vrati se na sadrzaj arhiva root@hc-zin.cjb.net

Intervju Cities in Desolation

       
intervju: Nenad

Posle ne znam koliko vremena ovakvo dešavanje u Nišu. Naravno da je zanimljivo bilo pogledati kako bi to kod nas moglo da zvuči i prođe. Naravno prilika da popričamo sa ljudima koje ne srećemo tako često. Puno tema za razgovor a ovo smo izdvojili kao deo koji bi mogao vama biti interesantan. Deo razgovora vođen je nakon nastupa a deo nakon turneje naravno elektronskim putem.
-----------------

HC: Ovu priču krećemo od njenog kraja i najaktuelnijeg a to je vaša turneja koja se upravo završila. Kako se tebi sve to činilo i kako ti se dopao nastup ovde u Nišu?
CiD:
Trajala je malo više od 2 nedelje, počela u Istambulu a posetili smo i Skoplje, Sofiju, Niš, Pančevo, Split, Ljubljanu, Udine, Castelfranco gde smo se rastali sa Erikom (hermint Boroš - prim. N) i na putu do kuće odsvirali smo još jedan koncert u Solunu. Cela turneja je bila fantastična a sreća je da smo imali i po par dana nekada između nastupa pa smo mogli nešto i da vidimo od mesta u kojima smo svirali.
Koncert u nišu je bio ok, i ljudi koji su organizovali i one koje smo naknadno upoznali. Mesto gde smo svirali nije bilo ništa posebno ali mi na takvim mestima i nastupamo. Sve u svemu svoj trojici nam je bilo drago da smo svirali kod vas i prošli malo Srbiju.

HC: Dosta ste putovali sa CiD i bez ove turneje. Da li postoje neke razlike u koncertima na primer u Turskoj, Srbiji i Švajcarskoj?
CiD:
Da na sreću još uvek postoje razlike. Kako vreme ide sva mesta i dešavanja počinju da liče jedna na drugo, sve se komercijalizuje. Ali nije tako u Balkanskim zemljama kao što su Bosna, Srbija, Makedonija i Bugarska. Stvari su tamo manje "profesionalne", ljudi koji dolaze su malobrojni ali vrlo zainteresovani za to što se predstavlja za razliku od na primer Nemačke i Švajcarske gde su izgleda ljudi prezasićeni novom muzikom i često dođu na koncert ali se ni ne trude da ga isprate.

HC: Koja su uobičajena i neuobičajena mesta gde ste svirali? Skvotovi, izložbe?
CiD:
Svirali smo uglavnom po skvotovima i socijalnim centrima. Ali bilo je koncerata i po klubovima kao ovaj kod vas na primer ili u Turskoj a svirali smo i u galeriji u Pančevu. Mi ne utičemo na to gde će se koncert dešavati već naravno odabir ambijenta i prostor prepuštamo organizatoru koncerta.

HC: Ti si iz Atine a Ruedi iz Švajcarske. Kako ste zapravo počeli da radite zajedno na CiD? Šta je bilo zajedničko za vas dvojicu?
CiD:
Ruedi-ja sam upoznap pre 9 godina i od tada smo prijatelji. Dosta svog vremena i život /5-6 meseci svake godine/ a provodi u Grčkoj a mi zapravo u Atini i živimo zajedno već duže vreme pa je zajednički rad bio neminovnost. Počeli smo da radimo u skvotu 2002. kao trio, imali smo i čelistu Yiorgi-ja. Posle par pehova smo ostali da radimo kao duo i dosta smo promenili zvuk zbog toga.

HC: Da li je vaša muzika/buka odraz trenutne inspiracije? Znam da snimate svoje nastupe često ali da li radite i u studiju ili nešto slično? I koliko često probate?
CiD:
Zapravo ne probamo puno pošto dosta putujemo ne vezano za bend. Obično napravimo neku osnovnu strukturu, koncept ideju, na to improvizujemo poigravamo se sviramo, ponavljamo i trudimo se da imamo nešto pripremljeno i uđemo u studio da to odsviramo. To naravno nije uvek onako kako smo isprva odsvirali ali je blizu tome. Dakle postoji struktura ali i improvizacija.

HC: Ovde ste koristili laptop, effect pedale, bass, neke "činije", šrafciger čini mi se, i stakla Šta još koristite da stvorite atmosferu?

     

CiD: Na ovoj turneji smo korsitili upravo ovo što si naveo. Koristimo razne stvari koje su nam dostupne i kada su nam dostupne i žice i sintove, još efekta ali kada smo na turneji kao sada i putujemo vozom trudimo se da ponesemo ono što možemo i što nam je najneophodnije pa se malo prilagođavamo.

HC: Čini mi se da se u Grčkoj dosta toga dešava po pitanju muzike kojom se bavite. Tu su M5x6, Migra, Distopia i etikete tipa Poeta Negra, RottingHam i Violex. Koliko su zapravo dešavanja kao vaša česta i koliko ste zapravo svi povezani?
CiD:
Stvarno tako misliš? Pa ne znam. Na primer ne znam za m5x6 ili Migra a ni za RottingHam i Violex. Prvi put sada čujem. Da budem iskren ne povezujem se sa bilo kim ko radi noise ili eksperimentalnu muziku i dolazi iz Grčke. Kontaktiram sa ljudima koji se muzikom bave na andergraund ne mejnstrim način. Da li dolaze iz Grčke ili ne kojom muzikom se bave nije mi bitno. Bitniji mi je način na koji posmatraš muziku i način na koji je radiš. Meni su npr bliži neki ljudi koji rade noise techno i imaju sličniji stav kao ja nego neko ko radi noise i želi to da proda za ne znam kakve pare i gleda na to kao na proizvod.
Dešavanja inače nisu česta, 4-5 godišnje ali postaju neko arty pomodarstvo. Mali diy koncerti su još ređi. U stvari ekipa kojoj pripadam je jedina u Atini koja nešto radi po tom pitanju koliko-toliko. Postoje još i ekipe u Solunu i Kavali. Nadam se da će se uskoro taj krug ljudi proširiti.

HC: Izgleda da je tvoja etikata 1000+1 Tilt jako aktivna. Izdali ste 9 kompilacija i brojna izdanja.
CiD:
Pa da /smeh/ , trudim se da izdajem stvari koje mi se dopadaju.

HC: Kako odlučuješ koga ćeš izdati i koja je prednost i mana imati svoju etuketu?
CiD:
1000+1 TiLt je počela kao etiketa koja je objavljivala izdanja samo onih ljudi koji do tada nisu ništa objavili nigde. Tako da je početna ideja bila da se pomogne ovim ljudima. Skoro 15 godina je prošlo od tad i stvari su se dosta promenile. I dalje se trudim da izdajem iskrenu ne komercijalnu muziku koja mi se dopada Osnovno pravilo je anticopyright. Želim da radim sa ljudima koji svoju muziku ne vide kao proizvod već kao sredstvo komunikacije. Zato se desi da izdam nešto što i nema baš mnogo veze sa ovim pravcima kojima se ja bavim. Takav je bio slučaj sa jednim Norveškim bendom ili sa jednom od prvih kompilacija ali i evo skoro se talo nešto desilo.

Loša strana imanja sopstvene etikete je da VI morate sve da radite, jurite za sve, štampa, gubite novac, promovišete, i generalno trošite dosta vremena i truda. Prednosti, ja zaista uživam u svim ovim procesima, posebno u dizajniranju omota, kontaktiranju sa osobama sa drugog kraja sveta pa upoznate puno zanimljivih ljudi i čujete brdo dobre muzike.

HC: PS Stamps Back je tvoj solo projekat. Koliko je različit od CiD?
CiD:
Rekao bih da je ps stamps back konkretniji. Ne znam, razlika je uglavnom vidljiva uživo jer kada nastupaš sa nekim imaš više prostora da se poigravaš dok te ovaj drugi pokriva isl a kada sam sviram onda moram da se trudim da sve sam držim pod kontrolom što često nije samo teško već i fizički naporno.

HC: Koji je bio ključni trenutak kada si rekao "da noise experimental je prava stvar za mene"?
CiD:
Nikada nisam imao takav trenutak. Kada stvaram muziku, nemam u glavi neki pravac. Jednostavno se izražavam a to obično zvuči kao eksperimetnalna muzika. Ali ne biram ja to niti o tome vodim računa. Naravno postoje uticaji čak i previše da bih ovde navodio ali najveći su u poslednje vreme treetop drive cd od deathprod. a dawn on a boat to italy.
 
HC: Na kraju te molim da kažeš nešto o nose zaveri. Kada će i dali će zavladati ili već vlada?
CiD:
The most charming things, make you wanmna puke when they become part of the "ruling" process. Same goes for noise. Thanx for your interest and good luck for your zine.

vrati se na sadrzaj
      arhiva