Cyril Lepizzera - Eternity (2005)
.jpg) Zanr – Neo-Classical/Progressive/Shred
Izdavac – Brennus Music
“Eternity” je debi album gitariste Cyril Lepizzera, iz benda “Heavy Guitars” koji smo na nasim stranama vec predstavili. Muzicki stil se ovde nastavlja, ali s tim sto je ovde to mnogo bolje, jer se u medjuvremenu dosta napredovalo.
“Eternity”, to je jedan neo-clasical, progressive/shred materijal. Ovde se dosta vodi racuna o melodiji i tehnici u isto vreme. Odlicno je is(fri)kombinovano, i realizovano. Instrumentali su bogati starim klasicnim rock riffovima koji se brzo uvlace u uvo. Meni najbolji momenti su kada iz takvih delova pesma naglo krene u tesko shreddovanje. U nekim riffovima se takodje oseti i hard metal osecaj! Album obiluje i klasicnim akusticnim deonicama.
Jedna mana kod ovog albuma je sto se u nekim instrumentalima primecuje Malmsteen-ov uticaj, jer je po mom misljenju Yngwie katrostrofalan gitarista.
Ali srecom, takvi trenuci nisu precesti.
90/100
Cyril Lepizzera - Servatis A Malificum (2006)
Zanr – Neo-Classical/Progressive/Shred
Izdavac – Brennus Music
Trenutno najnoviji album francuskog neo-classical/prog gitariste Cyril-a je “Servatis A Malificum”, i on je izasao 2006-e godine.
Ovaj album je u poredjenju sa proslim snimcima mnogo vise heavy i metal. Ceo materijal je, iako ima lepih i neznih instrumentala, dosta zestok, opak. Ovde je normalno da se u nekom instrumentalu cuje opasan thrash metal riff. Nesto prisutnije duple bas pedale nego sto je to ranije bio slucaj, povecavaju zestinu materijala. Cini mi se da su ovde razbijacine glavne teme a sve ostalo je samo uvod u njih. I celokupan album je dosta direktniji. Mada, u nekim trenucima pati od preteranog “gubljenja” u soloima, gde se u tom nekom trenutku izgubi i smisao stvari. Ali opet, to nije toliko cest slucaj ovde, a i da jeste, verujem da ima onih koji to vole pa ce ovo za njih biti fantasticno.
92/100
Milan Gocic - Um (2002)
.jpg) Zanr – Psychodelic/Ambiental
Izdavac – Samoizdanje
Trajanje – 53:59
Gocic Milan je svoja, izgleda najteza i najgora, stanja ispljunuo iz sebe u muziku, sto se realizovalo kao prvi snimak pod nazivom “Um”.
Ovo je kao hodanje kroz kosmar ludaka uz neprekidne ehoe, krike, i jos svacega, onih koji su zarobljeni u njemu. Najveci deo materijala je provucen kroz ehoe sto zvuci jezivo bolesno, i cini da vam muzika stisne, zaokrene i povuce zeludac na dole. A isti osecaj se oseti i u umu.
Ostvarenje je veoma licno i treba dobro razmisliti pre nego sto se krene u preslusavanja jer moze da vas odvuce u neka stanja iz kojih mozda nema povratka.
88/100
Kontakt: gocic@panet.co.yu
Milan Gocic - Polaris (2004)
Zanr – Psychodelic/Ambiental
Izdavac – Samoizdanje
Trajanje – 79:34
Drugi, samoizdati snimak Milana Gocica. Sve je sam realizovao, a muzicki pravac kojim se bavi nije lako odrediti. Muzika je veoma teska, psihodelicna i depresivna.
Dugo sedim, slusam ovu muziku i razmisljam kako najbolje poceti i nastaviti sa opisivanjem ovoga jednim tekstom. Nije lako slusati u nekom dobrom raspolozenju. Dok u zamracenom, uzaloscenom stanju ovakve numere mogu samo da prijaju, a istovremeno ubijaju, jos vise i jos jace.
Posto je Milan izuzetno veliki fan radova benda Pink Floyd, posebno onim ranijim, nije ni cudo sto se uticaji ovog benda, njihovih ranijih stvari, osete i u njegovoj muzici. Oni ovde, na ovom materijalu, nisu jako cesti. A kada i dodje do njih, tako su dobro uradjeni da se nikako ne mogu nazvati losom kopijom Pink Floyd-a.
Ovo nije drone ili nesto slicno, ali mislim da bi naisao na dobar prijem fanova drone (ne)muzike, nekih pod-zanrova doom metala, teskih-minimalistickih i psihodelicnih ambientala, i slicno.
90/100
Polaris - Voices in my Head (2006)
Zanr – Psychodelic/Ambiental/Electro/Rock
Izdavac – Samoizdanje
Trajanje – 60:14
Milan Gocic, cije smo radove (“Um” i “Polaris” izdanja) vec predstavili, nastavlja sa snimanjem, ali ovaj put pod drugacijim nazivom – Polaris. A “Voices in my Head” predstavlja prvo izdanje novonastalog projekta “Polaris”.
Materijal vuce korene sa prethodnih snimaka, ali ovde je ipak dosta stvari promenjeno. Na primer, stvar “Convertor”. Tako nesto se ne bi moglo naci u bilo kojoj starijoj Milanovoj pesmi. Nesto brza numera u poredjenju sa ostalim, sa finom melodijom i ritmom, i sa “prilepljenim” sample-govorom koji se odlicno uklopio u celu stvar. Licno najbolja stvar na “Voices in my Head” i prva koja je privukla posebnu paznju. Novina je i pojavljivanje elektronike, dodavanjem nekih electro/sample-ova. Meni se ovaj potez ni malo nije svideo, te je dobro sto ovakvih trenutaka nema mnogo.
Ranije sam spomenuo da je Milan u svojim radovima imao uticaj starih stvari benda Pink Floyd. Pa, ima ih i dalje, ima ih i ovde, samo sto su ovde lose odradjeni.
Njegov glas u recitovanju, provucen kroz ehoe i druge efetke, dobro zvuci i super se uklapa u muziku dok je stvar drugacija kada krene sa “pevusenjem”, jer se primecuje falsiranje.
Generalno gledano, sa svim izmenama i korenima melanholije, psihodelije koji se vuku sa proslih radova, Gocic Milan nam opet daje tesku istripovanost kod koje je ovaj put sve dosta bolje snimljeno, nego sto je to ranije bio slucaj.
90/100
|
|
|
|
Children Egoism - Demo (2007)
Zanr – Noise, psycho, dark, experimental, sizofrenija
Izdavac – Samoizdanje
Dobro. Posle preslusavanja ovog diska, a na samom pocetku pisanja recenzije ove, ja ostadoh nem. Onda uz muku veliku ipak poceh sa pisanijama.
Demo sa puno kreacija je ukupnog trajanja od svega nekih trinaest minuta. Prvo ide “Describet Violet”, jedna skroz… cudna stvar. Ne znam kako bih tacno ovo definisao. Sam pocetak je lagan i horrorski, ali jako kratko traje a onda se distorzija pusta s lanca uz lupnjavu bubnjeva. Onda ovo staje pa se vraca pocetak, samo ovaj put uz dodatnu pozadinu koja je uvrnuta i sa zenskim, nekako mozda vise decijim, glasicem: “Lalalalalalaaa…”. “Violent Thama” – totalno trestanje, nedefinisanost ostalih distorzicnih zvukova, nikakve forme, buka glavom i bradom, galopirajuci bolesni haos.
I sve je tako. Cas neki mirni delovi, ali nisu oni ni malo prijatni ako su mirni i lagani, vec skroz jezivi, pa i misticni. Pa cas neka nedifinisana buka, k’o buka pakla. A onda su tu u nekim stvarima (namerno izbegavam da kazem “pesma”, “numera”, “instrumental”, itd.) pusteni sample-ovi, razni neki govori, na raznim jezicima, a neki od njih su potpuno histericni.
Definitivno samo za one sto preferiraju nojzicne, strasne eksperimentalne stvari jer ovaj sizofrenicni snimak treba dobro da se od ostalih cuva.
90/100
Slayer - Christ Illusion (2006)
.jpg) Izdavac – American Recordings
Zanr – Thrashing Speed Metal!
Cedo zvano "Christ Illusion", jednog od najbrzih i najagresivnijih thrash sastava ikada – Slayer – predstavlja pravo blago na (ekstremnoj) metal sceni.
Krenuvsi od prve numere “Flesh Storm” preko “Catalyst”, “Eyes of the Insane”, “Jihad” i ostalih, do poslednje “Supremist”, Slayer nam jasno daje do znanja kako treba da izgleda ekstremni thrash/speed metal. I to po ko zna koji put. “Christ Illusion” je oluja brutalnih i besnih gitarskih deonica i unistenja bubnjeva.
I dalje isti, verni svom stilu i neusporivsi ni malo posle mnogo godina, jednostavno ne moze a da se ne oda postovanje Araji i ostatku ekipe.
Slayer all the way!
95/100
Herege - Bang Your Heads (2006)
Zanr – Heavy/Thrash Metal
Izdavac – Samoizdanje
Brazilski bend “Herege” je nedavno izbacio svoj cetvrti demo/promo/EP snimak pod nazivom “Bang Your Heads”.
Ovaj metal bend sa neinteresantnim, mnogo puta prezvakanim nazivima pesama neguje, generalno posmatrano, s jedne strane heavy metal, a sa druge je to metal thrash. Sto se ove prve strane tice, tu imamo samo klasicne/tradicionalne stvari i u njima uticaje bendova koji su zaceli taj pravac. Druga strana muzike ovog benda je neki prost thrash u groovy maniru, koji fino zvuci. Skoro stalno visoki, vristeci vokal nije los, ali ipak treba da se na njemu jos radi i napreduje.
Na snimku se nalaze i video zapisi pesama “Fall of the Church/Die By My Hands”, “Bang Your Heads”, “Limit” i “Metal World” sa jednog koncerta iz 2005-e godine, pa nam bend tako pruza sliku kako oni otprilike (kazem otprilike, jer se to tacno moze znati tek kada se koncert benda poseti) zvuce uzivo. Rezolucija snimaka nije bas najbolja, ali je zato svirka dobro odsvirana.
Sve je uradjeno tacno po propisima, i to solidno.
84/100
Infest - Promo CD
Izdavac – Samoizdati promo cd
Zanr – Thrash Metal!
Iz Beogradskog studia “Draft” ispadoše pesme Jagodinskog benda “Infest”, koje će uskoro izaći na prvom albumu ovog benda. Snimak koji traje nešto duže od pola sata čine čistokrvne thrash metal numere. Na samom startu “zaskaču” riffovi veoma brzog tempa, u kojem je skoro celo ostvarenje. Čak oni riffovi srednjeg tempa su jako brzi, ali su kao srednjeg u poređenju sa onim prvim. CD je pun dobrih delova i nema monotonih trenutaka. -Dodir smrti kroz hladnu mr ž nju izazvan maksimalnim nasiljem-. Thrash metal u naj “old-schoolskijem” izdanju. Jednu manju zamerku bih stavio na vokal koji je grub i kao malo dublji, dok bi se vokal u čistom thrash maniru mnogo bolje uklopio u muziku. A jednu veću zamerku bih stavio na solaže, koje ustvari i ne liče na solaže. To su najveća iživljavanja, pištanja i cijukanja gitare bez smisla. Inače, odrađene su od strane Kozeljnika i Demonetrasa (May Result, The Stone).
Ako ovo izuzmemo, album je ubica.
90/100
Heavy Guitars - Structural Damage (2002)
Zanr – Shred Metal
Izdavac – Brennus Music
Prva stvar koja se istice kada se otvori kutija diska je poruka ispisana na omotu, a koja glasi: “SHRED IS NOT DEAD”. Tako da je u startu kristalno jasno o cemu se ovde radi.
“Structural Damage” je materijal (2002 godine) realizovan od strane dvojice dugogodisnjih prijatelja Cyril-a Lepizzera i Richard-a Roncarolo-a.
Gitaristi ciji rad vole i cene su Jason Becker, Y. Malmsteen, i slicni, tako da se takvi stilovi osecaju u njihovoj muzici. Iako je shred metal ovde nema (puno) ekstremnih prenapaljivanja i “gubljenja” nenormalno brzih solaza tako da kompozicija izgubi svaki svoj smisao, vec je vise neka varijanta umerenog shred/prog metala. Znaci, ima dosta dobrih solaza, brzih i specijalnih “zahvata”, ali ne u preteranoj meri (ima i dosta sporijih, prijatnih, deonica). Sve je, naravno, veoma solidno odsvirano i snimljeno.
Ali nazalost, moram da kazem da je ovde inventivnost jedna od stvari na kojoj je trebalo da se poradi, iako je album zaista dosta dobar.
80/100
|
