. Ja bih rekao da ovo može da se poredi sa Soundgarden zvukom. Nekako mi je to prva asocijacija, čak me i vokal u stvari „Use you“ podseća na Kris Kornelov :). Da vidimo šta jos... Recimo Filter, i Tool do nekle. Ok, osnovu zvuka smo približili. Dodajmo tome i electro uticaje provučene kroz pojedine semplove, ali i industrial momente tipa NIN. Stvari na onu eksperimentalniju stranu pomera poslednja pesma koja je zapravo ambientalni instrumental, mračan i atmosferičan koji kreće lagano i misteriozno da bi se tema polako razrađivala i živim instrumentima i dobijala na „masi“ i nakon vrhunca lagano nestala.... Na kraju krajeva, nazovimo ovo modernim industrial rokom i mislim da će biti dovoljno. Više informacija na myspace.com/kohmusic ili na kohmusic.com. Nenad
Gerdt - Demo
Uh kako je ovo prijalo. Imate sve na gerdt.tk. Kratko, jasno, ispizdelo do krajnje mere, garant ubija uživo. I ženski vokal. Nekako ima dodatnu dozu ispizdelosti. Iako ništa nisam razumeo naravno bes se prosto oseća. Me likes it. Nenad
VA Lessons of Critical Thinking + VA Postindustrial Changes + VA Corrosive Fumes
 Hajde da probam jednim udarcem tri muve da sredim. Nekako su došle u isto vreme, i isto vreme su konzumirane. Prve dve kompilacije je izdala Downtown ekipa iz Slovenije. Ako se sećate, prošle godine su izašli u javnost sa sličnom pričom, bar muzički. Tada a i sada imamo jednu pretežno HCP kompilaciju „Lekcije...“. Kažem pretežno jer ima i totalno eksperimentalnih bendova, digital grajnd pristupa isl. Okupljeni su oko ideje iz naslova mada bi bilo lepo da disk prati i neki tekst koji bi malo bliže objasnio konkretniji cilj. Inače okupljen je veći broj (oko 25) bendova. Povežimo ovu kompilaciju sa sledećom „Postindustrial Changes“. Ovde je već dat kraći tekst tj izvod iz nekog diplomskog rada koji govori o potrošačkom društu i konzumerizmu i ispravljen je propust prethodnog diska. Mada cela ta angažovana priča može nekome i da dosadi nekako mi je ovaj tekst i ideja nešto što je povezalo celu priču, neki koncept koji bi izdvojio kompilaciju od drugih i dalo joj neki dodatni smisao (da ne bude kompilacija radi kompilacije). Ovde se ponavljaju neka imena i obzirom da je manje bendova (zbog dužine pesama) mislim da nije bilo potrebe duplirati već dodati 3-4 nova imena. „Lekcije...“ je eks ju kompilacija, a „Postindustrial Changes“ uglavnom eks ju sa Japanskim gostima. I tako u ovoj trilogiji pregleda dolazimo do treće kompilacije, „VA Corrosive Fumes“. Ne znam da li je krenuo svesno u celu priču ali je Neven započeo seriju regionalnih kompilacija. Što je po meni fantastična ideja. Pre par meseci predstavio nam je bendove iz Krakova (Poljska), sada nam donosi Balkansku buku. U principu, na kompilaciji su svoje mesto našli ovde već koliko-toliko nama poznata noise imena i mislim da će zato ova kompilacija od većeg značaja biti ljudima napolju. E sad, ja nekako verujem da smo mi (Balkanci) svima neka egzotika pa je zato ovaj disk osuđen na uspeh. Nemoj da se čudiš. Da sad surfuješ i naiđeš na neki, šta ja znam, Nepalski noiz ili pank iz Obale Slonovače zar ne bi bio bar malo radoznao da čuješ kako to zvuči? Kapirate šta hoću da kažem? A što se tiče regionalnih kompilacija serija se nastavlja predstavljanjem Kolorada i Kanade.
Sve tri kompilacije su se pojavile kao CDr i kao free net izdanja pa prve dve možete naći na myspace.com/dislocateddowntownartists i treću na zvukovinanoise.blogspot.com.
Pee Ass: Ako je šta zvučalo čudno u ovom txtu (red, rod, vi, ti),...ovo se piše pred izlazak broja u postispitnom deliriumu uz bučne zvuke sa kompilacija :). Nenad
Tehno Muda – Gadovi, đavoli, sotone
 Duo (u poslednje vreme čini mi se i trio) porodice Milošev se oslobađa svih frustracija i bez cenzure i milosti Tehno Muda koristi kao terapiju (ne samo svoju već i našu) ali i provokaciju, rušenje tabua i prozivanje. Nema ovde profi i nadrkane produkcije, ima ispadanja, štapa i kanapa ali i beskrajnog šarma i priča Boće vokala TMa. Nema stega oko zvuka već se on kreće od daba, regea, dnb-a, eksperimenta, parodije i nadrkavanja (na ovom albumu i bukvalno). Ovim albumom nisu doneli nešto novo, prosto ovo je nastavak priče. I zato, teško mi je da se ponavljam i dalje objašnjavam. Prosto, TM je bend koji treba doživeti. Zaista jedinstvena pojava, čini mi se u svetu. Realno. Ako postoji neko u ovoj našoj maloj andergraund zajednici da nije čuo za Tehno Muda neka pod hitno ispravlja grešku da ne bi u paklu goreo. U isti vas upravo vode „gadovi, đavoli, i sotone“ sa ovog diska. www.members.lycos.nl/zlikos. Predrag
Screaming Culture – Promo
Nešto što bi svakako preporučili. Totalno šarenolik disk sa lepezom zvukova od totalno mračnih, čak bučnih, preko pesama sa jedva primetnom mračnom nijansom, poppy momentima, klasičnim momentima, dipeš mod momentima, trip hop momentima, rejdiohed momentima, post rok momentima. Uz ovako bogatu paletu zvukova disk me može biti dosadan i nekako sjajno ide uz ove vrele dane, tj noći, a pojedini erotični momenti (naročito preteran ženski vokal, preciznije šapat) su tako idealni za vođenje ljubavi...Nenad
Aliens izdanja
Aliens je slovačka etiketa okrenuta prevashodno mračnijem zvuku. Gledajući gomilu materijala i promo stvari koje su poslali stiče se utisak da celoj priči prostupaju prilično ozbiljno i odaju utisak da im je to što rade jako bitno. I to se mora ceniti. Stiglo nam je nekoliko naslova među kojima su Disharmony, Oxyd, i Samahain. Ne bih ovde predstavljao svakog posebno jer se radi o prilično ujednačenom zvuku svih ovih imena. I to mi je malo zasmetalo (missim, daj malo prošaraj sa zvukom :)). Preciznije, radi se o dark electro zvuku uz dosta ebm momenata i po koji eksperimentalni momenat u koje Samahain najviše zaluta. Pored ovih primetna je i ambientalna dimenzija ali i industrial koreni. Disarmony na albumu Malignant Shields ima više ambient i prijatnih saundskejp uticaja dok na albumu Frames zvuči kao i većina Aliens izdanja. Suma summarum slušljivo i prijatno i za širi krug ušiju ali nekako nije za preko dana :). Više informacija na label.aliens.sk a tu je i njihov vebzin pa overite kad ste već tu. Nenad
|
|
|
|
Dead Shell Of Universe - Tamo gde pupoljak vene...tamo je moje seme
Izdavač: trenutno neobjavljeno
http://www.myspace.com/deadshellofuniverse
Srpska scena je preplavljena black bendovima. Evropska scena je preplavljena black bendovima i svi su nešto ljuti, opasni, namrgođeni, nakostriješeni - daleko bilo da im stanete na put. Elem, standardizacija i klišeizacija su bili neminovni ali je u posljednje vrijeme toliko maha uzelo da je postalo pravo iznenađenje naići na uopšte imalo spontanosti i originalnosti, nešto što bendu Dead Shell of Universe ne nedostaje.
Iskreno, mene je ovo ostvarenje jako podsjetilo na Wongraven. Ne svakako muzički, donekle pojedinim atmosferama; već stavom i pristupom njihovoj muzici. Ovo je vrlo lično ostvarenje i nije potrebno čitati kratki bio benda i tekstove da bi se to osjetilo. Ta je atmosfera sveprisutna, i iako možda ne najoriginalnije djelo koje je izašlo sa srpske scene, zasigurno zaslužuje dosta pažnje upravo zbog ove činjenice. Da, baš se osjeti koliko je truda, emocije i ličnog uneseno u ovo ostvarenje. Pored same muzike, moram da izdvojim i tekstove koji nisu puko kategorisanje i sortiranje riječi koje se rimuju ili uklapaju. Lirika na ovom ostvarenju je dovedena na viši nivo i svi tekstovi su pripremani sa dosta pažnje i mogu se slobodno tretirati kao odvojena cjelina. Ne poredim ih sa najvećim pjesničkim ostvarenjima, ali ovakav pristup lirici je za sve najveće hvale i jedna vrlo dobra svježina na domaćoj sceni. Na ovu činjenicu bi trebao savki fan da obrati pažnju jer upravo ovo otkriva snagu, veličinu, inteligenciju i volju pojedinaca koji stoje iza imena Dead Shell Of Universe. Pričati o beskompromisnosti, požrtvovanju, originalnosti, volji ... više je i to postao kliše, pa da ne bih dužio, moja preporuka je da preslušate ovaj vrijedan mini LP. Ocjena : 8 od 10 Nikola Franquelli
Deicide – Until Death Do Us Part
Izdavač: Earache
Velike promjene koje su u bendu nastale odlaskom braće Hofman i dolaskom Owen/Santola dua, nisu bile samo privremene, kratkog života ili varka. Deicide nastavljaju dalje gdje su stali sa prethodnim The Stench of Redemption albumom i idu čak i dalje. Until Death Do Us Part je još i više kombinacija starog Deicide ludila i novih melodiskih pasaža dvojice gitarista a paralele sa Serpents of Light su malo pretjerane jer je bend ipak napravio jedan korak naprijed. Hm, jedina, donekle subjektivna zamjerka, ili možda pitanje je, dokle sa toliko muzičke agrivnosti, brzinom i brutalnošću, jer, iako stvarno dobar i relativno progresivan album, upravo se taj napredak pomalo gubi u najbrutalnijim pjesmama. OK, rekao sam i ponavljam, ovo je bilo skroz subjektivno, ali ima i svoju opravdanost.
Kako god bilo, Until Death Do Us Part jeste de facto još jedan odličan proizvod iz Deicide fabrike i budite uvjereni da će naslovna pjesma, ili Hate of All Hatreds te Not As Long As We Both Shall Live, sa svojim prepoznatljivim Deicide pečatom ali i dozom umjerenosti (dovoljnom da diversifikuje muziku a da ne pravi kompromis) biti neprikosnoveni hitovi na predstojećoj turneji. Ocjena 7 od 10 Nikola Franquelli
Unleashe – Hammer Battalion
Izdavač : SPV
Dame i gospodo metalci, Hammer Battalion je čistokrvožedni death metal album kakav se rađa jednom u deset godina. Jednostavan, melodičan, tvrd i žilav, drčan i ponosan. Jeste, i ja volim tehniku i brutalnost i uvrnute instrumentalne bravure, ali je postalo nepodnošljivo slušati vihor i totalnu audio destrukciju pojedinih pa i najpoznatijih bendova. To bi trebala da bude muzika, u kojoj se uživa, a ne tortura i isprdavanje nad instrumentima. Sva sreća pa tu i tamo se javljaju novi i stari bendovi koji iznjedre ovako dobre albume koji plijene pažnju svojom ritmikom, adrenalinom i odličnim pjesmama. OK, nije neko epohalno djelo, neće sigurno biti u bilbordov top 10, ali ovakvi albumi će biti neprestano slušani i preslušavani od svakog fana dobrog metala, a razlog su I Want You Dead, Carved In Stone, Entering The Hall Of The Slain i ponajviše, apsolutni vrh ovog albuma (dobro, dobro, malo subjektivno), metal himna Midsummer Solstice. Ova posljednja je siguran pun pogodak na svakom koncertu svojim zaraznim ritmom. Već i samo zbog ove pjesme, album dobija najviše ocjene. Ocjena 9 od 10 Nikola Franquelli
Evoken – A Caress of the Void
Izdavač: I Hate Records
Smijao sam se kao lud kada sam čuo za Funeral Doom pravac. Što li sve ljudima neće pasti na pamet. Smijao sam se, kolutao očima beskrajnoj ljudskoj mašti i gluposti, sve do onog momenta kada sam čuo Evoken. Smijeh je zamro, i tada je funeral doom postao nešto što sa čime se nije šaliti niti igrati već itekako ozbiljno uzeti. Rado slušam doom bendove, ali malo je onih koji doista uspjevaju da uhvate onu melanholičnu atmosferu koja hipnotično drži pažnju. Evoken su me jednostavno oborili sa nogu, a nakon godina konzumiranja svega i svačega sa svjetske metal scene, to baš i više nije lako. Malo pretjerujem? Mislite kako god hoćete, ali svako ko je čuo ovaj album, uvjeren sam da će se samnom slagati. A Caress of the Void je malo funeral doom, metal, zovitega kako god hoćete, remek djelo. Ali ne remek djelo za svaki dan. Varate se ako mislite da možete da uživate u kolima, ili na poslu ili uz smijeh prijatelja u ovom albumu. Ovo je nadahnuta muzika, spora, užasno spora, sa jednostavnim ali bolnim i veličanstvenim melodijama koje ne ostavljaju ravnodušnim ni najtvrđe srce i radi shvatanja i uživanja u muzici ovog albuma, ovog benda, čovjek mora da bude dobro skoncentrisan. Melanholija je dio svih nas a kada vas obuzme onaj osjećaj beskorisnosti, kada se otvori crna rupa u grudima, kada ne znate gdje je izlaz, pomoć će te sigurno naći u ovom albumu, bez pogovora. Nisu to nikakvi tripovi. Sve je to psihologija i iskustvo, a vi ako zaista želite da osjetite nešto posebno, slušajte vaše srce. Ocjena 10 od 10 Nikola Franquelli
Cryptopsy – The Unspoken King
Izdavač:
Bend čije je ime sinonim za brutalni, agresivni, a opet inovativni death metal je imao par promjena u svom sastavu i u svojoj muzici, i naravno, album i bend su odmah dočekani na nož “is kusnih“ kritičara. Kada će te shvatiti da bend koji ne stvara za potrebe publike već prevashodno za sebe same, zaslužuje sve pohvale i poštovanje fanova. Jeste, Cryptopsy su napravili relativno drastičan korak sa ovim albumom, ali, da li je to nešto loše? Da li je promjena, progresija, glad za nečim novim, drugačijim, još neviđenim, sinonim za izdaju ili prodaju? Naravno da ne, i ljudima treba skinuti kapu na ovaj potez.
Iskreno recite, da li su Cryptopsy izdali loš album? Ja sam uvjeren da su izdali, ne najbolji, ali najhrabriji album, i svakako jedan visoko kvalitetan proizvod.
The Unspoken King je uvrnuta kombinacija Cryptopsy agresivnosti i tehničke brutalnosti sa metalcorom. Jeste, metalcore. Barem ga tako nazivaju „veliki stručnjaci“, a meni je to metal, okrenuo ovako ili onako, izlazi na isto. Kako god ga definisali, The Unspoken King je jedan odličan album sa kojim su se Cryptopsy odlučili da naprave onaj najteži korak naprijed i istupe iz klišea i svakodnevice. Melodični pasaži, clean vokali, drugačiji i eksperimentalni ritmovi i aranžmani ... Manje više smo to sve gledali i slušali i na prethodnim albumima, ali u mnoooogo manjem obimu i sada je to sve dovedeno na jedan viši nivo – samo poslušajte pjesmu Bound Dead. Masa to nikada neće shvatiti, niti se treba truditi okolo toga, već vi koji ste uvjek u potrazi za nekim novim uzbuđenjem, uzmite ovaj album bez razmišljanja. Ocjena 8 od 10 Nikola Franquelli
My Dying Bride – An Ode To Woe
Izdavač: Peaceville Records
Malo da bi predstavi nove članove, malo da popune prazninu između dva studiska albuma i, pretpostavljam, malo da se uzme para, i My Dying Bride, nakon šest godina, izdaju novi živi album. Da se podsjetimo. Prethodni live, The Voice of the Wretched, iako snimak živog nastupa, je jedan ogroman album, produkciski, izvedbeno, konceptualno itd. Ovo novo izdanje, koliko god kvalitetno bilo, ne može primaći tom ostvarenju. Ne želim reći da je loše izdanje. Svi koji poznaju rad ovog banda znaju takođe koliko je truda uloženo u sve što rade i An Ode To Woe je testament tome, zanatski dobro urađen živi album. Međutim, da bi bio nešto jako posebno, e tu je potrebno ipak malo, jako malo one magije koja se ne dostiže baš na svakom koncertu. Nije to nikakva greška benda. Ne može svaki koncert biti isti. Također i produkcija albuma i baš ne ide najviše na ruku bendu i na atmosferi koju nastoje da stvore. Svi se instrumenti lijepo čuju, sve je izbalansirano kako treba da bude, ali opet, i tu nešto malo, još malo hvali da bi bio veliki album, a ja se u tehničku stranu snimanja baš i ne razumijem, pa se i ovdje zaustavljam.
Sve u svemu, dobar album koji će se slušati i ubrzo biti stavljen sa strane kao ne baš nešto neophodno, a opet lijepo da se ima u kolekciji. Ja ću ga svakako jednog dana uzeti, ali nikako nije na listi prioriteta. Ocjena 6 od 10 Nikola Franquelli
Arson Anthem – Arson Anthem
Izdavač: Housecore
Phil Anselmo na gitari, Mike Williams iza mikrofona, Phil Anselmo za gitarom), Hank Williams III za bubnjevima i Collin Yeo za basom, kilotona ludila, buke, bjesnila, mlaćenja, udri drž ne daj, osrednja produkcija ... što dobijate? Dobijate hard core onako kako je i nastao sa bendovima D.R.I., S.O.D., Discharge itd. Kao i u većini sličnih bendova, ili projekata – što li već – i ovdje je u najvećem slučaju vrlo jednostavno i direktno izbacivanje svog adrenalina, bez imalo ustezanja, dvoumljenja, bez iti malo razmišljanja okolo produkciskih rješenja ili da li će to neko slušati ili ne. U drugom planu je sve osim onoga što su uradili. Njihovo je i ničije drugo, pa kako god to zvučalo. Sirovo, bučno, jako bučno, neinventivno i retro 101%, a opet neodoljivo interesantno i blesavo. Ima trilion sličnih benova i jedino što Arson Anthem izdvaja od svih su imena članova. Hm, ne baš da čovjek potroši pare i pare da bi se dokopao albuma, a sa druge strane, nekompromisnost benda je više nego za pohvalu. Ocjena 6 od 10 Nikola Franquelli
Horse Gives Birth To Fly – Demo
Hteli, ne hteli ovi momci su pobednici u kategoriji za najnonsens ime benda u ovom broju :). A i omot im je sav takav, nadrealan sa muvama i konjima u najneverovatnijim situacijama. Ako ćemo kratko, ovo je industrial. Ako ćemo da proširimo i prošaramo ovo je staroškolski industrial koji prija. Da, iz onog doba pre računara kada se buka pravila uglavnom instrumentima i priručnim spravicama. Da, industrija na tragu Throbbing Gristle. Druga dimenzija je atmosferičnost. Mračna. Ne najmračnija ali onako fabrično-hororično najzloslutnija, hladna i iščekujuća. Recimo NWW. Treća dimenzija koja je onako ovlaš provučena je folk, koja se ogleda u repetitivnim udaraljkama u pojedinim stvarima, a da zabiberi atmosferu tu je pomalo dron gitara i glas koji se takođe ovlaš provlači. Generalno gledano, novo nećete naći ali meni totalno paše ovaj zvuk, nekako vuče na stare dane...Pfff. Postajem tetičan-pa. Pronađite ih na myspace.com/horsegivenbirthtofly Nenad
Brkić - Kills Flies
Ovo je last minute prikaz te zato kratko... Gos’n Brkić se oslobodio Klopke za pionira (dobro ne bukvalno, ja to više onako poetski velim) i krenuo u sopstvenu dimenziju minimalno sazdanu. Pa da, tako nekako, minimal noiz na trenutke atmosferičan (ne kažem prijatan mada je i to nekome prijatno), na trenutke harš, negde odsvirano mada ne bih mogao da se zakunem, tj igralo se i na računaru i na instrumentima... U svakom slučaju dosta drugačije od KZPa i instrumentalno. Dve su varijante. Ručno rađen cd ili skidanje sa ne-ton.com/brkic. Nenad
VA Nice Noise III
 Malo mi je zbrkana ova kompilacija. Nekako zbrdazdola i bez neke značajnije priče ili koncepta oko koga bi se okupili (zvuk, ideja,...). Salata sa grajnd/noiz/darkelectro/gore/hevihibrid... Privukla su me naša imena Dichotomy Engine, FoolNoOne trio i Neurotica. Za radoznale myspace.com/nicenoisesplit. Nenad
|
