Helly Cherry veb zin

Takođe neka od važnijih imena nastala u Francuskoj koja su podstaknuta Industrial Records pokretom: Vivenza, Die Form, Pacific 231 i Art & Tehnique. Komercijalizaciji zvuka doprineo je 1980. nemački bend Einsturzende Neubauten (“rušenje novogradnje”) koji je započeo kao zvučna instalacija i poptuno eksperimentalni projekat da bi se kasnije pretvorio u najprepoznatljiviju ikonu industrial zvuka. Osnova njihove muzike su sami industrijski alati, proprađeni apokaliptičnom vizijom njihovog lidera Blixe Bargelda i veoma snažna ekspresivnost osećanja na samoj sceni. Bend je potpuno odbacio konvencionalni pristup izvedbe jednog muzičkog dela i stvorio jedinstven muzički izraz.

Sledi treći talas industrial zvuka koji mnogi opisuju kao “post-industrial” a koji je usledio sredinom osamdeseith. Najveći uticaj na ovaj zvuk imao je bend Coil koji je za vreme svog postojanja dotakao lepezu gotovo muzički nespojivih žanrova. Takođe važni novi bendovi sredine osamdesetih bili su i kanadski Skinny Puppy koji su dodali novu dozu bolesti ovom žanru. Rane osamdesete donele su novi prizvuk industrial žanru koji je popularno nazvan “electro industrial”. Najveću zaslugu za to imala je izdavačka kuća Wax Trax Records iz Čikaga. Wax Trax je promovisao nove bendove koji su pomerili granice žanra još više. Sada je u igri bilo koketiranje sa svim i svačima i rodili su se novi bendovi od kojih se izdvajaju Ministry, My Life With Trhrill Kill Kult, KMFDM i Die Warzau. Wax Trax Records je bio jedan od prvih koji je prepoznao ovaj zvuk i postao jedna od svetski priznatih izdavačkih kuća. Elektro industrial je mračnija verzija kasnije stvorenog žanra EBM. Bendovi koji su sredinom osamdesetih nastupali pod etiketom “elektro industrial” bili su: Skinny Puppy, Front Line Assembly i Suicide Commando. Dok su Front242 iz Belgije, Nitzer Ebb iz Engleske, Bigod 20 iz Nemačke, Armageddon Dildos iz Nemačke i Foetus (aka Strapping Foetus of the Wheel) iz Australije bili zaslužniji za masovnu komercijalizaciju ovog zvuka kao i stvaranje hibridnog dance/industrial žanra EBM) Iz njega se kasnije rađaju pod-žanrovi aggrotech i industrial techno.

Einsturzende Neubauten

Kako je industrial rock zvuk sada bio krajnje komercijalizovan, pojavljivali su se bendovi iz celog sveta i prodaja ovih izdanja rasla je iz dana u dan. Veliki inovator zvuka i glavni krivac za pridodavanje raznih podžanrova ovom zvuku došao je 1989. sa svojim debi albumom “Pretty Hate Machine”. Ovaj one-man bend koji je nastao od klavijaturiste benda “Exotic Birds” Trenta Reznora počeo je da se penje na svetskim top listama i da dobija priznanja širom sveta. Ovo je dovelo do samih podžanrova koji su uticali na potpuno razdvajanje od izvornog industriala. Ovi pod-žanrovi menjali su se kako se menjala trenutna mainstream selekcija popularnosti. Tako su Treponem Pal iz Francuske i američki Ministry implementirali heavy-metal u sam industrial zvuk i napravili potpuno novi podžanr koji će uzdrmati muzičku industriju devedesetih. Žanr je popularno nazvan “industrial rock” a poznatiji bendovi koji su nastavili tom strujom bili su Ministry, Godflesh, Pigface, Bile, Skrew, The Genitorturers i KMFDM. Još jedan žanr izranja iz ovog pod-žanra a to je “coldwave” ili “industrial metal” za koje su opet krivci Ministry i Young Gods. Agresivnost je sada stavljena u prvi plan, oštri gitarski rifovi zamenjuju nekad oštre sintisajzere a vokali postaju mnogo mračniji i metalskiji. Bendovi sada u svoj imidž trpaju sve tabue a glavni dress-code postaje cyberpunk/fetish inspirisan Clive Barkerovim kreacijama za film Hellraiser. Predstavnici ovog žanra mogli bi biti 16 Volt, Chemlab, Hate Dept i Bile.

Sredina devedesetih dovela je do ubrzanog rasta ovih podžanrova i nadimka “industrial” koji je sada označavao bendove ovih vrsta a ništa zajedničko nije imao sa izvornom strujom. Izdavačke kuće tipa Energy Records i Metropolis Records počele su da prikupljaju ovakav zvuk i prave potpuno novo tržište koje je na kraju dovelo do spajanja svih ovih dark žanrova u jednu struju popularno nazvanu “industrial gothic”. Tako su se izrodili i hibridni pravci: Aggrotech (Terror EBM), Industrial Techno i Technoid. Predstavnici ovih žanrova su neizoastavni Psyclon Nine, Combichrist, Wumpscut, Aghast View, Die Sektor, Funker Vogt, Mimetic, One Lucid Dream, Gridlock i Black Lung. Sa druge strane, bendovi tipa Peace & Love and Pitbulls, Rob Zombie, Marilyn Manson, Rammstein i Deathstars zavladali su tržištem potpuno iskrivljući originalnu ideju i koncept a dodajući potpuni mainstream akt ovom ne-mainstream žanru.

Poslednji talas industrial žanra svakako je “nu-industrial” zvuk koji u svoj osnovni industrial kostur ubacuje world music, tribal music i sam pop. Ovaj žanr je počeo sa razvitkom krajem devedesetih a po nekima on koketira sa trip-hop elementima i psihodelijom sedamdesetih. Najčešće instrumentalna muzika ili muzika koja odiše elementima poremećenosti i aritmije. Druga struja “nu-industriala” je žanr nazvan Noisecore koji je mešavina industriala, techna i dark ambient muzike. Ovaj žanr često opisuju i kao Hardcore Industrial jer su njegove glavne odlike ljuti hardcore zvuk i maksimalna tačka gradacije buke jednog noise/industrial zvuka. Treća struja nastavila je u retro vodama prateći originalni zvuk iz sredine sedamdesetih a koketirajućI sa raznim tape-music pravcima.

Kod nas je industrial struja nekako uvek bila odlika ratnog stanja koje smo proživljavali te su se bendovi pojavljivali malo pre i malo posle samih ratova. Za listu industrial bendova na području ExYu, posetite blog: hhtp://darkscene.blogspot.com/

...KRAJ

Istorijat INDUSTRIAL zvuka 2.deo
				piše Mihajlo
Prvi talas industrial zvuka predvodili su Throbbing Gristle, Cabaret Voltaire i Boyd Rice (aka NoN). Njihova izvorna muzika sadržala je editovanje traka, veliku dozu buke koju su proizvodili lupovi bubnjeva (često izdistorzirani do nivoa same buke) i propratni glasovi koji su govorili o problematičnim i zabranjivanim temama tog perioda. Celi performansi rađeni su u vidu šok-terapije za publiku. Sam Boyd Rice više puta je posle svog koncerta silazio u publiku i intervjuisao ljude tražeći odgovore na to šta su osetilii usled njegovog nastupa. Prisutnost provokativnih elemenata nekako se spojila sa ovim pionirima tako se često moglo videti samopovređivanje, povređivanje i iritiranje publike, sado mazohistički nastup kao i militantna i totalitaristični imidž propraćen simbolima. Throbbing Gristle Prvi bend koji je 1978. potpisao za Industrial Records a da nije bio TG/Cazazza bili su švedski rokeri The Leather Nun koji su u svoj zvuk implementirali industrial i goth obeležja. Njihov Slow Death EP se popeo na UK top listu, zadržavši se čak dve nedelje na popularnoj radio emisiji - John Peel BBC1. Iako su industrial muzičari više voleli anti-reklamu od same reklame ovaj vid promocije Industrial Recordsa pomogao je širenjem ovog pokreta na veću populaciju slušaoca. Još nekoliko izdanja našlo se na ovoj etiketi, od toga Throbbing Gristle, Leather Nun, William S. Burroughs, Monte Cazazza, Clock DVA i drugi. U Americi je Monte Cazazza počeo svoje eksperimente sa oštrom atonalitetnom bukom. Boyd Rice je takođe izdao više svojih albuma noise muzike za koje je osobno pravio omote, bušio rupe u pločama i po prvi put u istoriji izdao album koji je bio namenjem slušanju u SP i kao i LP režimu. 1978. oformili su se i Factrix iz San Franciska koji su ukombinovali industrial zvuk sa tada popularnim gothic prizvukom. Takođe su eksperimentisali i sa ambijentalnom bukom koja je bila propraćena drone efektima izazvanim usporavanjima i ubrzavanjima traka. Takođe je važno spomenuti i Survival Research Laboratories (oformljen 1978.) koji su u to vreme radili destruktivne performanse koji su isključivali prisustvo ljudi i instalacije gde su mašine prikazane kao lideri planete. Throbbing Gristle se raspao 1981. kada je PiOridž napravio svoj novi projekat Psychic TV. Usledio je drugi talas industrial zvuka a to su bendovi Test Dept, Clock DVA, Autopsia (sastav iz Rume, koji je krajem sedamdesetih boravio u Londonu i drži se za prvi industrial bend sa naših prostora), Nocturnal Emissions, Consumer Electronics, Sutcliffe, Sutcliffe Jugend, Genocide Organ, The Grey Wolves, Esplendor Geometrico, Whitehouse, SPK… Neki od njih uvrstili su kao osnovu svog zvuka sintisajzere, gitare i prve semplere praveći novi pod-žanr već priznate nojz muzike nazvan “power electronics”. Ovaj žanr eksperimentisao je sa velikom količinom sub-bas domena kao i nasumičnog ponavljanja odrećenog segmenta nekog zvuka dovodeći ga do stanja kompletne buke propuštanjem kroz elektronske filtere i muzičke uređaje. Ostali su se, (kao npr. Autopsia,), držali same ambijentalnosti i mračnih ambijentaknih oštrih zvukova. Za razliku od same ambijentalne muzike tog vremena ovaj “mračni ambijentalni” zvuk odisao je distorziranim uređajima i zvucima visoko-električnih strujanja. Neretko su uz ovu muziku išli tekstovi mržnje i otvorenog vređanja publike. Neki od zanimljivih predstavnika ove struje bili su i Innanna kao i Lustmord. Jedan od njenih kasnijih reinkarnacija postao je pod-žanr “death industrial” koji je za svoju osnovu koristio isključivo mračne atmosferične zvuke propraćene zabasiranim ritmom i ne-iritirajuće pozadinske zvuke. Ozbiljan predstavnik ovog pod-žanra mogao bi se nazvati bend Brighter Death Now. Laibach Elemente izvornog industrial zvuka neki su obogatili elelementima rok i elektronske muzike dodajući agresivnijji zvuk i snažniji vizuelni performans. Bendovi poput nemačkog Croc Shopa i slovenačkog Laibacha su ustalili običaj korišćenja eksplicitnih tekstova, fašističkog imidža i popularnog grafičkog dizajna plakata sa temama drugog svetskog rata. Kontraverzni imidž bio je popularan zarad šokiranja publike i skretanja pažnje javnosti. Navodi se da je Industrial Records kao svoj logo godinama koristio sliku krematorijuma iz Aušvica kao i to da je za omot Throbbing Gristlovog albuma “20 Jazz Funk Greats” urađen portret benda kako stoji na ivici “Beachly Head”-a (inače najpoznatije litice za samoubice u Engleskoj). Mnogi bendovi su se izrodili pod uticajem ovakvog načina izvođenja a stvoren je i termin “militant pop” kasnije prekrojen u “martial industrial”. Ovaj termin stvorio je austrijski muzičar Gerard Petak kako bi opisao svoju muziku na kojoj je eksperimentisao u studiju. Martial industrial je za svoju estetiku uzeo militantne pesme, paradne melodije, klasičnu muziku i same militantne simbole. Jedni od glavnih predstavnika ovog žanra kasnije su postali: Allerseelen, A Chalenge of Honourm Blood Axis, Death in June, Der Blutharsch, Laibach, Von Thronstahl. Ovaj pod-žanr uskoro je postao veoma blizak pod-žanru “neo folk” koji su posle nastavili Death in June, Sol Invictus i Current 93. 1981. godina. U Australiji su oformljeni novi bendovi Hieronimus Bosch i The Kiwi Animal koji su dodali i prizvuk dark wave aktuelnom zvuku.				Takođe neka od važnijih imena nastala u Francuskoj koja su podstaknuta Industrial Records pokretom: Vivenza, Die Form, Pacific 231 i Art & Tehnique. Komercijalizaciji zvuka doprineo je 1980. nemački bend Einsturzende Neubauten (“rušenje novogradnje”) koji je započeo kao zvučna instalacija i poptuno eksperimentalni projekat da bi se kasnije pretvorio u najprepoznatljiviju ikonu industrial zvuka. Osnova njihove muzike su sami industrijski alati, proprađeni apokaliptičnom vizijom njihovog lidera Blixe Bargelda i veoma snažna ekspresivnost osećanja na samoj sceni. Bend je potpuno odbacio konvencionalni pristup izvedbe jednog muzičkog dela i stvorio jedinstven muzički izraz. Sledi treći talas industrial zvuka koji mnogi opisuju kao “post-industrial” a koji je usledio sredinom osamdeseith. Najveći uticaj na ovaj zvuk imao je bend Coil koji je za vreme svog postojanja dotakao lepezu gotovo muzički nespojivih žanrova. Takođe važni novi bendovi sredine osamdesetih bili su i kanadski Skinny Puppy koji su dodali novu dozu bolesti ovom žanru. Rane osamdesete donele su novi prizvuk industrial žanru koji je popularno nazvan “electro industrial”. Najveću zaslugu za to imala je izdavačka kuća Wax Trax Records iz Čikaga. Wax Trax je promovisao nove bendove koji su pomerili granice žanra još više. Sada je u igri bilo koketiranje sa svim i svačima i rodili su se novi bendovi od kojih se izdvajaju Ministry, My Life With Trhrill Kill Kult, KMFDM i Die Warzau. Wax Trax Records je bio jedan od prvih koji je prepoznao ovaj zvuk i postao jedna od svetski priznatih izdavačkih kuća. Elektro industrial je mračnija verzija kasnije stvorenog žanra EBM. Bendovi koji su sredinom osamdesetih nastupali pod etiketom “elektro industrial” bili su: Skinny Puppy, Front Line Assembly i Suicide Commando. Dok su Front242 iz Belgije, Nitzer Ebb iz Engleske, Bigod 20 iz Nemačke, Armageddon Dildos iz Nemačke i Foetus (aka Strapping Foetus of the Wheel) iz Australije bili zaslužniji za masovnu komercijalizaciju ovog zvuka kao i stvaranje hibridnog dance/industrial žanra EBM) Iz njega se kasnije rađaju pod-žanrovi aggrotech i industrial techno. Einsturzende Neubauten Kako je industrial rock zvuk sada bio krajnje komercijalizovan, pojavljivali su se bendovi iz celog sveta i prodaja ovih izdanja rasla je iz dana u dan. Veliki inovator zvuka i glavni krivac za pridodavanje raznih podžanrova ovom zvuku došao je 1989. sa svojim debi albumom “Pretty Hate Machine”. Ovaj one-man bend koji je nastao od klavijaturiste benda “Exotic Birds” Trenta Reznora počeo je da se penje na svetskim top listama i da dobija priznanja širom sveta. Ovo je dovelo do samih podžanrova koji su uticali na potpuno razdvajanje od izvornog industriala. Ovi pod-žanrovi menjali su se kako se menjala trenutna mainstream selekcija popularnosti. Tako su Treponem Pal iz Francuske i američki Ministry implementirali heavy-metal u sam industrial zvuk i napravili potpuno novi podžanr koji će uzdrmati muzičku industriju devedesetih. Žanr je popularno nazvan “industrial rock” a poznatiji bendovi koji su nastavili tom strujom bili su Ministry, Godflesh, Pigface, Bile, Skrew, The Genitorturers i KMFDM. Još jedan žanr izranja iz ovog pod-žanra a to je “coldwave” ili “industrial metal” za koje su opet krivci Ministry i Young Gods. Agresivnost je sada stavljena u prvi plan, oštri gitarski rifovi zamenjuju nekad oštre sintisajzere a vokali postaju mnogo mračniji i metalskiji. Bendovi sada u svoj imidž trpaju sve tabue a glavni dress-code postaje cyberpunk/fetish inspirisan Clive Barkerovim kreacijama za film Hellraiser. Predstavnici ovog žanra mogli bi biti 16 Volt, Chemlab, Hate Dept i Bile. Sredina devedesetih dovela je do ubrzanog rasta ovih podžanrova i nadimka “industrial” koji je sada označavao bendove ovih vrsta a ništa zajedničko nije imao sa izvornom strujom. Izdavačke kuće tipa Energy Records i Metropolis Records počele su da prikupljaju ovakav zvuk i prave potpuno novo tržište koje je na kraju dovelo do spajanja svih ovih dark žanrova u jednu struju popularno nazvanu “industrial gothic”. Tako su se izrodili i hibridni pravci: Aggrotech (Terror EBM), Industrial Techno i Technoid. Predstavnici ovih žanrova su neizoastavni Psyclon Nine, Combichrist, Wumpscut, Aghast View, Die Sektor, Funker Vogt, Mimetic, One Lucid Dream, Gridlock i Black Lung. Sa druge strane, bendovi tipa Peace & Love and Pitbulls, Rob Zombie, Marilyn Manson, Rammstein i Deathstars zavladali su tržištem potpuno iskrivljući originalnu ideju i koncept a dodajući potpuni mainstream akt ovom ne-mainstream žanru. Poslednji talas industrial žanra svakako je “nu-industrial” zvuk koji u svoj osnovni industrial kostur ubacuje world music, tribal music i sam pop. Ovaj žanr je počeo sa razvitkom krajem devedesetih a po nekima on koketira sa trip-hop elementima i psihodelijom sedamdesetih. Najčešće instrumentalna muzika ili muzika koja odiše elementima poremećenosti i aritmije. Druga struja “nu-industriala” je žanr nazvan Noisecore koji je mešavina industriala, techna i dark ambient muzike. Ovaj žanr često opisuju i kao Hardcore Industrial jer su njegove glavne odlike ljuti hardcore zvuk i maksimalna tačka gradacije buke jednog noise/industrial zvuka. Treća struja nastavila je u retro vodama prateći originalni zvuk iz sredine sedamdesetih a koketirajućI sa raznim tape-music pravcima. Kod nas je industrial struja nekako uvek bila odlika ratnog stanja koje smo proživljavali te su se bendovi pojavljivali malo pre i malo posle samih ratova. Za listu industrial bendova na području ExYu, posetite blog: hhtp://darkscene.blogspot.com/ ...KRAJ
vrati se na sadrzaj				arhiva