Helly Cherry veb zin

Seli se u jedan mansion na periferiji Pariza i tamo ostaje da živi u depresiji kako je svoj život posvetio uzalud. Okreće se jogi i slikanju. Nakon njegove smrti, njegov brat uništava preostale instrumente i eksperimente. Rusolovo delo “The Art of Noise” objavljeno je ponovo tek 1978. godine.

Posle njega, dolazi veliki francuski kompozitor i eksperimentalista Pjer Šefer koji uvodi termin “Musique Concrete” u celu priču o buci. Ovaj termin stoji za muziku koja nastaje notiranjem zvukova koji nas okružuju i pravljenjem kompozicije koja može ali i ne mora posedovati muzički instrument, često premeštanje i kopiranje određenih segmenata istog zvuka kao i veliku dozu ambijentalne buke kojom se rastavljeni segmenti spajaju u jednu celinu. Šefer je najviše eksperimentisao za zvukovima glasova i samim modulacijama ljudskog glasa. Svoje eksperimente izvodio je u Francuskoj radio-televiziji u periodu između 1936 do 1948.

Takođe čovek koji je uticao na samu podlogu industrial zvuka bio je i francuski kompozitor Edgar Viktor Ahil Čarls Varis. On je stvorio termin “organizovani zvuk” koji govori o samoj selekciji određenih struktura unutar ritma i definiciji zvuka koja se obogaćuje samim ponavljanjem i uklapanjem tih struktura u celinu. On je i autor zvučnog dela “Poem Electronique” koje je tada promovisalo uređaje kompanije Phillips. Na sajmovima tehnike Varis je svoju muziku predstavljao u velikim kabinama obloženim sa oko 400 zvučnika. Ovaj sistem je kasnije preuzet i razrađen za THX system. Iako je veoma malo komponovao za svog života, ovaj kompozitor je priznat kao jedan od najznačajnijih kompozitora 20. veka. Kako je konstantno proučavao zvuk i načine shvatanja i hvatanja zvuka, radio je isključivo sa naučnicima, stolarima i majstorima izrade muzičkih instrumenata. Bio je veoma zainteresovan za nove oblike muzike i oformio svoj mini-okrestar koji je uglavnom svirao 40 različitih instrumenata po pesmi i to u poptunoj tonatskoj asinhronosti. Kako je stalno bio u dugovima i patio od manične depresije svoje prave ekperimente sa zvukom počeo je tek početkom pedesetih godina kada je dobio anonimni poklon – Amphex rekorder trakaš. Varis je nakon mukotrpnog uvežbavanja sa orkestrom uradio nezaboravan koncert 1954. godine. Taj koncert je održan u Parizu i bio je prvi koncert koji je ikada zabeležen i emitovan u Francuskoj na radiju u stereo tehnici. Nakon toga je 1958. na jednoj izložbi u Briselu uradio još jedan nezaboravan koncert koji je bio emitovan preko 400 različitih zvučnika. Bio je pionir u eksperimentima sa sintisajzerima, tape muzikom i samim uređajima koji su pratili Edisonove nacrte. Iako je pola života proveo kao prodavac klavira, Varis je radio zanimljivu muziku za dokumentarce Miroa, kao i zanimljive eksperimente sa snimanjem zvuka za same filmove. Njegov rad i delo priznati su šezdesetih posle njegove smrti. Njegovu nedovršenu kompoziciju “Nocturnal” završio je mnogo godina kasnije kompozitor Čou Veng-Čang.

Varis

Ljudi koje je takođe važno pomenuti, a koji su uticali na razvoj industrial i noise žanra bili su i veliki ruski pronalazač Lav Sergejevič Teremin koji je 1928. godine konstruisao teremin – jedan od prvih elektronskih instrumenata. Teremin je napravio svoju laboratoriju 1930. godine u Americi u kojoj je pravio svoje elektronske insturmente. 1932. godine napravio je prvi svetski elektronski koncert u kojem je koristio svoje instrumente teremin, ritmikon i fingerbord. Njegovi mentori u to vreme bili su kompozitor Džozef Šilinger i naučnik Albert Ajnštajn. Svoje instrumente Teremin je namenio isključivo muzici za ples. Svoje muzičke instrumente radio je uz prisustvo balerina i nekolicine Ruskih naučnika koji su mu pomagali. Zaljubio se u jednu balerinu crnkinju sa kojom se kasnije i oženio. Kako rasistička Amerika tog vremena nije odobravala njegov brak svi njegovi projekti i eksperimenti ubrzo su ostali bez finansijske pomoći i njegov rad pao je u zaborav. Bez obzira na to, bračni par je ostao do smrti zajedno. Jedan od najvećih inovatora i muzičara na teraminu kasnije postao je Doktor Semjuel koji je ovaj instrument komercijalizovao i pretvorio u potpuno električnu napravu krajem šezdesetih.

Jedan od ljudi koji se sreo sa naučnikom Tereminom u njegovo vreme bio je i Mauris Martenot, čelista i radio telegrafista koji je nakon njihovog susreta 1929. godine konstruisao elektronski instrument "Ondes-Martenot" koji će kasnije zameniti upotrebu teremina u komercijalnim projektima. Martenot je svoj život posvetio proučavanju puštanja zvuka u nazad i konstruisanju modifikacija za električne sintisajzere i klavijature. Njegov doprinos već ustaljenim tonovia sa Teramina bio je vibrirajući ton koji je do tada bio potpuno nemoguć za izvesti. Martenot je patentirao promene dubine vibracija i njihov tempo a njegov pronalazak je kasnije uvršćen u sve modele klavijatura. Ovaj instrument je komercijalno prvi put predstavljen u animiranom filmu “Fantazija” iz 1947. kada je Volt Diznijev studio odbacio kompletan skor upotpunjen teraminom i ipak se opredelio za martenot.

Kasnije proučavanje elektronske muzike nastavila je britanka Delija Derbišir koja je svoje eksperimente posvetila televizijskim serijalima i naučnoi fantastičnim filmovima. Kada je Ron Grainer, autor serijala “Doctor Who” prvi put čuo Delijinu verziju Doctor Who teme u elektronskom obliku automatski je hteo da je zaposli kao kompozitora serijala ali BBCjeve Radiosonična radionica, u kojoj je Delija tad radila, nije dozvolila da se projekat proda dok još ne bude završen. Delijina muzika bila je zasnovana na korišćenju elektronskih oscilatora i magnetne audio trake. Nekolicina numera bila je zasnovana i na lupovima kao i zvucima puštanim unazad. Njen eksperiment uključivao je sečenje trake i konstatno lepljenje tonova jedan na drugi i redovno je trajao nedeljama, nekad i mesecima. BBC studio je ipak na kraju pristao da Delija potpiše ugovor sa Ronom i njena tema za Doctor Who-a uvršćena je kao glavna tema u orginalnom serijalu. To je i prva elektronska muzika koja se ikada emitovala na televizijskim audio talasima.

Ostatku imidža industriala doprineo je šok art umetnik Monte Cazazza koji je u to vreme radio veoma šokantne performance. Ovi performansi postaće propratni deo izvođenja industrial numera pred publikom. Jedan od njegovih performansa uključivao je statuu Isusa koja biva isečena motornom testerom a zatim silovana od strane mladih huligana.

...nastavak u sledećem broju

Istorijat INDUSTRIAL zvuka 1.deo
				piše Mihajlo
Po rečima članova benda Throbbing Gristle (jednih od pionira ovog zvuka) – industrial muzika se bavi mutiranjem i iskrivljnjem zvuka, prezentacijom nepopularnih šumova aktuelnoj svesti publike, razbijanjem muzičkog klišea i vizije o jednom rok sastavu kao i dodavanjem rizika celom performansu. Nego, da krenem iz početka. Throbbing Gristle Industrial je nastao usled težnje da se napravi muzika za novu generaciju ljudi. Ovu muziku karakteriše dehumanizacija, mehanička atmosfera, mizantropija, izazivanje snažnih emocija i u većini slučajeva potpuno odsustvo nekog harmonijskog instrumenta. Industrial muzičar proizvodi zvuk pomoću raznih tehnologija i samih aparata. Prvi industrial umetnici eksperimentisali su sa velikom količinom buke i produkcijskim tehnikama uvek koristeći za svoje teme trenutne kontraverzne, tabu i cenzurisane tekstove koji su dodavali još veći emocionalni naboj publici koja je pratila njihove performance. Prošlo je mnogo godina dok se industrial nije odvojio od performansa, instalacija i raznih oblika art pokreta koji su bili popularni u vreme njegovog nastanka. Industrial muzika je termin koji je po prvi put uveden u istoriju 1976. da bi opisao tehniku izvedbe bendova sa etikete Industrial Records. Industrial Records je bio izdavačka kuća koju su osnovali članovi grupe Throbbing Gristle i šok umetnik Monte Cazazza. Predvodnici grupe Dženezis PiOridž i Piter Kristoferson rešili su da osnuju ovu izdavačku kuću ne bi li radili izdanja svog i prijateljskih bendova kao i samih bendova koji za svoju koncepciju uzimaju nezabavački izraz. Iako se, tada popularni, punk žanr lako ubacio u muzičku industriju Industrial Records je smatrao da njihova izdanja i sam industrial žanr ne treba da odstupi i pravi kompromise, kako prema muzičkoj industriji tako i prema svojoj publici. Tada se industrial još uvek nije mogao osloboditi eksperimentalnog žanra kao i tada popularne elektronske forme (koja je skoro deset godina ranije zaživela na albumu benda Silver Apples “Oscillations” (1968) u obliku ritma i elektronskih novotarija). Kako je vreme prolazilo pod terminom “industrial” počelo je da se smatra sve što je direktno bilo vezano za originalni Industrial Records label ili isključivo za muzičare čija se estetika bazirala na mehaničkim aparatima i industrijskim mašinama preko kojih su proizvodili buku i oštre šumove. Peter Christopherson iz Industrial Recordsa ovaj termin opisuje kao odbacivanje koncepcije kakvu vam muzička industrija diriguje i traženjem druge estetike od one same muzike kakvu vam trenutno tržište pokazuje kao ispravno. Kako je prvi zvuk telegrafa na daljinu prenet 1876. od strane Aleksandra Grahama Bela a čovek po imenu Eliša Grej ostao nezapamećen u istoriji (jer je za patentiranje svog modela telegrafa stigao sat vremena kasnije u službu za patente) – on je kasnije postao tvorac prvog elektronskog instrumenta – “Muzičkog telegrafa” (negde 1882. godine). Kako je prvi zvučni zapis na traci nastao 1888. godine u laboratoriji velikog naučnika i pronalazača Tomasa Edisona, mnogi ljubitelji samog zvuka i sami naučnici započeli su interesovanje za ove čudne naprave i same njihove mogućnosti. intonarunori Od ljudi koji su svojim muzičkim eksperimentima bili inspiracija za pionire industrial pokreta treba svakako spomenuti italijanskog slikara i velikog futuristu Luiđija Rusola i njegov rad “The Art of Noise” koji je započeo davne 1913. godine. Taj rad se u istoriji drži za prvi koji pokazuje filozofiju elektronske muzike u modernoj muzici. Rusolo je svojim projektom želeo da povrati zvučne korene u izvedbi modernih instrumenata. Koristio je isključivo prirodne šumove (šumove vetra, vode, vatre) kao i šumove iz svakodnevnice a neretko je kroz sve to prožimao zvukove koje proizvode ljudska usta a koji ne spadaju u govor i pevanje. Kako nije imao muzičkog obrazovanja i iskustva u pravljenju novih instrumenata Rusolo je u pomoć pozvao svog prijatelja Uga Pijatija. Njih dvojica su zajedno eksperimentisali sa zvukom u Rusolovoj staklenoj bašti. Trudili su se da eksperimentišu sa različitim materijalima i kieslinama u koje su potapali već postojeće drvene instrumente kako bi im promenili zvuk i akustiku. Prvi instrument koji su napravili nazvan je “eksploder” a bio je sačinjen od deset različitih turbine koje su mogle da proizvedu 10 različitih tonova buke motornog vozila. Rusolo je svoje instrumente nazvao “intonarumori” ili “mašine buke” i svrstao ih u 6 kategorija. Na žalost nijedna mašina nije sačuvana usled drugog svetskog rata ali su sačuvani snimci sa njegovih koncerata i nekoliko snimaka koje je radio u svojoj kući i dvorištu. Rusolo je bio član pokreta futurista a svoj prvi koncert održao je 1914. godine a 1921. godine i koncert u Parizu. Ljudi su prekinuli završetak koncerta a sam autor bio je ismejan i povrgnut ruglu. Međutim dva kompozitora koja su bila prisutna na koncertu itekako su se zainteresovala za njegove instrumente. To su bili Mauris Ravel i Igor Stravinski koji su kasnije pokušali da Rusolove ideje spoje sa svojom muzikom. Rusolo je imao mnogo planova za svoje instrumente. Na primer, on je prvi napravio nešto poput današnjeg semplera - napravu koja je mogla u nedogled da pušta dvadesetaktak različitih zvukova, kao i zanimljivu napravu “neharmonični klavir” – (koja je na žalost ostala nedovršena a ticala se električnog klavira koji je u osnovi imao asinhronost i umesto tonova klavirskih zvuka ispuštao tonove šumova vetra). Rusolo je svoje instrumente namenio isključivo za pripomoć nemom filmu. Na žalost, pojavom masovnog zvučnog filma 1929. godine, Rusolo doživljava bankrot.				Seli se u jedan mansion na periferiji Pariza i tamo ostaje da živi u depresiji kako je svoj život posvetio uzalud. Okreće se jogi i slikanju. Nakon njegove smrti, njegov brat uništava preostale instrumente i eksperimente. Rusolovo delo “The Art of Noise” objavljeno je ponovo tek 1978. godine. Posle njega, dolazi veliki francuski kompozitor i eksperimentalista Pjer Šefer koji uvodi termin “Musique Concrete” u celu priču o buci. Ovaj termin stoji za muziku koja nastaje notiranjem zvukova koji nas okružuju i pravljenjem kompozicije koja može ali i ne mora posedovati muzički instrument, često premeštanje i kopiranje određenih segmenata istog zvuka kao i veliku dozu ambijentalne buke kojom se rastavljeni segmenti spajaju u jednu celinu. Šefer je najviše eksperimentisao za zvukovima glasova i samim modulacijama ljudskog glasa. Svoje eksperimente izvodio je u Francuskoj radio-televiziji u periodu između 1936 do 1948. Takođe čovek koji je uticao na samu podlogu industrial zvuka bio je i francuski kompozitor Edgar Viktor Ahil Čarls Varis. On je stvorio termin “organizovani zvuk” koji govori o samoj selekciji određenih struktura unutar ritma i definiciji zvuka koja se obogaćuje samim ponavljanjem i uklapanjem tih struktura u celinu. On je i autor zvučnog dela “Poem Electronique” koje je tada promovisalo uređaje kompanije Phillips. Na sajmovima tehnike Varis je svoju muziku predstavljao u velikim kabinama obloženim sa oko 400 zvučnika. Ovaj sistem je kasnije preuzet i razrađen za THX system. Iako je veoma malo komponovao za svog života, ovaj kompozitor je priznat kao jedan od najznačajnijih kompozitora 20. veka. Kako je konstantno proučavao zvuk i načine shvatanja i hvatanja zvuka, radio je isključivo sa naučnicima, stolarima i majstorima izrade muzičkih instrumenata. Bio je veoma zainteresovan za nove oblike muzike i oformio svoj mini-okrestar koji je uglavnom svirao 40 različitih instrumenata po pesmi i to u poptunoj tonatskoj asinhronosti. Kako je stalno bio u dugovima i patio od manične depresije svoje prave ekperimente sa zvukom počeo je tek početkom pedesetih godina kada je dobio anonimni poklon – Amphex rekorder trakaš. Varis je nakon mukotrpnog uvežbavanja sa orkestrom uradio nezaboravan koncert 1954. godine. Taj koncert je održan u Parizu i bio je prvi koncert koji je ikada zabeležen i emitovan u Francuskoj na radiju u stereo tehnici. Nakon toga je 1958. na jednoj izložbi u Briselu uradio još jedan nezaboravan koncert koji je bio emitovan preko 400 različitih zvučnika. Bio je pionir u eksperimentima sa sintisajzerima, tape muzikom i samim uređajima koji su pratili Edisonove nacrte. Iako je pola života proveo kao prodavac klavira, Varis je radio zanimljivu muziku za dokumentarce Miroa, kao i zanimljive eksperimente sa snimanjem zvuka za same filmove. Njegov rad i delo priznati su šezdesetih posle njegove smrti. Njegovu nedovršenu kompoziciju “Nocturnal” završio je mnogo godina kasnije kompozitor Čou Veng-Čang. Varis Ljudi koje je takođe važno pomenuti, a koji su uticali na razvoj industrial i noise žanra bili su i veliki ruski pronalazač Lav Sergejevič Teremin koji je 1928. godine konstruisao teremin – jedan od prvih elektronskih instrumenata. Teremin je napravio svoju laboratoriju 1930. godine u Americi u kojoj je pravio svoje elektronske insturmente. 1932. godine napravio je prvi svetski elektronski koncert u kojem je koristio svoje instrumente teremin, ritmikon i fingerbord. Njegovi mentori u to vreme bili su kompozitor Džozef Šilinger i naučnik Albert Ajnštajn. Svoje instrumente Teremin je namenio isključivo muzici za ples. Svoje muzičke instrumente radio je uz prisustvo balerina i nekolicine Ruskih naučnika koji su mu pomagali. Zaljubio se u jednu balerinu crnkinju sa kojom se kasnije i oženio. Kako rasistička Amerika tog vremena nije odobravala njegov brak svi njegovi projekti i eksperimenti ubrzo su ostali bez finansijske pomoći i njegov rad pao je u zaborav. Bez obzira na to, bračni par je ostao do smrti zajedno. Jedan od najvećih inovatora i muzičara na teraminu kasnije postao je Doktor Semjuel koji je ovaj instrument komercijalizovao i pretvorio u potpuno električnu napravu krajem šezdesetih. Jedan od ljudi koji se sreo sa naučnikom Tereminom u njegovo vreme bio je i Mauris Martenot, čelista i radio telegrafista koji je nakon njihovog susreta 1929. godine konstruisao elektronski instrument "Ondes-Martenot" koji će kasnije zameniti upotrebu teremina u komercijalnim projektima. Martenot je svoj život posvetio proučavanju puštanja zvuka u nazad i konstruisanju modifikacija za električne sintisajzere i klavijature. Njegov doprinos već ustaljenim tonovia sa Teramina bio je vibrirajući ton koji je do tada bio potpuno nemoguć za izvesti. Martenot je patentirao promene dubine vibracija i njihov tempo a njegov pronalazak je kasnije uvršćen u sve modele klavijatura. Ovaj instrument je komercijalno prvi put predstavljen u animiranom filmu “Fantazija” iz 1947. kada je Volt Diznijev studio odbacio kompletan skor upotpunjen teraminom i ipak se opredelio za martenot. Kasnije proučavanje elektronske muzike nastavila je britanka Delija Derbišir koja je svoje eksperimente posvetila televizijskim serijalima i naučnoi fantastičnim filmovima. Kada je Ron Grainer, autor serijala “Doctor Who” prvi put čuo Delijinu verziju Doctor Who teme u elektronskom obliku automatski je hteo da je zaposli kao kompozitora serijala ali BBCjeve Radiosonična radionica, u kojoj je Delija tad radila, nije dozvolila da se projekat proda dok još ne bude završen. Delijina muzika bila je zasnovana na korišćenju elektronskih oscilatora i magnetne audio trake. Nekolicina numera bila je zasnovana i na lupovima kao i zvucima puštanim unazad. Njen eksperiment uključivao je sečenje trake i konstatno lepljenje tonova jedan na drugi i redovno je trajao nedeljama, nekad i mesecima. BBC studio je ipak na kraju pristao da Delija potpiše ugovor sa Ronom i njena tema za Doctor Who-a uvršćena je kao glavna tema u orginalnom serijalu. To je i prva elektronska muzika koja se ikada emitovala na televizijskim audio talasima. Ostatku imidža industriala doprineo je šok art umetnik Monte Cazazza koji je u to vreme radio veoma šokantne performance. Ovi performansi postaće propratni deo izvođenja industrial numera pred publikom. Jedan od njegovih performansa uključivao je statuu Isusa koja biva isečena motornom testerom a zatim silovana od strane mladih huligana. ...nastavak u sledećem broju
vrati se na sadrzaj				arhiva