vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

Intervju PušMajKar zin, distribucija i izdavaštvo
       
sa Goranom razgovarao Tacky

HC: Za početak predstavi sebe.
G:
Pozdrav svima. Ja sam Goran. Najkraće bih sebe predstavio stvarima kojima se bavim i koje strašno volim. Na prvom mestu interesujem se za umetnost s kraja 60ih i početkom 70ih. (Neo)Avangarda, koja je preteča svih nas. Stoga se i sam bavim određenim performansom kao i konceptualnim instalacijama. Muzika mi je opsesija te se u sklopu nje bavim fanzinaštvom, izdavaštvom, i distribucijom iste, a od skoro i produktivno - autorskom muzikom, kroz projekte My Deer Child i Children Egoism (www.myspace.com/childrenegoism). Nekada sam radio fanzin "Pushmajkar", a danas je to koncepcijski fanzin sa proširenijom svesti o punk kulturi. Student sam četvrte godine psihologije. Volim Jelenu.

HC: Odakle interesovanje za umjetnost s kraja 60ih i pocetkom 70ih? Da li te je neko "uveo" u to ili ne š to drugo u pitanju?
G:
Verovatno se radi o prirodnom sledu okolnosti koja prati razvitak individualne svesti. Sa sobom (na prvom mestu preko pank kontrakulture) sam nosio fino izdiferenciran osećaj "drugosti". Ubrzo saznajem da sve počinje čuvene 1968. Interesovanje je bilo, moguće, presudno. Saznao sam za imena i radove kao sto su Slobodan Tišma, Miroslav i Božidar Mandić... Tada (i od tad) sam otkrio (i otkrivam) sakralnost avangarde. Dakle, avangardna umetnost nosi sa sobom pank, i obrnuto. Izvanredna sizigija.

HC: Pošto ti je muzika opsesija, da li nekad svirao neki instrument ili si možda čak bio u nekom bendu?
G:
Instrumenata se nikada nisam latio. Želju imam, ali nikada nije prevagnula. Bitan je i faktor talenta. Bend je povremeno postojao. Zvao se A // A. Prva faza se sastojala od par proba u kojima su nastale dve autorske pesme i obrade Arhivske Zabave. Bio sam autor tekstova. Ispostavilo se da ljudi nisu bili pravi te je sve brzo nestalo. Druga faza je snimanje obrade Discharge "Doomsday" za cover kompilaciju za DHP rec iz Zagreba. Stvar je kako-tako bila, ovog puta, isterana do kraja. Nismo ni planirali nikakav dalji rad. Bio sam vokal u oba slučaja. Od skora je zaživeo, tematski project band (sa mojim drugom) – stoner noise, sa gomilom semplova, buke, melanholije i letargije, autentične atmosfere što je najbitnije – My Deer Child. Takodje i samostalni hybrid-noise Children Egoism, gde sam se eto i latio instrumenata, ali i tu ima puno semplova… neki schizophreni hybrid noisecore. Materijal sa prvog minialbuma će izaći za moj PMK label kao split sa italijanskim noisecore/fake jazz/ lofi doomcore duom OvO, i kao 5 way split za španski RONF recs (u međuvremenu su oba izdanja izašla - prim N.). Drugi material je znatno laganiji, ali ništa manje neospokojavajući. Nema više noisecorea u tome, spori bubnjevi. Ali je bitno da se na njega ne gleda izvan konteksta prvog (zato ću sigurno, kada rešim da prekinem sa ch/eg, da uradim diskografski cd). Ja taj stil zovem slowerviolence. Taj material će najverovatnije izaći kao 3way, sa, opet, OvO i njihovim prijateljima Monno, koji su skoro bili u Beogradu, takojde na PMK recs. Možda će biti i 4 way… Videćemo.

HC: Gore si naveo imena nekih pisaca, pa reci koji su ti omiljeni pisci i djela? Da li ti je neki od njih naročito privukao pažnju? Da li uopšte pratiš književnost? Da li si možda kad i pisao nešto?
G:
Najviše govorim o našoj neoavangardi te je logično da su to dela Slobodana Tišme "Vrt kao to", "Marinizmi", "Blues diary", kao i skoro izašlo "Urvidek". Moram priznati da sam do sada pročitao samo prvu od navedenih jer zaista se nesmeju ovakva dela tek tako "protraćiti". Potrebno je, kako ja to volim da kažem, posebno stanje duha i tela za tako nešto… Tu su i "Ruže lutanja" Miroslava Mandića, "Porodica bistrih potoka" Božidara Mandića... Pored toga bitnija dela i pisci su mi Kamijev "Stranac", DIS-ove pesme, Sartrova "Mučnina", knjige Ivana Glišića, ... sigurno sam dosta toga ispustio. I pored svega toga ne bi se moglo reći da pratim književnost, jer ugalvnom su to starija dela u uskim krugovima. Što se tiče samog mog pisanja uglavnom je to bila "prerana ejakulacija" kako Tišma za sebe kaže. To je ostalo zaboravljeno. Danas, tektualnost koristim u okrviru određenog performansa. Do duše, to su piskaranja u "drugom planu" koja za cilj imaju jezičko ispitivanje performansa i ispitivanje jezika unutar samog performansa. Ubuduće sigurno će biti više toga jer mi predstoji rad na "Instalaciji metajezika" koji sam nedavno započeo. Takodje, u novom radu, tekstualnost koristim na navou (puke) reprodukcije.

HC: Kada si počeo da se baviš fanzinaštvom i kad si prvi put uzeo fanzin u ruke i saznao šta je fanzin? Ovamo u Podgorici skoro niko i ne zna šta je fanzin. Da li si pisao za neke fanzine ili časopisa prije nego sto si počeo da izdaješ svoj?
G.
Uvek pokušavam da se prisetim tog trenutka. I dalje nisam siguran. Ako se ne varam mislim da je izašla reklamica za S.C.A.B. zine u Rok Ekspresu. Želeo sam što više da saznajem o panku te je bilo logično da ih i kontaktiram. Sledeći korak je bio kontaktirati ostale fanzine preko adresa u S.C.A.B.-u. Ostalo je islo svoji tokom, ali sećam se tačno da je Gaca Akunktura zine kasnije bila "odgovorna" za moje dalje upoznavanje. To je trajalo nekih pola godine i bez pisanja za neke druge fanzinaše rodila se mala idejica. Kako kažu, ostalo je istorija. Ako pogledamo moju "fanzinačku životnu priču" lako možemo zaključiti zašto malo ko zna šta je fanzin - nema ih, a i vode se neki drugi životi, ja bih rekao.

HC: Sad da pređem na ono, da kažem, glavno. Kad si počeo da izdaješ fanzin, kako se zove, kako si ga uradio, ko ti je sve pomaogao itd?
G:
Dakle, tu smo. Neiskusni, naivni, željni... Milan i ja krećemo u "nove punk pobede". Krik - stop - početak - ima li dalje? I dalje ne znam šta me je vuklo, ali je prvi Push Maj Kar zine ugledao svetlost dana marta 2003. (sećam se, dan pred koncert Dead Kennedys u Beogradu). Dobro, prošlo je kako je prošlo. Na kraju krajeva, sve je i nastalo iz haosa. Drag mi je. Ulazim na "scenu". Stiče se iskustvo i na godišnjicu Milanove srmti izlazi i drugi broj. Mislim da sam postigao šta sam želeo i činilo mi se da je kraj. Inspiracija je bila iscrpljena. Vreme je prolazilo, budili se horizonti, upoznavale nove stvari u kojima nađoh novu iluminaciju (zar ona nije u nama? Možda su je oni u meni pronašli?). Izlazi In memory of mankind #1984 tech. no. logic. I dalje mi je veoma bitan. Ali najbitnije je da sam na plodnom tlu.

HC: U Pushmajkar pišeš osim punka i o alternativnoj umjetnosti, što po meni veoma pohvalno. Kako si došao na tu ideju da pišeš i o tome?
G:
Da, u drugom broju sam baš i raspravio o toj temi. Mislim da je shvatiti lako, uočiti neraskidivu vezu. Slogan Do It Yourself jasno govori o alternativnosti. Šta je umetnost ako ne Uradi Sam? Jasno, morao sam o tome da pi šem.

HC: In memory of mankind #1984 tech. no. logic. je tvoj novi fanzin sa (po meni, makar) zanivljog sadržaja i koncepcije. O čemu pišeš u njemu i šta je cilj tog fanzina?
G:
Jednostavno sakupljam zaostavštinu ovog sveta. U suštini, kada se pogleda, razlika u  odnosu na prethodne i nije neka. Mislim na sadržaj. Prava razlika je u tome što mi sami njemu dajemo smisao. Moj prilaz je sada drugaciji te je i on sam (ne vizuelno opipljivo) izmenjen.

HC: Izašlo je dva broja Pushmajkar i jedan broj In memory of mankind #1984 tech. no. logic. Da li je to sve što si htio reći? Da li možemo očekivati novi broj In memory of mankind? Da li ćes možda raditi paralelno oba fanzina? To bi bilo dobro, ali treba truda, vremana, para…
G:
Uvek se ima šta novo reći, valjda je to i svojstveno čoveku, samo je tu inspiracija ključna reč. Rešeno je, sledećeg broja IMOM-a e definitivno biti. U potpunosti ce biti posvećen bendu Today Is The Day. Neverovatan bend. Tako će i u podnaslovu IMOMA-a stajati "today is the day to destoy mankind". A vraćanje PMK-u je gotovo neverovatno. Sa njim sam uradio sve što sam hteo, treba ići dalje. Umesto "scenskim fanzinom" sada sam tu distribucijom, labelom, organizacijom svirki.

HC: Pošto već pričamo o fanzinima, kakvi po tebi fanzini trebaju da budu? Prije svega mislim na način izrade, intervjue, recenzije itd.
G:
Svakako da fanzin u biti treba da pomera društvene i lične slobode tako da ne postoji recept, po meni a i inače. Mozda sve to treba da sledi neku ličnu kreativnost. Ne?

HC: Kakav treba po tebi da bude način izrade intervjua ("uživo", da se šalje mailom pitanje po pitanje, ili možda da se pošalju ona ustaljenja pitanja) i šta je po tebi dobar intervju? Da li treba biti iskren u vezi recenziranja ili pistati u stilu prvo je izdanje pa je dobro i tome slično?
G:
Sigurno je da je onome ko radi i onome ko čita zine najinteresantniji zivi intervju. Spontanost je jedan poseban kvalitet. No, za to je potrebna dobra upućenost ispitivača u stvar. A pitanje je i da li je ispitanik vičan tome, zar ne? Evo mi radimo pitanje po  pitanje mailom i dobro nam ide. Sasvim spontano i ovako ispada. Dobar vju? Inovativan u svakom pogledu. Što se tiče recenziranja moj je stav da, jasno, treba uputiti i kritiku i reči podrške. Pa kako će čovek najlakše znati gde greši? Saopštiš mu.

HC: Šta misliš o web zinovima? Šta misliš uopšte o kompjuterima i internetu koji su preuzeli glavnu ulogu u svemu?
G:
Primetio sam da mi je kocentracija pri čitanju sa kompjutera dosta slabija. To znači da me, izgleda, web zinovi i ne privlače baš nešto. Daleko od toga da je loša stvar. U poslednje vreme stalni sam saradnik Nenadu koji radi Helly Cherry web zine. Ima moju punu podršku. Mislim da danas dosta znače web zinovi. Lično draže mi je u rukama držati nekakve autentične hartije… A o kompjuterskoj tehnologiji šta mislim? Tech. No. Logic.

HC: Radiš distribuciju. Šta se sve može naći u tvom katalogu i da li se još uvijek mogu nabaviti tvoji fanzini?
G:
Da, distribucija je nastala sasvim spontano usled razmene mojih izdanja i neizbežne želje za pružanje pomoći undergoundu. Dario i ja samo bili zainteresovani za izradu majica i prišiva koji nam se lično svidjaju tako da je i to krenulo. Ipak najaču potrebu imam za distribucijom fanzina. Ponekad mi nedostaje motivacija… Pored  tih stvarčica od muzike se uglavnom baziram na ex yu bendove jer prevashodno treba tu saradnju razvijati.


     

Moji fanzini će uvek biti dostupni jer (ma sta neki mislili) fanzin je po sebi vanvremešan.

HC: U tvom katalogu mogu se nac i tvoja izdanja. Koliko si izdao cdova i reci nam nešto više o njima?
G:
Primetili smo da Istočna i Južna Srbija dosta zaostaju na "sceni". Iz tog razloga Milan i ja pokrećemo celu stvar. Počeli smo da sakupljamo bendove za cd kompilaciju, a ujedno i iz sopstvenog interesovanja. Izašla je PUSHMAJKAR #1 kompilacija pank bendova istočne i južne Srbije sa 8 bendova i 23 pesama. Pratila je prvi broj istoimenog fanzina. Do sledećeg broja PMK zine pojavili su se još nekoliko demo snimaka do kojih sam došao. Takodje 10-ak bendova i tridesetak pesama. Obe kompilacije su posvećene Milanu. Obe su i dalje dostupne. U periodu izmedju dve kompilacije pojavio se split cd INTAKT / EMETICA. Osnova ovog splita je drugarstvo. Na žalost cela serija je otišla. Za sada poslednje izdanje je takodje split bendova SENSELESS / PRO MASA , saradnje hrvatske i srpske scene. Poslednji primerci se mogu još nabaviti. Takodje polako privodim kraju edicju “Treba mi skolnište od buke” koja obuhvata najnovija izdanja: VA Tribute to Patareni, Dažd “Naživo” (dark stoner crustcore), Jmenfous “S la pete” (neurotic jazzcore), Nabla (diskografski cd), split OvO/Children Egoism (sva izdanja poslednjeg su već vani).

HC: Rekao si da je scena kad vas zaostaje. Kakva je scena u istočnoj i južnoj Srbiji? Šta misliš o sceni uopšte u Srbiji i svijetu? Ima li tamo kod vas nekih dobrih bendova i fanzina koji su aktivni?
G:
Evo, Marko, polako postajem sve rezervisaniji prema tom pojmu. Sve manje jurim za tim "boljim svetom" i okrećem se prijateljima. Ko to oseti i prema meni pa eto nam neponovljive scene i boljeg mesta za život. Ko želi samnom da razmenjuje materijal za fanzin, muziku, informacije uvek je kod mene naišao na dobrodošlicu. Ako stvarno tako funkcionišemo ne treba nam nikakva scena i razna zanošenja tim i sličnim pojmovima, a zapravo opet stvaramo nešto. Istočna Srbija baš kasa za Beogardom, Novim Sadom, Kragujevcem... Niš je postao tipičan primer konzervatizma i nacionalizma... Nemamo fanzine, nemamo bendove.

HC: Koliko ljudi poštuju to sto radiš? Mislim prije svega na fanzinaštvo, izdavaštvo, distribucija, organizovanje koncerata. Neki ljudi koji rade npr. fanzine potroše pare za internet sate, poštarine, fotokopiranje fanzina i dosta drugih sitnica da bi posle neko očekivao da mu pokloni fanzin ili ga samo prelista, ne bi da da ni za fotokopiranje a bi za alkohol, dzoint ili ne znam kakve gluposti.
G:
Srećom, Marko, satisfakcija se nalazi u meni, plus tu su drugari i iskreni ljudi, i više mi ne treba.

HC: Jedno pitanje moram postaviti, a u vezi fanzina je. Primjetio sam da kod dosta npr. HC fanzina dosta pišu kolumne. Šta misliš o kolumnama? Misliš li da je riječ samo o nekom prepucavanju ili da je to samo priča radi priče pošto sam primjetio da dosta njih pišu o jednom te istom? Misliš li da je to to nešto, jer sam primjeti doduše malo makar po mojem mišljenju dobrih kolumni?
G:
Kolumna je sama po sebi dobra stvar u fanzinu. Volim da ih čitam, fanzin mi dobije na živosti i kako to kažu onda ima "lični pečat". Tako se najbolje upoznamo sa autorom, a to je veoma bitno i uostalom to je jedna od razlika izmedju fanzina i nekog mainstream časopisa. Razvija komunikaciju medju ljudima, a ona je takodje bitna jer je na neki način alternativa ostalim medijima. Zna otići na pogrešnu stranu te dolazi do "prepucavanja" a ne do konstruktivnog iznalaženja rešenja, razumevanja, zajedničkog jezika, ne želi se čuti i uvaziti tudje mišljenje. Teme se jasno ponavljaju jer si često podstaknut baš nekom temom kolumne u nekom fanzinu pa želiš napisati i svoje mišljene o njoj, takodje dolaze novi klinci - te i oni imaju želje da "preispitaju" stvar. Ali oseti se nijansa prekopirane i origionalne kolumne iako je tema puno puta prežvakavana.

HC: Ivan Glišić, već poznati kod nas punker, mi je rekao da je u mladosti dosta putovao kod ostalih pankera širom bivše SFRJ, mada se to kaže danas sve raspalo. Koliko si ti povezan sa ostalim punkerima, da li putujete jedan kod drugog? Kako uopšte funkcionišeš u undergroundu?
G :
Ne znam da li su promena ekonomskog stanja ili samog čoveka uticale na to. Hoću da kažem da u prošlosti uvek sve izgleda bolje. I budući klinci ce tako pričati za naše vreme… Ali, opet, ne znam da li je to samo čovekova slabost ili se on stvarno menja (naravno degradira). Ja, lično, ne putujem. Ima tek par ljudi sa kojima delim nešto više od "scenskog druženja". Javi se neko s vremena na vreme sa kim zakoračim u nešto više, i na prvom mestu, ovde sam zbog toga.

HC: Organizujete u Nišu koncert posvećen Ljubi. Reci nam više o tom koncertu i uopšte koncertima koje organizujete.
G:
Drago mi je da si čuo za tu svirku koja obeležava godišnjicu smrti našeg druga Milana Ljubića. Inače tu je i fest koji se dešava svakog juna u godini, do sada pet puta, lokacija Boljevac. Uvek se pitam da li nam je bio potreban jedan takav povod da bi se potrudili… U suštini to je jedna atmosfera proistekla iz drugarstva. Pozivam sve ljude da dodju i doprinesu jedinom pank festu kod nas i sečanju na našeg LJUBU. Pored njega odradimo i po koju svirku u Nišu, Babušnici, Zaječaru, nekada i Matejevcu i Boljevcu iz zadovoljstva koja su brojna u svemu tome, ne treba ti "šesto culo" da bi ih osetio…

HC: Koliko su česti koncerti u Nišu i kolika je posječenost?
G:
Prvo, pod koncertima podrazumevam svirke koje mi radimo i možda tri-četiri godišnje koje nisu u našoj organizaciji, a ne urban-mainstream cirkuse. Mi, iza Art-um kolektiva, odradimo u Nišu godišnje oko 5-8 gigova, koliko nam uslovi dozvoljavaju (retko dobijamo prostore, a često ih gubimo, nemamo bubanj...). Na početku, pre dve-tri god, nije bilo pravila, bilo je od 30 do 130 ljudi, sada su se pojavili neki novi klinci, ljudi se naučili dolasku na manje svirke, tako da se broj ustalio na nekih 120, što je super. Tako je barem bilo do skoro, ali sve je sada puklo (možda i ja sa tim).

HC: Šta misliš o mp3 i pirateriji? Misliš li da je to razlog propadanja muzičke scene danas?
G:
Nemam potrebu i nameru da razmišljam o muzičkoj sceni (ako misliš na mainstream). Što se tiče podzemlja – mp3 opet podrazumeva neki kontakt, razmenu bez kupoprodajnih odnosa… tako da mi je to ok, a ko neće da kupi neko diy izdanje zato što ga već ima na mp3, neka jede g. A, možda je i to, na kraju krajeva, samo njegova stvar.

HC: U drugom broju PMK pročitao sam tvoju kolumnu pod naslovom "Vegeterijanac početnik". Kako je biti vegeterijanac? Jesi li straighter? Šta misliš o tom pokretu ?
G:
Pa, dobro, nisam se svemu tome prepustio da bih sad ja tu birao neke strane ili stavove, na kraju krajeva jedem ribu. Sxe je više neko ubedjenje,... da je predubedjenje, jasno, bila bi predrasuda, a onda dolazim da je to za mene neka vrsta, ajde tako da kažem, "postubedjena". Sve ovo vreme (od kada se desila ta neka promena) doživljavam kao veoma bitno, jer to je jedno kritično tlo, a ako znaš da mu se postaviš na pravi način… onda si uspeo. Kada me pitaš za straight edge ja razmišljam samo o alkoholu, jer droge i cigarette nikad nisam ni koristio. Alkohol sam u poslednjih godinu dana sveo na minimum iako to nisam ni planirao. Ko zna, možda isto tako, jednog dana, neprimetno i u potpunosti nestane… Iz glave, za sada, teško. A kao pokret je skroz pozitivan – antikonzumerstvo mi je onako najjače u tome – ali kao i u svemu, individualni (nekad toga i nema) prilazi su različiti. Hm, u poslednje vreme orijentalno sam “raspoložen”, a počeo sam da slušam bendove kao npr. Pentagram, Stonerbride, Electric Wizard, Orange Goblin… pa ćemo videti gde bi me to moglo odvući…

HC: Pošto u PMK ima dosta crteža, stripova, poezije (uglavnom altrenativna umjetnost), šta misliš o tom vidu umjentosti? Čitas li stripove, poeziju i tako to?
G:
"Deveta umetnost" me sama po sebi ne interesuje, ne znam, mislim da to vu č e iz detinjstva, jer ja sam ta neka generacija koju je to zaobišlo. Kažem "samo po sebi" jer znam se zainteresovati ukoliko poznajem malo bolje celu priču oko jednog stripa – kao na primer Zokija iz NUP-a. Pa, da, možda sav taj art u PMK-u i jeste alternativan kao i sama priča panka (zato i pribegavam tome), sada u nekim širim razmerama i nije baš… Mislim da sam negde gore već i spomenuo da je to jedan vid diy kulture, zar ne? Od pesnika čitam Tišmu (ili barem promišljam), Disa, možda je i "Ruža" Mandića jedna vrsta poezije, na kraju mnogo manje je čitam nego što mi se "vrzma po glavi".

HC: Šta misliš o DIY etiketi?
G:
Dzabe ti je sve ako ne uradiš sam ili sa ljudima koje voliš (do it ourselves)! DIY za mene znači da nisi gledao kako život pored tebe prolazi.

HC: Imaš li neke planove za budućnost (mislim na fanzine, distro, muziku itd.)?
G:
Kada spomeneš tu reč "planovi" zvuči mi isuviše ozbiljno, a ja ni sam nisam baš takav, pa još i budućnost… Uskoro ću početi sa novim brojem IMOM-a, što kaže Tišma "uvek radim kao da je poslednji put, kao da je opraštanje", distro koliko-toliko funkcioniše i za sada mi nije problem, My Deer Child na kraju i ima dimenziju "budućnost" jer postoji ta finalna instanca, ali opet i tu sve zavisi od dobre ideje i dovoljne želje ze njeno realizovanje. Nadam se i da je bliska budućnost sa C. Egoism-om izvesna, čekaju se izdanja. A pored toga možda nešto najbliže je i tribjut kompilacija posvećena bendu Razlog Za.

HC: Neke bendove uvijek pitaju nešto specifično za njih, straightere uvijek pitaju u vezi sxe ... Šta pitati tebe (a da te nisam pitao do sada)?
G:
Ako je tako onda me ne moraš ništa posebno pitati, jer ni po čemu nisam istaknuto specifičan. Eto, baš ovakva pitanja su mi godila.

HC: Nešto za kraj.
G:
Marko, lepo smo se družili, pa sigurno pola godine, kroz ovaj intervju i nadam se da ćemo se uskoro i lično upoznati. Želim ti da istraješ, jer ne sumljam da si na pravom putu. Evo, ja danas završio sa čitanjem neke knjižice pa bih napisao za kraj baš kao što je i tamo pisalo: "Orvel je bio optimist". I naravno, hvala ti za intervju – inrtospekcija uvek dobro dodje.

      arhiva