HC: Na pocetku slede pozdravi i klasicno naše narodsko-domacinsko pitanje „kako ste" ovih dana. Pa? :)
Nikola: Pozdrav druže! Nismo loše, naprotiv. Upravo smo ispratili Kontuziju koja je sinoc svirala u Vrnjackoj Banji, pre par dana u gostima su nam bili i Woodo Healers iz Grcke, tako da ovih dana niposto nije bilo dosadno. Stale kaze da ce biti koncerata i u aprilu i maju, tako da stvari stoje dobro .
HC: Dosta svirate zadnjih meseci, generalno svi BB bendovi. Kakav ste utisak stekli za ovih par meseci-godinu koliko ste BAŠ aktivni?
Nikola: Hvala Bogu da je tako i po najavama sviraće se tokom cele godine. Za poslednja dva meseca uknjižili smo skoro deset svirki što je sjajno. Obišli smo i neka mesta u kojima do sada nismo bili. Novosadski koncert je bio fenomenalan, nadamo se da nećemo čekati dugo da ponovo odemo tamo, isto vazi i za Backi Petrovac i Kragujevac u kome dugo nismo svirali. Što se nekog generalnog utiska tiče, čini se da stvari idu na bolje. Veci deo Basement Blues bendova je aktivan, svira ili sprema nova izdanja.
Stale: Koliko se meni cini, generalno se vise sviralo u Srbiji poslednjih godinu dana, samo sto to sada nema tezinu kao ranije. Velika vecina iole bitnijih underground bendova relativno redovno svira. Opet deo bendova je jako lenj i samoziv i ni ne zasluzuje da svira vise nego sto trenutno svira.
HC: Da li ste uspeli da pokrenete neki novi talas garažnog zvuka kod nas (okupljen oko Basement Blues etikete) i stvorite neku novu publiku?
Nikola: Ono što je bitno u celoj priči jeste da konačno možemo da kažemo da garage r’n’r scena postoji u Srbiji. Dosta je kvalitetnih bendova i da, oni su uglavnom okupljeni oko Basement Blues etikete. Kad pogledas omot Serbian Guitar Attack-a vidis da bendovi dolaze iz cele Srbije, od K. Mitrovice do Novog Sada. Od vremena izdavanja te kompilacije do danas lista bendova i gradova se proširila, a to nesto govori.
Stale: Filip iz Hosenfefera je bio par dana kod mene i pricali smo o narednim izdanjima. Izmedju ostalog za jesen planiramo Serbian Guitar Attack 2 na kojem ce biti novih bendova, a veci deo bendova sa prve kompilacije ce priloziti nove stvari. Imamo dosta izdanja u planu, znaci da se radi. Sto se publike tice, nisam siguran, mislim da i dalje dobar deo ljudi koji dolaze na nase svirke nije toliko u garage roku ili panku koliko jednostavno dodje jer ocekuje dobru svirku ili nema pametnija posla :).
HC: Pre vas su, ajde nazovi scenu, držali Dogzi, Korozija i DMT. Medutim nešto ih nema u zadnje vreme. Jeste li možda upuceni šta se sa njima dešava?
Nikola: Živi su i zdravi. Rade lagano, vojvođanski. Svirka u Novom Sadu je trebalo da bude oproštajna za Koroziju, no nadam se da ćemo uspeti da ih nagovorimo da odustanu od te nesrećne ideje.
Stale: Dogzi snimaju drugi album, imaju novog pevaca vec skoro 2 godine, DMT su imali probleme sa bubnjarima, cini mi se da je Mladja iz Ragmana sada na toj poziciji, dok je Korozija na Basement Blues festivalu u Novom Sadu svirala oprostajnu svirku, sto je velika steta, sjajni ljudi i veliki bend. Njihov “Shoot That Tiger” album je remek delo, ako nista drugo voleo bih da objavimo njihove rane demo snimke, kao i live sa novosadskog koncerta. Ustvari, sve sto je dostupno od njih.
HC Vratimo se vama. Povod za ovaj razgovor je i novi split sa Scarpsima. Izašao je nepunih godinu dana nakon albuma. Kako ste došli na ideju za split i zašto Scarpsi?
Nikola: Sa Scarpsima se znamo već dugo, puno smo svirali zajedno, a kod Zlaje( bubnjar Scarpsa) smo snimili oba ep-a i album, uvek smo lepo saradjivali. Pre par dana smo svirali u Krusevcu i celo vece smo visili sa njima i Ivanom Rizingerom, koji je jako bitan deo tamosnje scene. Ono što već u ovom trenutku mogu da najavim je još jedan split sa Hosenfeferima koji će, ako sve bude kako treba, izaći do kraja godine.
Stale: Na ideju za split smo dosli jer nismo imali spreman drugi album, a opet smo zavrsili par novih pesama i te dve obrade koje smo svirali na koncertima. Scarpsi su odranije voleli Basement Blues izdanja i bendove, a predlog je i potekao od njih. A na samu ideju da radimo split cd, a ne singl smo dosli kada mi je Bane Lokner skrenuo paznju da kod nas prodaja cd ep-ija ide jako lose.
HC: Dajte mi generalno neki komentar vezano za split. Mene su Scarpsi malo iznenadili svojim zvukom dok ste vi zadržali svoj. Kako ste vi zadovoljni celom pricom?
Nikola: Ja sam zadovoljan. Jako sam ponosan na sve tri nove stvari i nadam se da ćemo u tom pravcu nastaviti i na drugom albumu.
Stale: Ja nisam nikada zadovoljan, a, opet, beskrajno sam ponosan na sva nasa izdanja. Omot je odlican, radio ga je nas prijatelj iz Trstenika strip crtac Aleksandar Jakovljevic, producirao ga je Zoran Milojkovic jos jedan prijatelj iz Trstenika, jako bitan covek za Schizophreniu, snimano je kod Scarpsa, izdaju ga Bane Lokner i FiIlip, sve smo uradili u krugu prijatelja. To meni jako znaci. Scarpsi su snimili ponovo, stare, meni vrlo drage stvari, dugo smo zajedno u svemu ovome i drago mi je da imamo ovo zajednicko izdanje.
HC: Na splitu imate 2 obrade i 3 nove stvari + jedna vec objavljena na prethodnom albumu. Je li split zapravo najava novog dugosvirajuceg albuma? Da li je tu da popuni taj neki prostor do novog snimka?
Nikola: Napolju je običaj da garage r’n’r bendovi izdaju gomile singlica, splitova i ep-a. Kod nas nažalost nije tako i mi ćemo se truditi da popravimo tu lošu tradiciju. U najavi već imamo split sa Hosenfeferima, a postoje i neki nezvanični dogovori sa još nekim bendovima tako da treba očekivati više ovakvih stvari.
Stale: Ovaj split je spona izmedju prvog i drugog albuma. Sto se mene tice ja bih stalno radio splitove ili singlove, a onda eventualno drugi album izdao kao kompilaciju tih izdanja. Filip i ja smo pricali da na jesen uradimo split ep na vinilu, oko 15 minuta muzike, a da na disku bude prosirena verzija. Velika zelja mi je da objavim Serbian Guitar Attack kompilaciju na ploci, jer kvalitet bendova zasluzuje vinil. Ta singlica bi bila ispitivanje terena za tako nesto.
HC: Vratimo se malo u prošle godine pa nas podsetite na pocetke Šizofrenije...
Nikola: Stale će to bolje…
Stale: Mi smo poceli da sviramo 1998. na nagovor Ivana, naseg gitariste. Ja sam od pocetka imao tu pricu o garaznom roku i panku i jos kojecemu i on se slozio, kao i Nikola. Posto sam radio fanzin, i pratio ovdasnji underground, onda sam i imao neku ideju kako da sve to proguramo, jedino sto je potrajalo. U prvo vreme smo svirali samo obrade, jer nismo imali svoje stvari. Kako je vreme odmicalo odnos broja obrada i nasih stvari je potpuno izmenjen, a vremenom smo i stabilizovali postavu, skockali pristojnu opremu i ustalili ceo rad. Sto se mene tice, smatram da ozbiljno radimo od 2002. kada smo snimili prvi demo, jer od tada imamo kontinuitet i konstatno sviramo i snimamo. Formiranje Basement Bluesa je celu pricu podiglo na jos ozbiljniji nivo.
|
|
|
|
HC: Da li možete dati vaše videnje kako se bend razvijao od izdanja do izdanja? Kako je sazrevao, i napredovao. Da li je dostigao svoj vrhunac ili osecate da možete dalje?
Nikola: Pa, prvi demo je nastao u zelji da bilo kako snimimo nase pesme i par obrada i da to onda podelimo okolo. U svoje vreme je odigrao sjajnu ulogu jer smo samo tokom 2003. na osnovu njega odsvirali vise koncerata nego za predhodne cetiri godine ukupno. “No Remorse” ep je snimljen kada nam je Bane Lokner nakon koncerta u Kragujevcu ponudio objavljivanje albuma. Posto nismo imali 100% spreman prvi album, snimili smo taj ep sa jednom nasom pesmom i cetiri obrade. On je bio zamisljen kao zagrevanje za prvi album i nama je to bio prvi ulazak u pravi studio. Kada danas razmislim ne bih voleo da smo umesto njega tada snimili Rip Off Deal.
Stale: Meni je to jako drago izdanje, mada samo naslovnu pesmu sviramo sa njega i verovatno cemo ga na planiranom koncertu za 10 godina svirati celog. Sjajan omot. Malo pre snimanja Rip Off Deala Nemanja se vratio u bend i za mesec dana su uradjene jos tri nove stvari, a sam album je snimljen za tri dana, ali se mixovanje jako oteglo, onda je omot kasnio, no na kraju sve je ispalo dobro zato sto smo u medjuvremenu napravili Basement Blues records. Mislim da su stvari na Rip Off Dealu jako dobre, skoro sve ih sviramo uzivo i voleo bih da ga jednog dana ponovo snimimo uzivo, od prve do poslednje pesme. Get Me Outta Here je korak dalje, nove pesme su drugacije, a opet je to Schizophrenia, obe obrade su ispale dobro, a naslovna je spona sa prvim albumom. Ne mislim da je ovo vrhunac i da ne moze dalje, ne bi valjalo kada bi bilo tako. Na jesen je red za novi ep, a on bi trebao da bude taj korak dalje. Takodje, novosadski koncert je sniman sa tri kamere, a Komandant Adam je odradio audio snimak koji zvuci profi i od toga ce sigurno biti neko izdanje.
HC: Stale, je li Novembar najveci bend na svetu :)? I ako jeste zašto se do sada nije našla neka obrada na nekom vašem snimku :)?
Stale: Nije :), najveci band na svetu su Ramones (apsolutno 100% se slažem - prim. N). Novembar su mi najdrazi domaci bend uz Partibrejkerse. Inace, jako volim domacu muziku i manijakalno je pratim. Naravno, ne mislim da sve valja, naprotiv. Kosta je sjajani autor, najveci u svojoj generaciji, mozda su neki drugi popularniji ili su zaradili vece pare, ali najbolje pesme ima Novembar. Imao sam ideju da uradimo ep na kome bi bile samo domace obrade, ali u poslednje vreme nisam toliko zagrejan ni za sviranje, ni za snimanje obrada, posto se nakupilo dosta nasih pesama. Sledeceg meseca sviramo na jednoj zurci ovde u Vrnjcima i sviracemo samo stvari koje smo svirali 98,99-e, a medju njima i Doziranje i Tvoje Oci Govore sa prvog albuma Novembra.
HC: Pošto ste i dosta obrada snimili, zanima me koji je kriterijum kada se odlucujete za neku obradu? Da li je bitan pravac, tekst pesme, njena energija,...?
Stale: Na samom pocetku smo birali stvari koje su trebalo da budu slicne onome sto smo hteli da sviramo. Kasnije smo obrade birali tako da budu pesme kakve nemamo u repertoaru. Tako smo dosli do So What i All Day And All Night. Sada je vrlo moderno da uzmes neki pop hit iz osamdesetih i da ga malo ubrzas i to je kao obrada. Mi obradjujemo samo bendove koji nam nesto znace. Recimo The Spoons su izuzetan bend, svetskog kvaliteta, njihovi rani albumi su remek dela. O Kinksima da ne govorim. Naravno, treba to i da lici na nesto kada odsviramo. Desavalo se da probamo neku stvar, pa odustanemo. U poslednje cetiri godine sviramo dve do tri obrade po koncertu i eventualno jos neku na bis.
HC: Ko je od vas najveci perfekcionista ili na bilo kakav nacin „pain in the ass" :)?
Nikola: Uh, pa svi smo po malo pain in the ass. Svako zakera za po nešto. Covek mora imati debele živce pa da ostane normalan pored ove trojice čitavih deset godina .
Stale: Ivan je malo tolerantniji od nas ostalih, ali veruj mi da svakog meseca najmanje jednom vrlo ozbiljno zazalim zbog toga sto mi je ikada palo na pamet da imam bend. Stalno pretim da cu napustiti bend, ovi vise i ne reaguju na to.
HC: Kako si ti Stale ukljucen u rad Basement Blues Records ne mogu da preskocim i ovu temu i da te ne zamolim da kažeš nešto o tome. Šta možete i kakvom bendu da ponudite?
Stale : Pa, mozemo da ponudimo maloletne manekenke, kvalitetne droge i ucesce u Velikom Bratu. Nista posebno ne nudimo, izdanje se salje na oko 30 razlicitih adresa (fanzini, radio stanice, promoteri…) i trudimo se da bendu pomognemo da se sto vise promovise i svira. Za ovu godinu imamo u planu oko 10 izdanja.
HC: Zero Child je zapravo prvi strani bend na BB. Kako ste došli do njih? Cini mi se da su oni nešto i za Zdenu izdali ...
Stale: Ne znam za to izdanje za Zdenka. Oni su kontaktirali Filipa i poslali mu nemasterizovan snimak sa preko 20 stvari. Onda je Filip napravio neki izbor pesama i poslao Banetu i meni. Nista komplikovano. Generalno, ja bih se ubuduce ogranicio samo na bendove iz Jugoslavije, eventualno,neko iz komsiluka.
HC: Kada jednoga dana prestanete sa svim ovim da 5 ace ostati neko da nastavi tamo gde ste vi stali? Da li postoji naslede u Banji i Srbiji generalno? Moje neko mišljenje je (kako sada stvari stoje) da ce se nakon vas (pod „vas” podrazumevam trenutno aktivnu garažnu ekipu u Srbiji) garažni zvuk bar na neko vreme ugasiti ili otici u još vecu ilegalu. Na žalost po meni ovo je sudbina ne samo garažnog zvuka… Možda bi ovim i mogli završiti razgovor…
Stale: Vrlo moguce da si u pravu. Sto se tice nekog nasledja, bice ga, ali nista preterano. Ostace u krugu fanatika ili da zvuci lepse, uskom krugu posvecenih. U Banji osim ljudi iz Schizophranie niko i ne slusa takvu vrstu muzike, bar koliko je meni poznato, sto je paradoks, jer dosta ljudi dolazi kada sviramo. Tu i tamo kada se pojavi neki novi bend on delom preuzme neke nase nacine rada (pre par godina Izgubljeni, sada Komshilook), ali nista vise od toga. Jebes ga, ja sam uvek u fazonu da ljudi zbog gluposti kakve su Nightwish, Green Day ili neki ovdasnji popularni, a nikakvi bendovi propustaju gomilu dobre muzike, pa i garage roka, ali to je njihov propust, a ne nas.
Nikola: Pa, ne verujem da ćemo uskoro prestati da se bavimo muzikom, na bilo koji nacin. A sto se tice pitanja naslednika ni tu ne treba generalizovati stvari. Ako se secas vec sam spominjao da je garage bendova kod nas uvek bilo i bice ih, samo je pitanje u kojoj meri. Moze se reci da sada prisustvujemo renesansi garage rocka u Srbiji, a koliko ce sve to trajati ne znam. Da li ce se garage rock vratiti u ilegalu? Nisam siguran da je ikad iz nje izlazio. A i ne treba, tu se snalazi najbolje.
Elem toliko od nas. Druze, hvala za intervju i nadam se da se uskoro negde vidimo. Ako imate viska slobodnog vremena posetite nasu myspace stranicu redovno je ‘’apdejtujemo’’ : http://www.myspace.com/schizophreniagarage
|
