vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

GARAGE ROCK

       
piše Nikola

Garage Rock kod nas nikad nije bio primljen, shvatan na pravi način. Nepravedno marginalizovan, bio je primoran da balansira na tankoj žici između undergrounda, gde mu je i mesto, i nekih redovnih tokova RnR muzike. Pankeraška populacija ima urođenu odbojnost prema svemu što u svom nazivu ima reč rock, dok je za ove druge sirovost i prljavština uvek bila neprihvatljiva. Ono što je garage rocku vazda manjkalo bila je publika. Uprkos takvoj situaciji, bendova koji su ovu muziku tretirali na pravi način uvek je bilo. Sa manje ili više uspeha ali kroz izrazitu upornost i dozu mazohističkog inata, garage bendovi su izgradili pozicije koje ih stavljaju rame uz rame sa inostranim kolegama. Nezainteresovanost publike nije ih nešto preterano pogodila pa oni još uvek prave pristojne albume ili bar pristojne pesme u pojedinim slučajevima.

Zapadana strana za razliku od nas već ima ukorenjenu tradiciju dobrih garage bendova. Ulazak u novi milenium označio je i povratak retro stila u okviru kog je i garage rock našao svoje mesto. Pojavilo se dosta izvođača koji su se kroz svoju muziku oslanjali i na garage rock i koji se ne libe da od njega pozajmljuju izvesne elemente. Te elemente prepoznajemo kod The Hives, The Strokes, The White Stripes. Neki od tih bendova su postigli veliki uspeh pa se postavlja pitanje šta to garage rock čini tako interesantnim? Kako uopšte definisati garage rock?

Garage rock predstavlja jako zanimljivu mešavinu, a najlakše bi ga bilo definisati spajanjem samo dva elementa: R'n'R osnove i Punk estetike. Oni malo iskusniji skloni su tome da još više pojednostave stvar nazivajući garage rock jednostavno stavom. Ali ne bilo kojim stavom već onim koji jasno i glasno kaže JEBI SE! Pravo u lice, bez uvijanja i nepotrebne filozofije. I dok se za Punk može reći da predstavlja mešavinu tog istog stava i D.I.Y nadgradnje, garage rock se mnogo više oslanja na dobro poznati stav ne libeći se da vam kompromitovanim srednjim prstom maše pravo ispred nosa, dok mu D.I.Y više služi kao odstupnica od ispeglane Hi-Fi kulture.

Pod etiketom garage rock naćićete naizgled nespoivo- bluzične rifove i punk brzinu, sirovost i melodičnost, zabavu i melanholiju. Pod ovim okriljem pronalazite bluzične Gories, punkoidne New Bomb Turks, prljave Teengenerate, sirove Guitar Wolf, simpatične '5'6'7'8', melodične Lazy Cowgirls, motorheadovske Powder Monkyes, ili neprevaziđene Oblivians. Specifičnost stila koja ovde postoji nije sama sebi ograničenje kao kod nekih drugih muzičkih pravaca već predstavlja polaznu osnovu za dalju nadgradnju. Vratimo se još jednom rečima starijih i iskusnijih: ''Doskorašnja politička angažovanost dobija konkurenta u vidu razvijenog hedonizma koji izvire iz samog bavljenja muzikom. To osećanje da je sopstvena muzika jedino čime se ima smisla baviti postaje neka nova vrsta FUCK OFF salutiranja establišmentu''. Ali ne samo njenu već i celom svetu. Garage rock je uvek bio tu. Trebalo ga je samo prepoznati i na pravi način prihvatiti.

Priča ne bi bila potpuna bez pominjanja imena nekoliko izdavačkih kuća koje su svojim entuzijazmom i ljubavlju prema dobroj r'n'r svirci učinile dostupnim veliki broj bendova za koje možda nikad ne bismo saznali. Ne poštovanje konvencijalnih okvira u sviranju i pravljenju pesama zauvek su udaljili garage rock od mainstreama i medija. Međutim fanovska baza je uvek bila jaka, ne brojčano već po kvalitetu, i iz nje su se izdvojili pojedinci koji su svoj status fanova želeli da podignu na jedan viši nivo koji ne znači samo uživanje u muzici već i jedno aktivno učestvovanje u njenom kreiranju. Neki od njih su i sami počeli da sviraju dok su drugi svoj talenat i energiju uložili u izdavanje i prezentovanje garage rocka široj publici. Jedan od takvih bio je i Tim Waren čovek koji je stajao iza najznačajnije etikete u ovoj oblasti: CRYPT records. Waren je od početka na sebe preuzeo težak zadatak izdavanja kako novih bendova tako i onih starijih koji su tonuli u zaborav a koji su imali mnogo šta da pokažu. Prvi zadatak obavljen je na najbolji mogući način: tokom devedesetih su za CRYPT izdavala sva značajna imena iz ove oblasti. Ne postoji gotovo niko ko je u ovim okvirima nešto značio a da nije bar jednu singlicu okitio logom CRYPT recordsa. Imena poput: OBLIVIANS, GORIES, DEVIL DOGS, TEENGENERATE, NEW BOMB TURKS, CHROME CHRANKS, FIREWORKS, JON SPENCER BLUES EXPLOSION, LAZY COWGIRLS dovoljno govore sama za sebe.S' druge strane Tim Waren je jedno od svojih prvih izdanja VA ''Back From The Grave'' namenio već pominjanim bendivima iz nekih ranijih vremena i od njega napravio dobar serijal kompilaciskih albuma koji su se bavili ovom tematikom. Svi oni koji su se u nekom trenutku našli na Warenovoj etiketi spadaju u prvi ligu G.Rocka tim pre što su svi poimence ne samo originalni već i u dovoljnoj meri svesni svojih mogućnosti i svojih korena. A takvih nije bilo malo.

 

     

Jedna od odlika garage bendova je i ta da su dosta produktivni i da puno snimaju. Zbog toga će te njihova izdanja naći rasuta na mnogobrojnim etiketama. Rame uz rame sa CRYTP-om tu su i SIMPATHY FOR THE RECORD INDUSTRY, ESTRUS, IN THE RED i mnogi drugi, svi sa tradicijom koja u pojedinim slučajevima vuče korene još iz osamdesetih.

Na prostorima bivše Jugoslavije najagilniji bio je Zdenko Franjić. Slično Warenu i Franjić je na svojoj etiketi SLUŠAJ NAJGLASNIJE skupio značajne izvođače r'n'r-a i punka. Posebno mesto zauzima kompilaciski album ''Bombardiranje New Yorka''. Neka od značajnijih imena koja su se pojavila na prvom ''Bombardiranju'' su: Satan Panonski, Messerscmitt, Majke, Machine Gun.

Bez obzira šta drugi pričali, RnR na ovim prostorima ima smisao i tradiciju. Ali to nije RnR kojim se kitilo Bjelo Dugme, već RnR koji je imao svoje dostojanstvo i koji nije lako pristajao na kompromise. U drugoj polovini osamdesetih su se, na čitavom području bivše nam domovine, pojavili bendovi sa sopstvenim indetitetom i energijom koji se jesu oslanjali na uzore, ali su pri tom imali dovoljno svog šmeka i originalnosti, koji su ih opet odvajali od pukih cover bendova i bezdušnih kopija.


Novembar

Kao jedan od ključnih događaja za ex-yu RnR navodi se prvi album Partibrejkersa, sa kojim su postavljeni temelji za sve one koji nisu želeli da se povinuju vodećoj struji koju su diktirali već pomenuto Bjelo Dugme ili, recimo, braća Jelić. Grubi vokali, pršteće gitare, tekstovi okrenuti stvarnosti bez ulepšavanja i šminke, nisu ostavili ravnodušnim nikoga ko je težio da sazna pravo značenje reči bazični RnR. U samo nekoliko godina koliko je trajala ta avantura, dobili smo nekoliko značajnih izvođača i albuma. Pored neprikosnovenog prvenca Partibrejkersa i već pominjanog Bombardiranja NY, valja pomenuti još i bluzične Messerschitt i njihov album Foxxin' iz 1990-te, zatim sixties rockere The Spoons sa izdanjem Voxin' iz '91. Tu su i Robna Kuća (Nahranite Hladne '92) i Kazna za Uši ( Deri Kamen '91 i Ispod Zemlje '92).

Srpskom garage rocku danas nedostaje sveto trojstvo elemenata shvaćeni kao jedna celina: bendovi, publika, fanzini. I dok je bendova uvek bilo i biće ih, hvala na pitanju, publika i fanzini su opasno zatajili. Pojavi se po koji intervju ili recenzija i to je to. Šira afirmacija se stiče tek upornim radom i konstantnom aktivnošću. Ne treba, međutim, zaboraviti ni još uvek mladu ali kreativnu i energičnu skupinu okupljenu pod imenom Basement Blues records koja je za ovaj kratak period postojanja uspela da uknjiži čak deset izdanja i to bez ijednog promašaja. Ljudi svaka čast. Među izdanjima treba izdvojiti kompilaciju Serbian Guitar Attack koja predstavlja skup onoga što trenutno spada u premijer ligu domaćeg garažnog zvuka: NOVEMBAR, CORROSION, HOSENFEFER, SCHIZOPHRENIA, DMT, MIGHTY DOGZ, CONCRETE WORMS, GRANDPA CANDYS, PSYCHO-SONIC BORIS and HOSENFEFER. Na svu sreću entuzijasti koji vole brzi i energični RnR održavaju ''scenu'' i čini mi se da će ipak biti bolje. Vi se zato malo otvorite, podržite naše bendove i... naravno '' kupujte domaće''.
vrati se na sadrzaj
      arhiva