vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

Konkurs Osvoji ikebanu

       

Obavestavam Vas da je u toku konkurs za kratku pricu iz domena fantastike, koju organizuje sajt www.osvoji-ikebanu.org. Tema konkursa je "Odnos coveka prema prirodi u buducnosti".

Propozicije konkursa:

Internet stranica www.osvoji-ikebanu.org od 21.05.2007. godine organizuje konkurs za kratku fantasticnu pricu duzine do 4.500 slovnih mesta (racunajuci i praznine). Tema konkursa je "Odnos coveka prema prirodi u buducnosti".

Pravo ucestvovanja imaju svi koji to zele. Uslov je da radovi budu pisani na srpskom i srodnim jezicima.

Radove kucane u Word-u (sa standardnim YU fontovima) slati na adresu: [email protected], a u telu poruke obavezno navesti: ime, prezime, adresu i broj telefona. Radovi i kratka biografija moraju biti prilozeni u attachment-u poruke.

Konkurs je otvoren do 23.07.2007. godine, a svecana dodela nagrada odrzace se 25.08.2007. u podne u beogradskoj Botanickoj basti.

Najbolja tri rada ocekuju vredne nagrade!

     

U dane kad su ugroženi izvori vaskolikog života i lepota nad lepotama sveta, kao da sveti gajevi i stoletna stabla iz prošlosti negde u daljini šume tugu nad potonjim vremenom.
Vojislav Đurić

Svedoci smo, nažalost, mnogih klimatskih promena danas. Polarne kape se tope, izumiru brojne biljne i životinjske vrste, nastaju neke nove, pod uticajem ko-zna-čega... Da li nas je to budućnost, da ne kažemo naučnafantastika, već stigla – i prestigla?
Kako se izboriti, kako uticati na klimatske promene, ima li načina da se pomogne majci Prirodi? Možda pojedinci, kao što smo mi i vi, ne mogu mnogo da učine za našu voljenu Zemlju. Ali, mogu, ako ništa drugo da daju svoj glas. Da ukažu, upozore. Stoga pokrećemo konkurs koji za temu ima odnos čoveka prema prirodi u budućnosti, kako bismo vam dali priliku da iznesete svoje strahove, zebnje, svoje nade.
Da li će čovek nastaviti putem kojim danas hodi? Hoćemo li se kroz koju deceniju boriti za pijaću vodu ili komad plodne zemlje? Hoćemo li živeti bez ozonskog omotača? Da li će se polovi istopiti? Koliko će bijnih i životinjskih vrsta preživeti? A možda budućnost i neće biti baš tako crna? Možda će kroz nekoliko godina automobili ići na kiseonik ili solarno napajanje, možda će sve fabrike koristiti filtere za prečišćavanje vazduha, ili ćemo svi živeti u ekološkim kućama/naseljima?
Možda ćemo teraformirati Mesec, Mars, naseliti neku od udaljenih planeta našeg sistema. Možda ćemo upoznati posetioce iz svemira, i možda će nam baš oni doneti spas (ili propast)? A možda će neki od nas pustiti korenje, drugima će izrasti škrge pa će naseliti mora i okeane... Možda će se biljke pobuniti, možda će se životinje okrenuti protiv nas, možda nastanu neke nove vrste, možda se jave neke nove bolesti...
Ovo su samo neke od tema za razmišljanje. Pustite mašti na volju. Dajte sebi oduška. Cilj ovog konkursa je da vas potseti na to kad ste poslednji put odveli dragu vam osobu na obalu reke; kad ste poslednji put hodili šumom neopterećeni poslovnim problemima; kad ste decu odveli van grada? Cilj konkursa je da se zamislite i naterate druge da se zabrinu nad sudbinom naše planete. Jer, nije samo jedan život. Samo je jedna Zemlja.
Nagrada koju dodeljujemo nosi ime našeg uvaženog profesora dr Milorada M. Janković, koji svoju karijeru započinje u Prirodnjačkom muzeju Srpske zemlje u Beogradu 1943. godine. Doktorirao je 1955. g. na Biološkoj grupi Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu sa disertacijom " Ekologija, rasprostranjenje, sistematika i evolucija roda Trapa L. u Jugoslaviji ". Godine 1970. postaje redovan profesor na istom fakultetu. Bio je prvi upravnik Odseka za biološke nauke koji je kasnije prerastao u Biološki fakultet. Osnivač je i dugogodišnji šef Katedre za ekologiju i geografiju biljaka na Biološkoj grupi PMF kao i Odeljenja za fiziološku i biohemijsku ekologiju biljaka Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". Bio je dugogodišnji upravnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte. U dugoj i plodnoj karijeri objavio je preko 1000 naučnih i stručnih radova, elaborata, studija, prostornih planova. Autor je preko 30 knjiga, monografija i udžbenika. U okviru pedagoškog rada, pored rukovođenja izradom mnogih diplomskih, magistarskih i doktorskih radova, organizovao je nastavu i predavao na Centru za multidisciplinarne studije, Geografskom fakultetu, Biološkoj grupi Univerziteta u Kragujevcu, Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini. Redovan je ili počasni član mnogih naučnih i stručnih društava. Dobitnik je dve Oktobarske nagrade Beograda, Sedmojulske nagrade kao i više zahvalnica i povelja. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima.

Organizatori konkursa
Dragana Stojiljković
Vedrana Čačić
Tamara Lujak

vrati se na sadrzaj
      arhiva