VREME JE DA SE ISFURA JEDAN FAZON DO KRAJA

ELEKTROLASTA / KLOPKA ZA PIONIRA / promocija drugog broja strip magazina Silent Wall/, Letnja scena Doma Vojske, Pančevo

Nedelja, 6. avgust 2006, 21-01h

Kh, šta reći. Posle dve nedelje cimanja da gradjanima Pančeva obezbedimo ovaj luksuz upravo na sceni Doma Vojske /što je uključivalo i svakodnevno obijanje po pragovima kancelarija raznih vojnih starešina i ostalih lokalnih zvaničnika/, dolazim na koncert dva svoja omiljena domaća benda. Kao i ja, i veći deo publike po prvi put u životu ima priliku da na ovakvom mestu sluša uživo neki koncert. Našli smo podatak da je ova scena poslednju put upotrebljena 1981. godine. Dakle, u nekom smislu ovaj dogadjaj je eksluzivan. Poslednji koncert Klopke u Pančevu desio se pre tri godine, dok Elektrolasta nastupa po prvi put u ovom gradu. Pritom, nedelja je, poslednje veče u nizu gradskih dešavanja, tako da očekujemo da su svi slučajni posetioci koncerata odveć umorni da bi se cimali do grada zbog nečega što ne znaju šta je.

Uprkos katastrofalnoj tonskoj probi, koncert počinje i zvuči odlično. Otkrivam da su se momci snašli na sledeći način: nedostatak kutija za razglas nadoknadili su tako što su nabavili po dva pojačala za gitaru i za bas. Prva nastupa Elektrolasta. Pošto sam od njihovog koncertnog aktiviranja pre nekih godinu dana propustio možda tek dva njihova koncerta, malo je reći da repertoar znam napamet...usled dobre uvežbanosti ovog somnabulnog muzičkog trija, njihovi se koncerti ne razlikuju mnogo jedan od drugog. Možda je mnogo veći poduhvat pokušati definisati njihovu muziku za one koji je još nisu čuli. Njihov zvuk bi se mogao okarakterisati kao čitav spektar koncepata ujedinjenih u jednu monumentalnu zvučnu tvorevinu. Pre svega, tu je ritam koji podseća na neku plesnu elektronsku muziku, preko koga ide razigrana, na momente metalska gitara, uz zaista treš deonice i solaže na klavijaturama, u duhu domaćeg popa osamdesetih. Bas gitara zvuči ozbiljno i preteće, ima tu nekih dark elemenata /kao i u vokalima/, i kada na sve to dodamo vrlo ozbiljne tekstove, dobijemo nešto što bi se moglo nazvati elektro-treš-pop-nojz...blago ironično, ponekad stravično ozbiljno..vrlo ambivalentno. Taman počneš da plešeš misleći da je to neka muzika za uživanje, kad shvatiš da ti pristup ne valja..e da, tu je i saksofon koji gostuje u par pesama, i koji je nadahnut nekim free-jazz noise stilom sviranja...repertoar sačinjen od samih hitova, medju kojima su Guzata Tinejdžerka, Misirski Kritizer, Železno Telo, proleteo je kroz mene i moje uši u jednom trenu. U nekom smislu, kao fanu ovog benda, smetalo mi je to što već dugo sviraju jedan isti repertoar. Mislim, to je okej za nekoga ko ih tek upoznaje, ali za verne fanove koji ih prate na koncertima, njihova muzika polako postaje nevidljiva, usled previše slušanja. Uprkos ovoj zamerci, svirka je bila ok, korektno i tačno odsvirano uz kvalitetnu količinu žive energije. Ostatak publike je bio u nekom zaledjenom stanju čuda, neki se njišu, neki viču 'daj bre šta je ovo', neki stoje otvorenih usta, a iskusni fanovi se samo smeškaju...i dalje mi je u glavi tekst pesme "Misirski kritizer", koji uvek pevam na koncertima : "Misirski kritizer/šlifuje se insolaciji/u pustinjskoj skočimiš degeneraciji/.../receptor prima rigidan teleks:/ odmah baciti batlera u negve,/batlera u okove, a mrkvu u sokove/kajzer kakofonija/svetska mikrofonija/bradata simfonija/moja je ironija/....

Plakat sa koncerta

pojma nemam o čemu se ovde radi, ali radi.

Pošto su gosti iznenadjenja, momci iz benda Goribor, odustali od nastupa usled nekih tehničkih komplikacija, posle Elektrolaste na scenu izlazi Klopka za Pionira. I tu počinje ekstravagantniji deo večeri. Svojim pulsirajućim zvukom na keca su zavladali prostorom ispunjavajući beskompromisnom bučnom meditacijom svaki kubni santimetar prostora, kako van mene tako i u meni...i ne samo to...imao sam osećaj da su ovaj prostor i ovi ljudi tek rezonator koji Klopka koristi da svoju poruku pošalje mnogo dalje, u sve svetove kojih se dotiču umovi prisutnih, ili pak direktno u kosmos, u koren svega postojećeg...bez obzira na to da li ste njihov simpatizer ili ne, snagom svog zvuka Klopka vas ne ostavlja ravnodušnima...i da se razumemo, u pitanju nije neka melodična muzika, već čisti nojz. Na pamet mi pada rečenica koju u nekom domaćem filmu izgovara Aleksandar Berček, "Vreme je da se isfura jedan fazon do kraja", i definitivno se slažem sa tim da ovde imamo posla sa nečim takvim. Nadam se da se članovi benda neće uobraziti ako budu ovo čitali, ali za mene je svako slušanje njihovog živog nastupa psihodelično iskustvo. Mislim da sam nagoveštaj tog osećaja možda imao kada sam kao srednjoškolac preslušavao album NYC Ghosts od Sonic Youth-a.

Sa druge strane, fenomenalna stvar je ta što se tekstovi Klopke čuju na jednom mestu kao što je Dom Vojske. Sama ta činjenica govori mnogo o trenutnom stanju sredine kao što je Pančevo. Posle četrdesetak minuta Klopka je završila svoj set, ali grupica vernih fanova ispred bine traži još. Nisam verovao da iko od prisutnih može još. I šta se dešava, bend se vraća na binu, i u fazonu "tražili ste još, e pa evo vam", kreće niz najprovokativnijih numera! Osvrćem se oko sebe, na svu sreću predstavnici Vojske su odavno napustili lokaciju ne izdržavši talase buke, od uniformisanih tu je samo grupica devojaka koje su došle da podrže koncert obučene u pionirske kostime...futuristički dizajnirana zgrada Doma Vojske u potpunosti je vizuelno podržala zvuk ovog benda. Tokom svog seta, Klopka je vladala prostorom kao da je nikla na njemu.

Posle koncerta, zavladala je opuštena i tiha atmosfera, nalik nekom post-katarzičnom stanju olakšanja i rasterećenosti. Treba spomenuti da je ovaj koncert bio poslednji od tri u nizu. Prethodili su mu koncerti u Sremskoj Mitrovici i Lazarevcu, tako da bi se to moglo nazvati i nekom mini turnejom. Članovi bendova i ljudi okupljeni oko njih potrudili su se da vizuelnim identitetom što bolje podrže dogadjaj, te vam dostavljam neke od plakata i flajera koji su pratili turneju...više informacija o aktivnostima Klopke Za Pionira, njihovu muziku kao i par pesama Elektrolaste možete naći putem adrese www.klopkazapionira.net.

Veliki pozdrav, Volodja iz kutije