24.5.2008. klub Feedback

Stvari su krenule ovako. Miča (Dancefloorers) smo sreli slučajno dan pre koncerta. „Pa zar se taj koncert nije desio pre mesec dana?“ „Ne dešava se sutra!“. Da, to je bila promocija Margitinog novog albuma (čitaj recenziju u prošlom broju). I tako smo se obreli tog 24. prekidajući koncertnu apstinenciju. Nije da baš i želimo da apstiniramo ali prosto nema valjanih dešavanja koja bi čovek mogao posetiti. Izbor je otežavalo finale Evrovizije i teška srca smo pristali da ga propustimo (pfff...:)
I tako je Fidbek bio pun poznatih i davno viđenih lica i bogami i neočekivanih.
Valjda je sve startovalo oko ponoći sa Plazmom. Kako Uža reče ovo im je bila oproštajna svirka u ovom sastavu. Gomila dima, bol u grlu i nepostojanje želje za nadvikavanjem su me delile od daljeg provlačenja te teme. A i nismo mi neki estradni tabloid pa da kopamo „po prljavom vešu“. Elem repertoar je bio skraćen na nekih 5-6 pesama i svirali su set jedna sporija pa brža. Sećam se „Plasma Arc-Machining“, „Johhny goes to war“, i „Mercy Seat“ koju su pokidali a ja sam mislio da će se i žice bukvalno pokidati od onog noiz oranja gitara o stalak za mikrofon ili čivije o plafon. Dozovlićete mi da na kratko privatizujem txt: I ne Užo, nije svirka bila raspad koliko se tebi činilo. Raspad je bila ona u „17-ici“ :).
Dancefloorers su nešto malo menjali u aranžmanima. Koliko ja znam bar godinu ipo nisu svirali bar zvanično pa su maltene i zaboravili svoje stvari. Novina u postavi je sint koji je imao diskretnu ulogu. Koncert je počeo nekim dužim introom ili je to bila nova stvar nisam siguran. Usledile su stvari sa „Chasing a dragon“, takođe skraćen repertoar. Ovoga puta su mi delovali malo sporiji i fali mi onaj njihov bučniji i divljiji nastup i mislim da je vreme za jedan full Dancefloorers koncert. I falila mi je publika koja bi energičnije ispratila sve. Za one koji ne poznaju zvuk ovog benda recimo da ih možemo porediti sa sadašnjim THIMBLE zvukom imidžom i ostalo.

MARGITAjeMRTVA . Miša koji još od kada radi na raznim electro bendovima, počevši sa I’m, preko Kill Kill Kill for Inner Peace and Mental Health je jako bitan lik za razvoj ovog zvuka u Srbiji generalno. Sviran je gotovo ceo novi „Do pobede“ uz nešto starih stvari. Tematika je uglavnom seks, fetiš i perverzije. Gost na delu koncerta je bila preslatka ????????????? ime koja je ranije i napravila sa Mišom I’m a sada u BGu sa Vitkovićem svira u Ilegalnim Emocijama. Meni je u nastupu falilo samo malo prljavštine. Nekako mi je sve bilo cakum pakum i čist zvuk.
Na žalost nismo ispratili koncert do kraja jer nam je dim pojeo i ono malo glasa što smo imali i ištipao oči. Svejedno ispostavilo se da publika jako dobro reaguje na taj plesni sint pop, elektrokleš, elektrobodi i industrial zvuk. Plešu (na moje veliko zadovoljstvo) svi pa i pojedine aharhopank orjentisane devojke i momčići čija imena nećemo saopštiti, jer zaboga, nismo mi neki tabloid :). A i svako ko bi prebacio nešto po tom pitanju je zatucano-ograničena osoba i kvazi-slobodnjak. I ko što rekoh svi se lepo proveli (Marko – Tearpalm zasigurno:)
Na kraju...ovo je verovatno bio zvukom najšarenolikiji koncert kome sam pristustvovao.
Na Evroviziji su kako smo čuli pobedili Rusi.