Helly Cherry veb zin

Prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, prevodilac i docent za predmet Britanska i američka naučnofantastična književnost, na Filološko-umetničkom fakultetu (FILUM-u) u Kragujevcu , prvi je čovek u našoj zemlji, koji je naučnu-fantastiku uveo u „više krugove’’: u okviru redovnih predavanja na ovom fakultetu, profesor Nedeljković drži i predavanja o naučno-fantastičnim romanima (Frankeštajn, Vrli novi svet i dr.). Osnivač je Srpskog društva za naučnu-fantastiku (SDNF), i jedan od najstarijih članova i osnivača kluba „Lazar Komarčić’’.

Čovek koji je poznat i po mnogim drugim stvarima: po tome što iznad svega voli naučnu fantastiku i neguje naše pismo, ćirilicu, što se bavi prevođenjem i zastupa pisca Konstantina Tezeusa, ili kako mnogi tvrde, jeste Konstantin... A da li su te priče istinite ili ne, na to će nam odgovoriti sam profesor.
Razgovarala Tamara Lujak

HC: Koliko dugo se bavite pisanjem i prevođenjem?
ABN: Još od davne 1972. godine.

HC: Poznati ste po tome što iznad svega volite naučnu-fantastiku. Šta je sa ostalim pravcima u književnosti fantastici, hororu, nadrealnom? Kakav odnos imate prema njima?
ABN: Ja ih poštujem, ali se njima ne bavim. Književnost fantastičnog sastoji se uglavnom od tri žanra. Jedan je fantazija; ona ima svoje podvrste. Ako je za decu, to je bajka (Ivica i Marica, Crvenkapa). Za razliku od toga, Čari tj. Začarane ( The Charmed Ones ) su religijska fantazija; a fantazija mača-i-vrača su recimo „ Konan delinkvent ’’ , pa „ Hari Lončar ’’ , pa „ Vlasnik burme ’’ , itd.

Drugi je horor. To je žanr koji prikazuje masakriranje ljudskog tela i duše. I on ima svoje podvrste: može biti potpuno realističan, bez fantastičnih elemenata (kao onaj čuveni film o srpskim rođendanima, svadbama, i mrsnim slavama, „ Kad prasići utihnu ’’ ), tako da ta vrsta horora uopšte ne spada u fantastiku, nimalo; a može biti ipak deo fantastike, ukoliko su protagonisti recimo oni koji su pasionirani da kroz svoje zube uzimaju transfuziju. A da ne zakače sidu. Zašto kriti, ja horor ne volim.

Treći žanr je naučna fantastika. Svako književno delo je po jedan prozor u svet, ali svako SF književno delo je prozor u po jedan svet. Naučno moguć. Zato se i zove naučna. Time se bavim, to studiram. Ja sam bio na mnogo svetova, u mnogo vekova. Kroz SF.

HC: Koliko ste dugo član kluba „Lazar Komarčić’’?
ABN: Još o d 1981. Hm, bio sam i njihov sekretar, osam godina.

HC: Fanzin Emitor je počeo da izlazi iste 1981. godine, kad je i osnovano društvo „Lazar Komarčić’’. Kakvi sve tekstovi mogu da se nađu u fanzinu, da li se uređivačka politika menjala tokom godina i kad se i kako pojavio prvi Hemitor?
ABN: Osnovano je kao društvo za naučnu fantastiku, pa je i Emitor bio za to. Koliko se sećam, prvi broj posvećen u celosti samo hororu bio je Emitor br. 105, verovatno u februaru 1992. Toj mutaciji najviše je doprineo Goran Skrobonj a , čovek -cunami prevodilačke energije (tada), koji će ubrzo preuzeti u svoje ruke čitav Emitor i pretvoriti ga u horor semiprozin sa po stotinak pa i 120 stranica, štaviše preuzeti pod svoju kontrolu i čitav klub, promeniti mu ime (preregistrovan je tako da u svom nazivu više ne sadrži reč „ naučna ’’ ) i pretvoriti ga praktično u klub hororista, što je stanje koje traje još od 1997. i nastav ilo se u intenzivnom obliku do otprilike 2000. godine , a u nekom malo izmenjenom obliku nastavlja se i danas, 2006. godine . (Pa, videli ste šta je preovladavalo na Beokonu 4?) Jedna od posledica je osnivanje Srpskog društva za naučnu fantastiku.

HC: Kad ste i zašto osnovali „Srpsko društvo za naučnu-fantastiku’’ (SDNF)?
ABN: Pa zato što nismo mogli svi da se pomirimo sa vladavinom hororista (a bilo je i drugih razloga , na primer, radikalno ukidanje ćirilice u Emitoru i velika netrpeljivost, po principu „ drvlje i kamenje ” , ako se neko usudi makar i da pomene ćirilicu tamo). Ja poštujem njihov doprinos srpskoj književnosti, ali ne želim da budem deo njihovog pokreta. Baš kao što ne želim ni da budem, recimo, postmodernist.

HC: Kad je SDNF otvorio svoju Internet stranu, i čija je to ideja bila?
ABN: SDNF i postoji uglavnom samo kao internetsko društvo, a fizički se sastane možda jednom godišnje, kad iskrsne neki interesantan povod.

HC: Vi ste jedan od prvih ljudi u našoj zemlji koji je doktorirao na naučnoj-fantastici. Kako je to izgledalo? Da li ste imali problema sa prijavljivanjem teme?
ABN: Bio sam tačno drugi, jer je Zoran Živković doktorirao 12 godina pre mene. Da, bio je jedan problemčić oko prijavljivanja teme; naime, na jednoj sednici Naučno-nastavnog veća Filološkog fakulteta u Beogradu, kad je trebalo meni da odobre temu, jedan profesor, Lj. M, komentarisao je (kažu; tako sam čuo; nisam, baš, proverio): „ Nema potrebe za još jednim radom o naučnoj fantastici, jedna disertacija je već odbranjena o tome ” . Zamalo da se sve sruši. Srećom, to njegovo gledište nije preovladalo.

Razgovor sa Aleksandrom B. Nedeljkovićem

Prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, prevodilac i docent za predmet Britanska i američka naučnofantastična književnost, na Filološko-umetničkom fakultetu (FILUM-u) u Kragujevcu , prvi je čovek u našoj zemlji, koji je naučnu-fantastiku uveo u „više krugove’’: u okviru redovnih predavanja na ovom fakultetu, profesor Nedeljković drži i predavanja o naučno-fantastičnim romanima (Frankeštajn, Vrli novi svet i dr.). Osnivač je Srpskog društva za naučnu-fantastiku (SDNF), i jedan od najstarijih članova i osnivača kluba „Lazar Komarčić’’. Čovek koji je poznat i po mnogim drugim stvarima: po tome što iznad svega voli naučnu fantastiku i neguje naše pismo, ćirilicu, što se bavi prevođenjem i zastupa pisca Konstantina Tezeusa, ili kako mnogi tvrde, jeste Konstantin... A da li su te priče istinite ili ne, na to će nam odgovoriti sam profesor. Razgovarala Tamara Lujak HC: Koliko dugo se bavite pisanjem i prevođenjem? ABN: Još od davne 1972. godine. HC: Poznati ste po tome što iznad svega volite naučnu-fantastiku. Šta je sa ostalim pravcima u književnosti fantastici, hororu, nadrealnom? Kakav odnos imate prema njima? ABN: Ja ih poštujem, ali se njima ne bavim. Književnost fantastičnog sastoji se uglavnom od tri žanra. Jedan je fantazija; ona ima svoje podvrste. Ako je za decu, to je bajka (Ivica i Marica, Crvenkapa). Za razliku od toga, Čari tj. Začarane ( The Charmed Ones ) su religijska fantazija; a fantazija mača-i-vrača su recimo „ Konan delinkvent ’’ , pa „ Hari Lončar ’’ , pa „ Vlasnik burme ’’ , itd. Drugi je horor. To je žanr koji prikazuje masakriranje ljudskog tela i duše. I on ima svoje podvrste: može biti potpuno realističan, bez fantastičnih elemenata (kao onaj čuveni film o srpskim rođendanima, svadbama, i mrsnim slavama, „ Kad prasići utihnu ’’ ), tako da ta vrsta horora uopšte ne spada u fantastiku, nimalo; a može biti ipak deo fantastike, ukoliko su protagonisti recimo oni koji su pasionirani da kroz svoje zube uzimaju transfuziju. A da ne zakače sidu. Zašto kriti, ja horor ne volim. Treći žanr je naučna fantastika. Svako književno delo je po jedan prozor u svet, ali svako SF književno delo je prozor u po jedan svet. Naučno moguć. Zato se i zove naučna. Time se bavim, to studiram. Ja sam bio na mnogo svetova, u mnogo vekova. Kroz SF. HC: Koliko ste dugo član kluba „Lazar Komarčić’’? ABN: Još o d 1981. Hm, bio sam i njihov sekretar, osam godina. HC: Fanzin Emitor je počeo da izlazi iste 1981. godine, kad je i osnovano društvo „Lazar Komarčić’’. Kakvi sve tekstovi mogu da se nađu u fanzinu, da li se uređivačka politika menjala tokom godina i kad se i kako pojavio prvi Hemitor? ABN: Osnovano je kao društvo za naučnu fantastiku, pa je i Emitor bio za to. Koliko se sećam, prvi broj posvećen u celosti samo hororu bio je Emitor br. 105, verovatno u februaru 1992. Toj mutaciji najviše je doprineo Goran Skrobonj a , čovek -cunami prevodilačke energije (tada), koji će ubrzo preuzeti u svoje ruke čitav Emitor i pretvoriti ga u horor semiprozin sa po stotinak pa i 120 stranica, štaviše preuzeti pod svoju kontrolu i čitav klub, promeniti mu ime (preregistrovan je tako da u svom nazivu više ne sadrži reč „ naučna ’’ ) i pretvoriti ga praktično u klub hororista, što je stanje koje traje još od 1997. i nastav ilo se u intenzivnom obliku do otprilike 2000. godine , a u nekom malo izmenjenom obliku nastavlja se i danas, 2006. godine . (Pa, videli ste šta je preovladavalo na Beokonu 4?) Jedna od posledica je osnivanje Srpskog društva za naučnu fantastiku. HC: Kad ste i zašto osnovali „Srpsko društvo za naučnu-fantastiku’’ (SDNF)? ABN: Pa zato što nismo mogli svi da se pomirimo sa vladavinom hororista (a bilo je i drugih razloga , na primer, radikalno ukidanje ćirilice u Emitoru i velika netrpeljivost, po principu „ drvlje i kamenje ” , ako se neko usudi makar i da pomene ćirilicu tamo). Ja poštujem njihov doprinos srpskoj književnosti, ali ne želim da budem deo njihovog pokreta. Baš kao što ne želim ni da budem, recimo, postmodernist. HC: Kad je SDNF otvorio svoju Internet stranu, i čija je to ideja bila? ABN: SDNF i postoji uglavnom samo kao internetsko društvo, a fizički se sastane možda jednom godišnje, kad iskrsne neki interesantan povod. HC: Vi ste jedan od prvih ljudi u našoj zemlji koji je doktorirao na naučnoj-fantastici. Kako je to izgledalo? Da li ste imali problema sa prijavljivanjem teme? ABN: Bio sam tačno drugi, jer je Zoran Živković doktorirao 12 godina pre mene. Da, bio je jedan problemčić oko prijavljivanja teme; naime, na jednoj sednici Naučno-nastavnog veća Filološkog fakulteta u Beogradu, kad je trebalo meni da odobre temu, jedan profesor, Lj. M, komentarisao je (kažu; tako sam čuo; nisam, baš, proverio): „ Nema potrebe za još jednim radom o naučnoj fantastici, jedna disertacija je već odbranjena o tome ” . Zamalo da se sve sruši. Srećom, to njegovo gledište nije preovladalo.				HC: Prvi ste čovek koji je uspeo da probije naučnu-fantastiku u više krugove u našoj zemlji, da se tako izrazim. Recite nam nešto o Vašem radu na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu i o ljudima koji nastavljaju Vašu borbu. ABN: Evo reći ću: http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/ slike_za_korisnike_i_sve_ostal/ dnevni-list-Glas-2005-10-19-o-SF-u-Kragujevcu.jpg http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/ slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-Danas-2005-10-21-o-SF-na-Univerzit-u-Kraguj.jpg http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/ slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-Danas-2005-10-26-pismo-o-SF-u-Kragujevcu.jpg http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/ slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Program-specijalnog-kursa-SF-knjizh-za-ispit-u-junu-2006.doc Ja se nadam da će uskoro još neko da predaje žanrove fantastike na srpskim univerzitetima. Na primer, Zorica Đergović-Joksimović. Zapravo je bilo predviđeno, bilo je isplanirano, da ona krene sa tom nastavom na novosadskom univerzitetu u isto vreme kad i ja, u oktobru 2005, ali, nije krenula, iz jednog jedinog razloga, naime zato što je otišla na trudničko odsustvo. Prioritet dakle nije ravnopravno pripao i meni i koleginici Đergović-Joksimović, samo zato što je ona žena. To stvarno nije fer, ali, eto, desilo se. Međutim, ja sam uveren da će ona isprednjačiti kvalitetom svoje nastave, a osim toga, ona je mnogo mlađa, pa kad ja kroz devet godina odem u penziju, Zorica Đergović-Joksimović će nastaviti da nosi zastavu SF i utopijskih/distopijskih studija na areni srpske filologije. Ja sam vrlo srećan i ponosan što, dakle, već imam naslednika. Ima još kolega na toj stazi, a Bolonja će, verovatno, uticati pozitivno, jer će otvoriti neke dodatne mogućnosti. HC: Recite nam nešto o Konstantinu Tezeusu. Da li ćemo imat i prilike da čitamo njegove priče? ABN: Ja sam njega zastupao, povremeno, ali, samo da bude jasno, to nisam ja; u tom pogledu, tvrdnja u Živkovićevoj ogromnoj, dvotomnoj Enciklopediji naučne fantastike nije tačna. Nemojte misliti da znate ko je, niti da je, čak, uopšte ljudsko biće. HC: Šta biste poručili piscima koju tek stasavaju? ABN: Nipošto, nikako, ne počinjati odmah romanom, to je najgori amaterizam. Prvo objaviti, OBJAVITI, barem desetak kratkih SF priča, na primer u Politikinom zabavniku; zatim, objaviti nekoliko dužih priča; tek ako se tu postigao uspeh, i steklo ime, krenuti na roman. Učestvovati u fandomu, aktivno, na primer javite se na srpsko_dnf@yahoo.com Ne slušajte one koji vas obeshrabruju samo da bi celo tržište zadržali za sebe, ali, opet, ne nadajte se mnogo da ćete na ovako malom tržištu, na jeziku ovog malog naroda, moći da živite od SF pisanja. Naravno treba prvo voleti i poznavati SF, znati barem stotinak dosadašnjih najboljih svetskih romana i pet-šest stotina najboljih srpskih i svetskih SF priča, i onda u suštini pisati ono što biste želeli da čitate ali još niko drugi nije napisao. Jako preporučujem da prostudirate i ovo, iako tu ima materijala za hiljadu sati čitanja i gledanja, dakle ne može se apsorbovati ni lako, ni brzo: www.geocities.com/CapeCanaveral/Launchpad/8396 www.geocities.com/srpsko_dnf www.geocities.com/srpsko_dnf2 www.geocities.com/srpsko_dnf3 Treba voleti i poznavati i gramatiku i pravopis, i fiziku, astronomiju, kosmologiju, jer trilioni planeta su tamo, sad smo sigurni u to; poznavati ipak i našu istoriju . . . znati šta je neutron a šta neutrino, šta bi bili tahioni ako bi postojali, šta je svetlosna godina, zašto je Ajnštajn-Podolski-Rozenov eksperiment toliko zaprepašćujući, zasenjujući (a istinit), zašto se ne može hodati po površini Neptuna, zašto je programer sklon da od drugog programera pozajmi „ okruglu svotu ” – 1024 dinara; i, šta je ansibl . . . biti često i spretno na netu. HC: Koja je Vaša vizija naše budućnosti? ABN: Nismo zauvek. Jednog dana ćemo nestati. Biće neko drugi i nešto drugo. Srbi (a i Hrvati) postoje već 14 vekova, otprilike. Da li mislite da će postojati još 14 vekova? Ali, jednog dana neće biti ni Amerikanaca. Pa – ni ljudi. Ili ne ovakvih, u ovom smislu reči. Naučna fantastika vam prikazuje nešto od toga. Ona vam daje druge svetove. Druge živote. Treba samo krenuti.
vrati se na sadrzaj				arhiva