Ovo je deo iz dnevnika najznačajnijeg srpskog konceptualnog umetnika, osnivača mnogobrojnih umetničkih pravaca. Iz ovog odlomka saznajemo kako je nastala umetnička disciplina ’’rečno platno’’.

Ipak, ja ne mogu da prodam ni jednu sliku, tako da sam odlučio da na izložbama više ne izlažem slike i crtež, već svoje vreme efikasnije utrošim na razmišljanje o delima koja se mogu svrstati u konceptualnu umetnost. Tako sam razmišljajući došao na genijalnu ideju o postavci za moju sledeću izložbu. Izreklamirao bih je obično kao i do sada što sam to radio. Naizgled, na plakatima se ni po čemu ne bi razlikovala od ostalih krajnje dosadnih i prosečnih izložbi. Pisalo bi ’’Prodajna izložba’’ i naravno pored toga moje ime i prezime. Na takve izložbe uglavnom dolaze isfolirani ljubitelji umetnosti, ’’ kao’’ potencijalni kupci koji se’’ kao’’ nešto razumeju u umetnost ali dolaze isključivo samo zbog toga da bi bili viđeni. To su prave ’’pokondirene tikve’’. I ja bih sve njih šokirao svojom prodajnom izložbom tako što bih izložio samo dva ogromna platna. Na jednom bi bilo napisano ’’Ulje na platnu’’ ogromnim slovima, preko celog platna, dok bi na ovom drugom isto tako velikim slovima pisalo ’’Prodajem ulje na platnu’’. Zašto ulje? Zato što se potencijalni kupci za ulje na platnu lepe kao mušice na govna. Najčešće misle kako je ulje na platnu nešto uzvišenije od ostalih tehnika, što je totalna zabluda. Uvek su me, kada me ispituju šta slikam, ako pre nisu videli moja dela, prvo pitali ’’Jel’ slikaš uljem?’’ ili odmah rekli ’’Ja bih da kupim ulje...’’. Bilo je i onih koji bi tako odlučno zaključili ’’Ulje na platnu je za mene umetnost’’, a onda bi ubrzo posle glupog zaključka usledilo još gluplje pitanje ’’Da li ti slikaš uljem?’’. Najčešće je većina takvih kič konzumenata vrednost slika merila po dimenzijama. Što veća slika, za njih je bila i bolja. Na mojoj izložbi dobili bi upravo ono što traže, ali da li će shvatiti? Ne. Da li će kupiti? Ne. Ali ja ću im reći: ’’Ovo je samo za potencijalne kupce, verne ljubitelje prave umetnosti’’. Oni bi me pitali: ’’Pa šta je ovo?’’, a ja bih im onda rekao: ’’Ali ovo je ulje na platnu, ovo je prodajna izložba’’.

Umetnik je sve što je zamislio uskoro i realizovao, na svojoj sledećoj izložbi. Neobrazovana publika je videvši dela ubrzo otišla kući nazivajući ovog umetnika ludim, ali uskoro je promenila mišljenje kada su ovog umetnika proglasili u jednom prestižnom časopisu za najznačajnijeg umetnika moderne umetničke scene. Ubrzo su i neki bogataši otkupili ova dva platna smatrajući da će tako poboljšati svoj ugled među ’’umetničkom elitom’’.