Urednici fanzina Elíz a csodaországban (Elisa u zemlji čuda) - jedinog pank hardkor fanzina na maőarskom jeziku u zemlji - Tamás (bt) i Karesz (FK) su odgovorili na moja pitanja u vezi uredništva, scene, regije i tako dalje, uživajte dok traje! Laci
HC: Fanzin Elisa u zem lji čuda je dobio svoje ime po jednoj modernoj bajci. Njegovo ime sakriva više značenja i simboliku. Objasnite mi molim Vas, zašto baš ovaj naziv?
bt : Odlučili smo sa Kareszom da napravimo fanzin, pa je bilo neophodno nazvati ga nekako. Kako je već ime Last breath bio zauzet, ostali smo kod imena Elisa u zemlji čuda. :o) ... š alu na stranu. Radili smo po klasičnim punk metodama, tj. da nije važno kako ćemo ga nazvati, nego je najvažniji sadržaj. Obojica smo naveli gomila ideja za naziv, pa nam se najviše dopala ova.
FK : Ustvari i nema puno veze sa bajkom, kopirali smo ime, sa malim promenama a priču bajke smo odbacili. :-)
bt : Da, da ovako je već stvarno simbolična. A da li je višeznačajna to ćemo prepustiti čitaocima. :oD
HC: Od kada postoji fanzin? Ko su njegovi urednici i šta oni rade u njihovim civilnim i umetničkim životima mimo uredništva?
bt :. Izbacili smo prvi broj fanzina leta 2006. Radili smo na njemu skoro godinu dana. To naravno ne znači da smo danonoćno radili, nego kada smo imali vremena i volje za to. Karesz i ja smo stalni urednici, ali kao što i to do sada zbilo, i ubuduće su naše stranice otvorene za svakog ko bi planirao za poduhvat pisanja članka. Što se tiče mog civilnog života, učim za Socialnog radnika na Segedinskom Fakultetu. Što se umetnosti tiče, mada ja to nikada ne bih nazvao umetnošću, radim formaciju električne muzike po imenu Dashcraft www.myspace.com/dashcraftvoivodina i urlam u hardcorepunk bendu koji je još u početnoj fazi. Da, zamalo da zaboravim, volim praviti fotografije šetajući i vozikajući se kolima. Pogledajte ih ovde flickr.com/photo/thomasdishwasher :
FK : Pa moj civilni život nije baš neka uzbudljiva priča, na fakultetu sam, i pored toga sam na odsluženju vojnog roka u civilu. Što se umetničkog života tiče, sviram gitaru u gore spomenutom početničkom hardcorepunk bendu. Pored toga, radimo jedan – u skorije vreme retko apdejtovan- muzički blog zajedno sa jednim dobrim drugarom iz Salgótarjána po imenu Sikoly a mából (Urlik današnjice) www.sikolyamabol.blog.hu (po kultnom mađarskom pank-hardkor bendu sa početka osamdesetih po imenu Marina Revue).
HC: Fanzin je stigao do trećeg broja. Opišite otprilike sadržaj dosadašnjih brojeva i prijem fanzina na sceni!
FK : U prvom broj smo tražiili odgovore na prilično tradicionalna hardkor-pank pitanja (skidanje muzike sa neta, vegetarianizam, preterivanje sa temom političke korektnosti itd. – sreća još da nismo napisali neki članak o negativnom efektu bacanje smeća po ulici ili nešto slično:-) ), gledano sa neke današnje tačke gledišta, nema postoji nikakav problem u vezi ovih pitanja, neka se zanima s njima ko god hoće. Problem je u tome, da oni koji su pročitali fanzin, njima nismo pružili ništa novo što nisu znali već ranije, a onima kojima bi smo mogli saopštiti nešto novo, naša poruka naravno nije stigla. Tako je drugi broj postao više subjektivan. U njemu smo pričali o ravnodušnosti, apatiji, o „radostima” mamurluka koje se trudim da izbegnem jer ih se gadim. Zatim bilo je reči i o odricanju nama važnih stvari npr. tokom posta. I još puno ličnih tekstova pored ovih. Naravno, pored toga, kao i u prvom broju, bilo je i izveštaja sa koncerata, kritike albuma, predstavljanje bendova i intervjua. Prijem fanzina... pa prvi broj je išao prilično lepo, ali i to uglavnom po Mađarskoj, u Vojvodini je bilo malo zainteresovanih, a mislim da se to desilo zbog loše distribucije. Mada Vojvodina je prilično velika vakum-sfera što se ove tematike tiče. Pisati novine na mađarskom jeziku za još manju andregraund sferu mađarske manjine u Vojvodini čini se da je promašen poduhvat. Znači nisam se iznenadio prijemom (koliko ja znam, osim našeg i zina Fashion victim, koji radi jedan naš drug, nema više fanzina iz Vojvodine na mađarskom jeziku).
bt : i naravno tu je i strip koji ne smemo izostaviti. Moj drugar Satika (Szati) je nam dvaput stavio na papir svoje najtamnije predele svoje duše. :o)
HC: Šta Vama lično znači ovaj faznin i šta se prvog setite na pomen „fanzina”?
FK : Jedan od načina samoizražavanja. Kao što to meni simbolizuje i cela etika DIY-a.
bt : Ovaj fanzin sadrži deo mene, i znači mi korisnu zabavu, provođenje vremena na koristan način, znaš, mislim na onaj provod što nema specijalno značenje ali je osvežavajuće za dušu i telo :o) I naravno na šta me asocira reč fanzin? Na amatersku svežinu i kreativnost.
HC: Ko čita danas fanzine po vama? Šta su vam planovi ubuduće sa listom?
FK : Ko čita danas fanzine? Da budem iskren, ne znam. Jedino što mogu reći jeste zbirni pojam: onaj koga zanima. Danas po širenju interneta sa lakoćom može bilo ko uređivati lepo dizajnirane stranice, blogove sa redovnim informacijama. To možda i preuzima ulogu fanzina, ali nekako je lepše držati papirne novine u rukama nego stiskajući miša čitati sa monitora. Direktne planove ustvari nikada nemamo. Malo je već šablonski, ali radićemo na fanzinu dok imamo šta reći i naravno dok imamo entuzijazma.
bt : Ako platiš pivo, reći ću ti :o)
|
|
|
|
HC: Pošto bukvalno živitie pored granice, zamolio bih vas da uporedite andergraund i hardkor pank scene u Srbiji i Mađarskoj? Šta su pozitivne ili negativne strena scena (ako ih ima)?
FK : Pa, situacija je nekako donela da smo mi – što meni u zadnje vreme počinje postati nezgodna tačka – uvek davali prednost stvarima, informacijama iz Mađarske, pa tako stavili ovdašnje stvari u drugi red po važnosti. Mislim ovde na novine, TV emisije, knjige i najviše na bendove. Pa možda zbog toga sam više poznavao, voleo bendove iz Mađarske. Nedavno sam se upoznao sa većinom domaćih hardkorpank bendova. Izdanja bendova 36 Daggers, Stonewall, Unison ili Let's Grow su po meni na svetskom nivou. Mislim da su dve scene uglavnom iste, s tim razlikama da trenutno imamo jak trend ovog indirok/emo/metalkor talasa, što ide i u korist organizatora, a mlade sve ređe zanimaju koreni. Dok kod nas sve više izgleda da su ljudima sa scene sasvim jasno šta se zbiva. Barem se meni dosad tako činilo.
HC: Koje bendove, novine, internet stranice, knjige, koncerte itd. biste preporučili sa Mađarske scene svojim drugovima odavde i obrnuto, šta bi odavde preporučio tamošnjim ljudima?
FK : Prvenstveno bih preporučio koncertno aktivne bendove, pošto ipak čovek se radije seća na one bendova koje je video uživo nego one čije je samo albume slušao. Od domaćih Unison, Let's Grow, Path Of Decay, Plus Life, Avans Prohtev, Ground Zero, Reflections Of internal Rain, Lockdown, Red Union... ove bendove može čovek i da vidi uživo. Ali moram naravno pomenuti i sastave 36 Daggers, Stonewall, Austerity i Outshine. A iz Mađarske Another Way (melodični hradkorpank/grajndkor), Something Against You (bučni pankhardkor na način američkih hardkor bendova iz osamdesetih), Saw (emocionalni pankrok, malo bučniji, agresivniji, nešto kao Embrace), Hold X True (melodični „youthcrew”), Motivation (sxe hardkor), Liberal Youth (hardkor) Human Error („crust/d-beat”), Téveszme (hardkor/pank, a la A Fire Inside), od neaktivnih bendova možda Burning Inside, Dawncore, Newborn, United Side, Böiler, Hátsó Szándék,Strength Inside, Red Line Offside, AMD, QSS i Marina Revue.
bt : Od domaćih bih još dodao Avans Prohtev, False Reality i Payback. Od mađarskih bendova bih dodao na listu još Nothing, Dance or Die, Not This Time, Semmi Komoly, Nesze, New Dead Project, Kernel Panic i Small Fonts. A od neaktivnih bendova se ne mogu izostaviti Red Line Offside i Hátsó Szándék.
HC:...i još jedan momenat na temu... šta je po Vama prednost pograničnih regija gde i Vi živite?
bt : Prednost je da praktično odjednom živim u dve države pa samim tim najrazličitije stvari utiču na mene, ali tu je i činjenica da u stvari zbog toga se ne vezujem ni za jednu od država.
FK : Odjednom utiču na nas više stvari u suštini i mislim da sam zbog toga i postao otvoreniji prema različitim stvarima.
HC: Šta znači dvojezičnost za Vas?
bt : Jako se radujem zbog toga što činjenicu dvojezičnosti mogu konstatovati kao prirodnu kod mene. Moje lično iskustvo je da zbog toga se snalazim jako brzo i lako u drugim zemljama, u drugim okruženjima, bez većih poteškoća. Zahvaljuljući tome što sam odrasato u višejezičnoj sredini. "Life is hard, sayin' hello is easy" :oD
FK : I meni je to sasvim prirodno, premda ja jako malo znam srpski, mada u zadnjih godina – od kada se interesujem za ovdašnju andregraund scenu- prilično me nervira što malo znam i trudim se da promenim to. Ja se radujem što sam se rodio kao član jedne multikulturalne zajednice. Ne bih menjao nizašta. Ali stvarno, gde možeš još uzeti pravog bureka po centralnoj Evropi osim Vojvodine? :)
HC: Nekoliko reči o anregraund-pank dešavanjima po Kanjiži, Senti i Subotici.
FK : Kvadratni metar andergraund života u Kanjiži približava se nuli. Ovo je jedna mala sredina gde nema zahteva za to. Imamo rok bendove koji daju koncert sa istim repertoarom skidačina i to je uglavnom to, što se ove teme tiče. Bendove koje bih ipak spomenuo su: Problems (numetal), Tolerancia (streetpunk) i Headless (pop punk). U Senti je već stanje bolje kad je hardkorpank u pitanju, tamo su do nedavno organozovali andergraund dešavanja jednom mesečno, dvomesečno. Ne znam zbog čega ali tamošnji ljudi više skontaju tu andegraund priču, bendovi iz Sente: False Reality, Payback, Avans Prohtev. Ono što bih još napomenuo je Ashen Epitaph, jedan jako dobar death/thrash metal bend. Ono što treba spomenuti u vezi Sente, da se svakog leta organizuje Nyári Ifjúsági Játékok (Letnje Omladinkse Igre). Što polako gubi na strani „igara” i počinje više ličiti na neki „mini-Exit„ ili nešto slično. U Subotici sam jedno vreme viđao više plakata. Jedno vreme su radili koncerte u Klubu Mini, koji je zatvoren neko vreme. Koliko sam upućen trenutno ni tamo nema klubova gde se organizuju svirke. Subotički bendovi su Count The Days (oldschool hardcore RIP), Jumpin da sky (screamo RIP), All The Arms We Need (screamo/metalcore).
HC: Hvala Vam na razgovoru. Za kraj... recite, šta Vas nisam pitao što je neophodno u vezi fanzina :) ...
FK : Zahvaljuljemo se mi na mogućnost da se predstavimo i želimo puno uspeha u daljem radu Helly Cherry fanzina! Da i hvala Laciki Lenkeš za prevod, i gotovo smo sigurni da je njegovo čelo bio obliven znojem dok je prevodio ove redove... :)
Karesz, FK - http://www.myspace.com/kfejes
Tamas, bt - http://www.myspace.com/thomasdishwasher
|
