- Jedan…jedan…ok..evo ga….jedan…prelepo..i jos jedan…..aaahhhh..i jos jedan..fantasticno! to su dva! DVA!..NEVEROVATNO…..DVA! (opste odusevljenje, koje da je ovo pozorisna predstava, zapljusnuo bi jedan gromki kitnjasti aplauz!)..i jos jedan..hajde…jos…jos jedan…hajdeeeeeee…..JEDAN..JEDAN! to su tri! Neverovatno!...ahh..konacno…tri…tri? pa dobro! Nemoj biti takav entuzijasta! I tri je dobro za pocetak!..valjda ce biti jos jedan….jednom….ubrzo..Prava rec je ubrzo!...-…pomislio je u sebi, dok je tumarao sam po svom ogromnom stanu. Tumarao ovde I nije toliko prijatna rec.On je, ustvari, satima provodio vreme blenuci u parket, izlizan, koji je tako izlizan, nepodnosljivo skripeo I klizao I ispustao one skripave zvuke, satima trazeci nesto. Atmosfera? Kako li uopste pricati o atmosferi u ovom stanu? – pomislio je- Prazan je isto koliko I sve drugo u njemu-

Stan je zaista bio prazan. Bez stolica, stolova, kreveta. Bez polica, cveca! Nije bilo ni papira na podu, ni smeca, ni olovaka, ni papirica, ni prezervativa, ni slika, ni eksera, ni kose, nicega. Mada, mora se objasniti cudna pojava na zidovima tog stana. Na zidovima su visile prelepe slike, u lepim drvenim ramovima. Jedna je cak bila autentican Kandinski. Druge su bile jednobojne. Prosto su stajale ogromne slike, ulja na platnu samo sa jednom bojom. Bila je tu crvena, plava, maslinasto zelena, crna I zuta. Zidovi su inace bili beli. Ko je naslikao ove druge slike? On naravno, ko bi drugi? To je bio citav stan.

Nista vise u njemu, sem slika na zidu.Gde je spavao taj covek? Gde je jeo? Gde je vodio ljubav? Pa, ocigledno u tom stanu, sem ako nije imao drugi. Sunce se dizalo, smejalo, spustalo, noc je vristala, hrkala, nestajala on je I dalje trazio .Trazio je danima I danima, satima, nocima. Uvek je trazio. Katkad bi seo na parket I zapalio cigaretu. Nije imao ni pepeljaru vec je tresao kroz prozor I tamo bacao opuske ujedno, da je posle nekog vremena tamo nastala prava mala kolekcija opusaka. Gde su li se sakrili? Zasto sad ne izlaze? Pa ja ovako mogu danima, mesecima, godinama! Nikakav problem! Mislite da ce to mene da odvrati od toga da vas nadjem? Naravno da NE! Dosadice vam I pocecete da izlazite?- vikao je po praznom stanu. Kad bi se umorio, legao bi na pod I zaspao. Kad bi se probudio zapalio bi cigaretu I poceo da njuska po cosklovima stana. Jedne srede, dok je tako sedeo obuzet nekim cudnim strahom, skocio je sa poda I poceo da se skida mahnito, kida odevcu sa tela I da vristi. Kada se skroz skinuo posao je u krug. Posle nekog vremena je poceo da igra kao Indijanci kad prizivaju kisu. Igrao je tako I izgledao kao sveze otpusten iz ludnice. Smejao se. Kako se samo smejao! Kao pomahnitala hijena.U trenutku je stao kao ukopan.Vreme stade. Krv stade. Misli stadose. Polako se okrenuo prema jednom cosku I pokvareno se nasmejao, kao Dzek Nikolson u filmu ‘’Shining’’.Poceo je na prstima da se priblizava cosku. Sputstio je ruku, zgrabio nesto I poceo da trci po stanu , ludacki se smejuci , koracima koji su izgledali kao da trci po vatri. Prisao je zutoj Slici I pljesnuo rukom po njoj, toliko snazno kao da ce sliku to stvarno zaboleti. Udaljio se od nje, prekrstio ruke I blenuo. Blenuo, prava rec. Na zutoj slici je stajao prilepljen I potpuno zgnjecen cetvrti pauk. Zeleo je da ispuni sve slike na takav nacin. Zeleo je da budu prepune zalepljenih paukova. To je bio njegov projekat I bio je ponosan na njega. Ostao je tako prekrstenih ruku, potpuno utonuo u caroliju katarze. Potraga se nastavlja.

 

Ostaje samo jedno pitanje. Sta raditi sa crnom slikom?

Mooxx