Intervju sa Nikolom Vitkovicem, covekom koji je elektro scenu nase zemlje, ako je tako nesto ikada postojalo, ucinio mnogo autenticnijom, covekom koji se ne libi da zadje u vode totalnog eskapizma, bez ikakive zelje da koketira sa jednostavnoscu svakodnevnice!

Intervju je prvenstveno orijentisan na njegov maticni projekat Alone, ciji je jedini cilj da koristeci se svakojakim sredstvima pobegne od banalnosti obicnog sveta!
-----------------------------------

HC:Kakvi su bili tvoji prvi muzicki koraci, ko su ti bili muzicki idoli i koliki uticaj su oni imali na kreiranje tvog licnog zvuka?
NV: ako te bas zanimaju PRVI muzicki koraci, bilo je to pre skoro 20 godina, u grupi ‘new hope’. posle cetiri godine svirajna sintisajzera, drugar iz grupe i ja nismo imali ni jednu jedinu uradenu pesmu, samo gomilu eksperimenata i minimalistickih komada. to je nase detinjstvo. prvi bend koji bi po meni bio vredan pomena, iako nije ostvario veci uspeh od penjanja pod vrh radijskih demo-topova negde oko 1992-93, je starr & webb, duet kakav je trebao postojati deset godina ranije, jer smo bili hibrid svih tekovina novog talasa - od synth popa do noisea.

kad vec podrazumevas da sam imao idola, hajde da te ne razocaram. istina je da sam dete [sinti] POP muzike i da sam u svakoj muzici trazio, i jos uvek trazim, da vidim i dodirnem onog koji peva, da na trenutak budem taj neki, drugi. ali nisam bio sklon idolopoklonistvu. pre bih mogao reci da tek danas imam idola jer tek danas mogu da potpuno shvatim velicinu i tezinu necijih dela. ako treba da izdvojim jedno ime [a ne bih ni mogao mnogo vise od jednog] neka to bude john foxx. na stranu sto niko drugi ne uspeva tako jasno da prikaze lepotu tamo gde je nema, u betonu, smogu i asfaltu. na stranu i to sto je on jedan od retkih i najboljih umetnika danas koji se ne plase da ce ispasti pateticni ako puste imaginaciji na volju [pogledajte koncepte ekoloske arhitekture na cathedral oceans sajtu]. i bez tih i mnogih drugih kvaliteta, dovoljno bi bilo to sto je on izumitelj i jedini pripadnik muzickog pravca kojem bih zeleo da pripadam, a to je ‘metal beat’ – sterilni metalni minimalisticki hladni elektronski pop. zapravo, oduvek sam zeleo da pravim striktno zanrovsku muziku, koja strogo postuje neke svoje stilske kanone. ali zanr kojem pokusavam da pripadnem jedva da postoji i gotovo niko ne zna za njega. zato cesto ljudima deluje da pravim potpuno licnu muziku, van svih kategorija. jednostavno, ne znaju za fioku ‘metal beat’. ne dajte se zavarati, iako je moja muzika vrlo licna, to ipak nisam ja. to je metal beat.

HC: Koju opremu si koristio tokom svojih prvih nastupa i studijskog rada? Software vs hardware?
NV: pre dvadeset godina, muzicka tehnologija je izgledala mnogo drugacije. ono sto je tada bilo ekskluzivno, danas je krsh – na tim masinama radim danas. a ono sto je tada bilo krsh sam koristio tada [magnetofoni, decji sintovi i da ti ne pricam kakve smesne masine]. prvi ozbiljniji snimci su nastajali u demo studiju sa 4-kanalnim tascamom i tada su mi glavni instrumenti bili korg poly 800 [koji i danas maltretiram, kao i casio vlt-1] i recimo tr-626. nikad nisam bio naklonjen muzickom softveru [osim sto sam u par prastarih pesama radio ritmove u trackerima].

tokom godina, kupujuci i pozajmljujuci veliki broj sve boljih sintisajzera, doveo sam sebe u cudnu poziciju – u svom ‘vitebsk1920’ studiju imam [skoro] sav hardver koji mi je potreban za rad kakav zelim. ali je moja fetisizacija analognih masina ucinila da vise ne mogu da pravim muziku. za mene su sintisajzeri postali maltene seksualni objekti, nisam u stanju da ih racionalno i suzdrzano koristim [a svi znamo koliko je suzdrzanos’ bitna! kao uostalom i kockaste zagrade]. iz tog razloga sam svoj novi album ‘aeon wave’ uradio kompletno u softveru. morao sam se suzdrzati analogne onanije zarad muzike. jos jedan razlog za softverski album je zgrozenost nacinom na koji 99% bendova danas koristi softver – kao imitaciju hardvera. iako mi rad sa softverom nije ugodan, osetio sam da VST ima identitet i da je greota ne koristiti njegove ekskluzivne kvalitete.

sto se koncerata tice, nadam se da cu uskoro ostvariti svoj san o izbacivanju matrice. uvek sam nastojao da sviram sto vise uzivo, pogotovo one stvari koje muziku cine zivom [vokali, glavne melodije, stvari koje covek slusa]. na prvim koncertima sam bio primoran da scenom nadoknadim manjak tehnike za sviranje. zato su oni koncerti sa yamahom pss-580 bili verovatno zabavniji od ovih danas sa 5-6 masina na bini.

HC: Da li si za kreiranje svoje muzike nalazio uporiste u nekom filosofskom konceptu, umetnickom pravcu?
NV: ne. pre bi se moglo reci da sam pratio neke principe, na primer princip eskapizma. nikada nisam dozvolio niti cu dozvoliti koketiranje sa svakodnevicom. jednostavno, to mi je banalno. vise smisla ima prepustiti se imaginaciji. eventualno pripadanje ‘metal beat-u’ je pre pripadanje zanru nego umetnickom pravcu. uzgred, prijatelj iz grupe BLAME me je castio lepom zanrovskom odrednicom ‘cryogenic electro’.
mozda cu nekoga razocarati ali, cak i kad sam pravio najpoeticniju muziku, moja zelja je bila da pravim striktno tehnicku muziku bez sadrzine osim geometrijskih paterna oscilacija zvuka. elektropatolosko samozadovoljivanje. to je moj hedonizam. pre opreme koju imam danas, poetika je bila substitut za elektricnu pirotehniku.
ali rekao bih najvecu glupost kada bih tvrdio da alone nema nikakvu filosofiju. prosto ne znam dal o tome da pisem, nisi me direktno pitao o tome. recimo samo jedno: iako racionalno prihvatam da smo svi povezani u nekakvo jedno bice i da nas prozima kosmicka sila i zivot i energija i ovo i ono i sve, UOPSTE ne osecam da je to tako, pa stoga i ne verujem duboko. znam ali ne verujem. stoga me ne zanima ono sto nam je svima zajednicko, zanima me ono sto je za svakog od nas unikatno.

HC: Sta mislis o elektro bendovima i projektima u nasoj zemlji i koliko su oni slicni ili razliciti bendovima i projektima iz inostranstva?
NV: iskreno, ovo pitanje nalazim za irelevantno jer se bazira na duploj generalizaciji – prvo to podvodenje pod kategoriju ‘domacih’ bendova [osim ako ne govorimo o zanru ‘domaca muzika’ vezanom za ovo podneblje, sto mislim da nije tema price] a i taj mit o inostranstvu kao ‘drugom’, kao nesto nedostizno i andeosko, kao zivot posle smrti - il si vamo il si tamo.

 

ja sam takode sklon generalizacijama ali ove dve nisu dosledne jedna drugoj – ako tako lako mozes svu elektronsku muziku koja se proizvodi u nasoj zemlji vezati u snop ‘domacih’, kako mozes vezati svetski snop a da ne ukljucis i nas? svet je jedan i ne priznajem granice drzava. priznajem granice individua. svaki bend je drzava za sebe. bar bi trebao da bude.
izvinjavam se i tebi i citaocima na ovom ociglednom okolisanju i izbegavanju odgovora. evo reci cu samo ovo – skoro svaki bend se nade u tom limbu izmedu domaceg i inostranog. vecina tu i ostane, pokusavajuci da sto bolje imitira inostranstvo. ne znam ni jedan bend odavde koji je uspeo da napravi dobru imitaciju inostranog originala. samo oni koji su shvatili da u muzici ne postoji ‘inostranstvo’, uspeli su da ga se domognu, odnosno da prestanu da pokusavaju da ga imitiraju i pocnu da prave ono sto su oduvek zeleli, onako kako su zeleli. bas kao i oni ‘inostrani’ idoli.

HC: Kakva je slicnost i razlika izmedju Alone, Alone in heaven i Ilegalnih emocija?
NV: recimo ovako slikovito: alone pravi muziku o svetovima, slika njihove pejsaze. alone in heaven JESTE ti svetovi, taj pejsaz. u tom smislu, alone in heaven je ‘jaci’ ali mnogo manje komunikativan, ne prepricava pricu nego je zivi. ilegalne emocije su elektropank bend i potpuno druga stvar, suprotne su aloneu po mnogo osnova: po svojoj spontanosti u radu [dok je alone uvek do najsitnijeg detalja pred-programiran u glavi, zatim programiran u sekvenceru], po komunikativnosti i besu, po analognom hardverskom zvuku i prigrljivanju ljudskih slabosti i topline. to je projekat koji ce zaseniti publiku verovatno visestruko jace i brze nego hladno-tiho-tinjajuci alone.

HC: Reci mi nesto o Cold Trinity-u i tvom vidjenju njegovog uticaja na elektro scenu u nasoj zemlji?
NV: bio bih patetican kada bih pricao o uticaju koji smo izvrsili na nesto sto i ne postoji. a bio bih jos pateticniji kada bih kukao o nepostojanju scene, umesto da nesto ucinim povodom toga. cold trinity je spontano formirana ekipa / diskografska etiketa / web sajt koji se bave objavljivanjem i promovisanjem lokalnih bendova izraslih iz tradicije industriala i new wavea. od EBM-a, preko elektropanka i eksperimenta do neofolka i eterijala. vec 5 godina premoscujemo provaliju izmedu bendova ovakvog zvuka i [potencijalne] publike. do sada smo objavili 10 diskova najrazlicitijih autora, od kinovie do margite.posto smo uspeli da legalizujemo nasa izdanja, sledeci korak je objavljivanje i distribucija u inostranstvu. jos uvek meditiramo o tome.

HC: Da li zapravo mislis da elektro scena u nasoj zemlji postoji u formalnom smislu?
NV: kao sto rekoh malopre, ne. svidelo se to nekome ili ne, scenu ne cini samo bend ili sto bendova ili [potencijalni] slusalac ili sto slusalaca nego komunikacija izmedu benda i slusalaca, a kod nas ne postoje tehnicki uslovi za ostvarivanje takve komunikacije - klubovi, diskografske kuce, stampa itd. glavni motiv za osnivanje cold trinityja je bila zajednicka zelja svih nas kao bendova i dj-eva da omogucimo sto bolji i dinamicniji protok nase ‘industrijske’ muzike kroz publiku i javnost, odnosno da ‘omogucimo’ scenu.

HC: Ko su tvoji favoriti od domacih bendova?
NV: za mene licno, beograd i dalje ostaje bend koji je na ovim prostorima snimio najbolju elektro plocu – remek depo 1982. godine. ali kao bend / autor, u mojoj kolekciji se na najvisem mestu [na samom vrhu] nalazi slobodan tisma sa svojim bendovima. namerno precutkujuci bendove sa cold trinity etikete, pomenucu i nedavnu fascinaciju klopkinim albumom ‘planetarni covek’.

HC: Najznacajniji elektro nastupi u poslednje vreme?
NV: najbolji koncert koji sam gledao u zivotu je the human league, pre godinu dana u beogradu. e sad koliko je taj nastup znacajan… skoro pa nimalo, osim za kruzok od 30ak fanova u prvom redu. daleko je znacajniji kraftwerkov nastup. nastupajuci u istocnoj evropi sa jednakom pedantnoscu i perfekcionizmom kao u zapadnoj, oni nam nesvesno upucuju pouku: izlecenje od kulturnih kompleksa nize vrednosti spram zapada nece se desiti tako sto ce zapad poceti da ozbiljnije tretira nasu kulturu, nego tako sto cemo mi sami uzeti da je ozbiljnije tretiramo. nista nas ne sprecava da stvaramo velika i genijalna dela osim nase lenjosti.

po meni definitivno najznacajniji elektro koncert / dogadaj je pojavljivanje elektrana bine na exit festivalu, koja je u potpunosti posvecena elektronskim kreativcima iz regiona. to je ogroman poklon i gladnoj publici i dezorjentisanim bendovima.

HC: Planovi za buducnost, i kakvo je tvoje vidjenje buducnosti elektronskih underground pravaca u zemlji?
NV: iako pripadam cold trinity ekipi, mogu sa sigurnoscu da pricam samo o buducnosti pojedinaca. nas kolektiv opstaje u fluidnom stanju, tako ce mnogo teze puci. dok god pojedinci budu cekali da im kolektiv obezbedi buducnost, nece je dobiti. kolektiv ne treba da oblikuje pojedinca nego pojedinac da stvori kolektiv. osnovni princip cold trinityja je – nasa etiketa postoji zbog bendova, ne obrnuto.
dakle – predvidam lepu buducnost svakome ko se bude bez straha i iskreno latio ozbiljnog rada na svojoj muzici i njenom promovisanju, ne gubeci vreme na kukanje i bez fusarenja po principu ‘ovo sto radim je jadno, ali ova luzerska publika iovako ne zna za bolje’.

HC: Spremas li neko novo izdanje, nastup?
NV: pre svega izdanja. zavrsio sam snimanje i miksanje novog, petog albuma alone-a pod imenom ‘aeon wave’ i trenutno ga podvrgavam test-preslusavanju pred finalni mastering, sto ce biti glavobolja od posla, a u njemu ce mi verovatno pomoci nemanja iz aeon blue void i boris iz blame-a. radi promocije ovog albuma odrzavacu koncerte tu i tamo a par prijatelja ce mi biti muzicarsko-tehnicka pomoc na bini. nadam se da ce se uskoro i o tome cuti.
takode, sa lepim iz minimalnih izdanja sam uradio ‘zdanje’, opskurni mcd split unexistance / alone in heaven i jedva cekam da ga dobijemo u ruke, ne bismo li ga prosledili dalje.

oficijelni sajt alone
http://users.net.yu/~phantom/frejmovi2.html
oficijelni sajt cold trinity
http://www.coldtrinity.com