Gruuthaagy-Demetrius Grave - Split CD (2007)
Zanr – Industrial, dark, black, lunatic, etc.
Izdavac – Smell the Stench
Trajanje – 39:49
Ovo je split-cd na kojem se nalaze dva projekta/benda, “Gruuthaagy” i “Demetrius Grave”.
Pocnimo od “Gruuthaagy”.
KKTZ je opet napravio cudoviste.
“Taphephilia (Reaching the Cave)” je nesto brza industrial/dark/sta vec stvar, sa odlicno sklopljenim i upakovanim melodijama i ritmovima, kao i sample-ovima u vidu kratkog devojackog “speech”-a koji se ponavlja nekoliko puta.
“Paradise Crisis” je vec nesto drugacija i ovo nema nikakve veze sa prethodnom numerom. A ni sa onim numerama sto dolaze posle ove. Ustvari, nema veze ni sa cim. A najmanje sa razumom. Pocinje monstruozno jezivom i mrtvo hladnom atmosferom, koja, kada se unesete u nju, krece sa skicanjem i vristanjem iz kojeg se stvara tutnjava nesto brzih deonica gde cela stvar poprima skroz drugaciji oblik. Samo na kratko, pa se zatim vraca u “normalu”.
Veoma solidna “Sacred is My Whore” po formi podseca na prvu numeru, dok nesto misticnija i sporija “Under the Curse of Meyallelet” ima melodija koje me podsecaju na srednji period benda “Troll”.
“Demetrius Grave” je kao black metal sa genijalno losom produkcijom koja susti, zuji i skripi na sve strane. Iz svog tog “opasnog” rezanja se primecuju povremena prduckanja cyber(/ili kakvih god jos) sample-ova. Ne znam kako se, a i zasto, ovo naslo ovde. Ovo bi trebalo da bude bezbroj puta bolje da bi zasluzilo da se nadje pored “Gruuthaagy”-ja.
Gruuthaagy – 86/100, Demetrius Grave – 28/100
Monarch
Abismo - Ocho Canciones de Cuna Para los Enfermos Mentales
Iako će vas naziv navesti da se radi o Špancima u pitanju je eksperimental koji dolazi iz Roterdama, Holandija (sa sigurnim Španskim poreklom). Ceo snimak je rađen u skvotu u pomenutom gradu. Nastao je noći/ma/ gde su se konzimirale ko zna koje droge uz prisustvo insomije /nesanice/. A posledica ove poslednje su audio i vizuelne halucinacije. E sad, kada se sve sabere i oduzme shvatate da snimak zaista ovako i zvuči. Agonija čoveka na rubu ludila, /ne/sna, i ponora. Pored ovih teme su i tuga, samoća, nasilje, a da je «mozak baj baj» govore i naslovi pesama tipa «Ne boli me da te ubijem zato što znam da smrt ne postoji», «Ideja da te vidim u moru sopstvene krvi me uzbuđuje»,..sam naslov diska je nešto tipa «8 pesama za mentalne bolesnike» i ne bih dalje. Istina je da bolje zvuči dok ne skontate naslove pesama, možda je tako i bolje. Lično se uvek trudim da sam stvorim svoju sliku a ne onu koju je autor zamislio.Ta razlika u doživljajima, različita interpretacija je u stvari magija umetnosti. Nenad
Digitariat - Why man dont have a clue
Šarenolik snimak. U pitanju je samo jedna poduža stvar gde se autor poigrava muzički krećući sa nekom pričom i preklapanjem glasova/semplova da se teško da razanati o čemu se zapravo govori, da bi stvar dalje prešla u harsh krljačinu a onda u neki lo-fi tehno ili tako nešto ritmično gde je semplovana neka devojka koja govori o muško ženskim odnosima a ta njena priča opet prelazi u krljanje da bi se stvar završila slično početku. Ugavnom ništa posebno. Predrag
Noiser Luo - Doesnt Well to Listen
Ovo je nešto što dolazi iz Kine pa kako da vas tako nešto ne privuče. Kako to Kinezi rade? Do pola kao i svi ostali. Mislim na prvu polovinu diska gde ne srećemo ništa novo i drugačije niti neki poseban pečat. Za razliku od drugog dela gde se provlači ono budističko monaško pojenje i poigravanje sa kineskim muzičkim motivima. Dakle obratite pažnju više na ovaj deo diska, mislim da će vam biti interesantniji. Ostalo i nije baš inspirativno. Predrag
Demitri Yokobo & Brutiful [Split]
Samo kratko. Prvi su Brutiful. Samo bih rekao Brutiful = Gruuthaagy i tu bih stao. DY je nešto bolje mada ništa novo i revoulcionarno. Kao i ostali koje unicorn zoo predstavlja, kucan bubanj ubrzan i preko toga razno razna zezanja, vrisak ili nešto slično. Dosta mi svi ti UZ bendovi liče jedan na drugog. www.myspace.com/unicornzoorecordings. Nenad
The Apex The Harmony of - Computational Energy Trap
O ovom momku samo kratko pošto smo imali prilike da ga sretnemo u prošlom broju. I TATHO je postao izlgeda jako aktivan/produktivan pa je za kratko vreme ovo treće izdanje. Mada mislim da ove stvari postoje već neko vreme pošto je postojala tako neka priča i neke od ovih stvari ste mogli naći na njegovom myspace profilu. Ovde je TATHO eksperimentisao sa vokalima. Vrišti, šapuće i softverom ih dovodi do tolikog izobličenja da uopšte ne liče više na vokale već na neke bolesne instrumente. Dakle samo vokali. Nenad
|
|
|
|
DREAD STO perpetual moniker CDr
(Crater Records 001)
 prvo izdanje na ovom mladom labelu, koji se po svemu sudeci misli bazirati na dark / industrial / ambient, a ujedno i moje prvo ozbiljnije slusanje ovog projekta. cetiri stvari u nesto vise od cetrdeset minuta... zapocinju konfuzno, ali ipak ne sasvim liseno mira. cijeli album se nastavlja u onom cudnom momentu gdje san prelazi u moru, i gdje je sve kao zarobljeno u bizarnom kutku u kojem vrijeme vise gotovo i ne tece. samo sjene bez odredjenih oblika, muzika koja to nije, mucna, hipnoticna, konfuzna staticnost. oslanjajuci se na monotoniju, DREAD STO stvara neobicni svijet, i ne mogu reci da mi je zao sto sam se nasao i sam u njemu. mozda ne sasvim ugodno iskustvo, sto vjerujem autor nije ni htio pruziti, ali u svakom slucaju jedno drugacije iskustvo. KKTZ
REI REA / BONEMACHINE split CDr
(Crater Records 002)
dva ambientalna electro projekta s kojima sam vec neko vrijeme upoznat, nasli su se ovdje na zajednickom izdanju, i za label iza kojeg stoji REI REA. fino kartonsko diy arty pakovanje, ali nista pretenciozno, bas onako sa ukusom. pocinje REI REA, iz kanade, tocnije kvebeka. moram reci da mi je ovo jedan od drazih ovakvih projekata sto sam imao prilike cuti u zadnje vrijeme, bas muzicki mi odgovara, i to mnogo vise nego neka velika imena u ambient / drone vodama. sto se mene tice - kvaliteta nema veze sa popularnoscu. minimalisticki pristup koji stvara odlicnu, nadrealno urbanu atmosferu, evocirajuci nesto poput audio slika, tojest barem meni REI REA zvuk tako funkcionira. mracno, ali ne i sasvim crno, hladno ali ne i zaledjeno, a sa svakim novim slusanjem mi i neki novi detalj izadje na povrsinu. definitivno projekt na koji cu i dalje obracati paznju. BONEMACHINE iz austrije, autor koji je nekima mozda poznat i po svom pagan ambient projektu URUK-HAI . zvuk BONEMACHINE je industrial dosta blizak onome sto radi RAI REA. isprva mistican, smiren i trepereci, takodjer minimalan u pristupu, i bas u toj jednostavnosti uspjeva postici dubinu i obskurnost. taman kad sam pomislio da je materijal sasvim lisen agresije i militantnosti, koje znam sa nekih prijasnjih BONEMACHINE izdanja, i na ovome se pojavljuju neuroticniji i grublji dodiri, prije svega kroz ritam, mada cjelokupna atmosfera ostaje gotovo klinicki dehumanizirana. zanimljiv split, oba projekta hodaju na tankoj crti izmedju metalne paranoje i neceg neizrecivog ali ugodnog. sasvim sigurno znaju sta hoce i kako to postici, i to mi ovo izdanje stavlja u jedno od drazih sto sam dobio kroz undergrund trade kanale. KKTZ
4BIT BONSAI - 4 Billion Hit Points
Uh ovo me je vratilo ko zna koliko godina unazad, kada smo kao klinci visili non stop po onim igračkim automatima igrajući «1942», «Black Tiger», «Pacmana», i ostale igrice. Ceo disk kao da je ispao iz ovih igara. U stvari mislim da je autor i pokupio melodije sa raznih emulatora i poigravao se sa time. Ceo disk je u ovom fazonu i bez obzira koliki fan bili posle određenog vremena dosadi jer je dosta sve slično. Fina ideja ali ne treba preterivati. Svejedno, ako ste fan svih tih prastarih igrica skinite sa www.brainsodomy.com svoj primerak i prisetite se kako je bilo dok smo se grebali od drugova za još jedan žeton pre nego istekne vreme za kredit (hmmm, da li vi mlađi znate o čemu pričam uopšte?) :) Nenad
Dizzonanz Domestic - The Ant
Od svih stvari /4/ sa ovog izdanja, vredi prva gde se autor koji je inače okrenut težem noizu poigrava sa nekim drugim mračnijim pravcima i ovde više vuče na dark ambient i dočaravanje atmosfere čemu doprinosi pomalo kompjuterizovan glas-sempl u pozadini, jedva čujan odajući utisak daljine i beznađa pa dođe kao poziv u pomoć. Ostale stvari...ništa što već nismo čulo x puta. Predrag
Thierry Massard Mixtape - Close Emulsions Of The Seventh Kind
Thirteen Songs je nešto drugačije od onoga što smo do sada imali prilike da srećemo u net izdavaštvu. 13s je Experimentalna Netaudio etiketa koja se ograničila na izdavanja samo tzv «Mikstejpova». Zanimljivo je da je svaki mikstejp sastavljen iz 13 numera. Ovo je treće izdanje u nizu a praksa je da Mikstejp sastavlja neka od istaknutijih ličnosti iz net izdavaštva ili kritičara. Ovoga puta izbor je pao na Thierry Massard-a osobu koja je aktivna u net izdavaštvu a radi i na svom blogu / http://massard.blogspot.com / gde redovno piše recenzije isključivo net izdanja. Sastavljajući ovo izdanje odlučio se za jako šarenolike delove koji opet čine skladnu celinu. Promene u ritmu od jako sporih do skoro brzih ili promene u melodiji do skoro buke ostavljaju utisak velikog putovanja gde vas Thierry vodi kroz razne prostore i dimenzije. Jako fino izdanje za opuštanje. Free je na http://www.sonicsquirrel.net/zip/13S003 ili na www.thirteensongs.net. Nenad
|
