vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

Fest i oko festa...

         

PANK UŽIVO ZA LJUBU PANKERA, po četvrti put se desio 17. i 18. juna u Boljevcu, prvi put ove godine fest smo proširili na dva dana i time mu stvarno dali festivalski duh.

No, da krenem od početka i osvrnem se na neke detalje vezane za organizaciju, kako se fest dešava po četvrti put računali smo da se konzervativna boljevačka sredina već privikla na ovo dešavanje, i da će vođeni iskustvom od prošlih godina, tokom kojih nije bilo niti jednog incidenta, podržati stvar. Napisali smo zahtev gradskim vlastima za finansijsku podršku festivalu koju su on prihvatili izuzetno pozitivno i obećali podršku u punom iznosu koji smo tražili, ali pošto je obećanje bilo samo na verbalnom nivou a izrečeno direktno od predsednika skupštine opštine, na kraju se još jednom potvrdila ona stara narodska obećanje ludom radovanje. Svi naši pozivi i pitanja vezani za to kada ćemo dobiti konkretnu pismenu potvrdu, i kada će konačno taj novac leći, su rezultirali odgovorima u smislu sve je ok, budite bez brige, da bi nam tri dana pred festivali jednostavno rekli da zahtev nije prošao na skupštini, te da nam ne mogu dati ni jedan jedini dinar! i tako ostadosmo prepušteni sami sebi. Na svu sreću, i ove, kao i svih godina do sadsa paralelno sa pripremom festa teta Verica (Goranova mama) je skupljala sitna sponzorstva po gradu i skupila nam je taman dovoljno da pokrijemo neizbežne troškove oko binske opreme i sličnih stvari. Neke smo stvari morali brzo i radikalno da menjamo, napravili smo spisak prioriteta i puno lepih planova je moralo pasti u vodu. Jedna od ključnih stvari koja je morala otpasti jeste štampanje kataloga sa Ljubinim radovima, njegovom biografijom i informacijama o festivalu koji se za njega radi, ali jednostavno je moralo biti tako. Ostale stvari koje su otpale su naravno plaćanje troškova bendovima, i tu sam se jako obradovao reakcijama ljudi, i gotovo ni jedan bend zbog toga nije otkazao svoj dolazak.

Ako se vratimo na sami početak priče oko ovogodišnjeg festa, i pogledamo prvobitni spisak bendova možemo videti puno promena, ali je zanimljivo da ni jedna nije izazvana novcem. U početku su bili recimo planirani, i dogovarani FPO koji su otpali zbog njihovog kasnijeg plana za turneju, pa onda svima poznata priča oko otkazivanja turneje ak47 koji su trebali svirati u Boljevcu prvog dana, pa posle svega propadanje dogovora sa Lošim primjerom zbog obaveza oko njihovog živjeti kvalitetnije festa koji je bio samo nedelju dana iza našeg i....

Na kraju spisak je zatvoren sa petnaest bendova, a delimično zbog novca, je u poslednjem trenutku, otpao jedino AGITATOR, a ljudi su imali baš jaku volju da dođu i nadam se da se vidimo iduće godine.

konkretno dešavanje u Boljevcu kreće u četvrtak uveče, dan pred fest, kada je većina nas pristigla u grada obzirom da gotovo niko ne živi u Boljevcu, i retko smo tamo. Devet uveče u parku kod sata okupila se ekipa mala ali odabrana, na dnevnom(večernjem) redu bio je dogovor oko toga šta i kako ujutro, valjalo je podeliti posao i makar se okvirno dogovorit kako ćemo. sastav beše otprilike ovakav: Iva i Šon pristigli iz Niša, Đole i Tanja taze pristigli iz Beograda, Goran stigo iz Niša, Ljuba par dana pre stigo iz Niša, Nataša i Goran takođe pristigli iz Niša, Dašić stigo iz Kragujevca, Sandra i Zlatko su tu, Zmija uvek prisutan, Lemi i Dasin pravac sa stpa stižu oko devet, i Milica i ja stigli iz Niša preko Zaječara iste večeri.

Bitne stvari su uglavnom unapred bile dogovorene samo smo trebali razraditi detalje, Razglas iz kulturnog centra je dogovoren unapred, Binsku opremu je Milica dogovorila za iznajmiti iz Zaječara, Kazan za hranu sa Ljubinog placa, Bubanj Badžin i veliko mu hvala, Vojni šator dogovoren za ujutro, iz dve gradske pekare imali smo podršku u hlebu i pogačicama(40 plus 200), kore za pite i šampinjoni su takođe dobijeni od loklnih radnjica, i bez obzira na odluku opštine da nas ne podrži, ipak smo spremni otišli na spavanje.

Petak ujutro, oko devet smo krenuli u akcijku i već oko podneva je gotovo sve bilo na mestu. Zastave su bile okačene na mrežu iza gola kod koga se sviralo, tako da je čitava površina iza dela terena na kome se sviralo bila pokrivena zastavama kojih je ove godine bilo petnaestak sa različitim porukama i motivima od zvanične festivalske zastave do internacionale i ALF simbola, kontejneri za plastiku i ostalo smeće su bili odvojeni i obeleženi, razglas je bi iznešen, kazan postavljen i već ložena vatra za čorbu koja je planirana za prvi dan, veliki šator postavljen, polako su pristizalai ljudi tako da je do popodne bilo postavljeno i nekliko malih šatora. Atmosfera skroz idilična, među jelkama u parku, odmah do terena na kome se svira, kuva se čorba a okolo šatorčići.

Petak osam uveče, krećemo polako sa svirkom, ustvari bi trebalo krenuti sa svirkom, al' ne lezi vraže, razglas zeza, mikrofoni prekidaju, stara mikseta i bez obzira što smo ovg puta iznajamili dosta dobru binsku opremu i monitore čak, razglas je bio problematičan. Boža je prve večeri više ratovao sa miksetom nego li što je prati svirku ili se družio sa ljudima, iako je došao samo sa namerom da se lepo provede. Posle sat vremena natezanja krećemo, otvaramo fest sa par rečenica o Ljubi i svemu vezanom za fest, i nakon minuta ćutanja prvi nastupaju My deer child sa jednom od svjih petnaestominutnih pesama iz serijala Gidrinog. Šta reći stoner-gidra-doom iz Boljevca, u Boljevcu, bilo je to zanimljivo videti i čuti, kako bend tako i publiku.

Nakon njih drugi startuju Senza Replica iz Beograda, oni su imali gadan peh sa basistom koji je bio sprečen da dodje, i to dan pred koncert, Puno se zahvaljujem Ani koja je uložila veliki napor da i u polovičnom sastavu ipak dođu i odsviraju bez basa. Bez obzira na nedostatak jednog člana i problema sa mikrofonom koji je prekidao nastup je bio odličan, samo gitara i bubanj plus dobar ženski vokal i puno energije u svemu tome.

treći Down troden iz Kragujevca, eksperimentalni grind sa semplovanim bubjem i puno problema oko puštanja istih, brdo brze buke i na kraju Bakterije od Patarena gde su ljudi burno odreagovali.

Zbog nerazjašnjenog nedolaska nekih članova benda Sto maraka, ovaj bend nije ni nastupio pa su četvrti, i poslednji za prvo veče nastupili Hoću?Neću!, iskusna stara ekipa, koji su gotovo čitavih sat vremena pošteno odsvirali, bilo je i nekoliko novih pesama tako da svi koji vole ovaj bend mogu da očekuju, i interesuju se za novi materijal. Sićko ne posustaje sa političkim pričama između pesama, a na kraju nastupa je podelio publici test pesmice koju smo svi zajedno otpevali, a radi se o varijaciji na temu ''kockicinog'' carstva, prilagođenog ovom našem ''carstvu'', gde su kuće pod hipotekom, životi su na lizig a umesto raznog voća rastu kamate. Tako se uz zajedničku pesmicu završilo prvo veče festivala i ubrzo smo se razišli na spavanje, ko po šatorima, ko po stanovima, jer nas je sutra čekalo još puno posla i zadovoljstva u tome.

Subota ujutro, ok deset-jedanaest se okupismo na istom mestu, doduše neki su bili i vredniji pa su tako Iva i šon već oko osam napolju skupili flaše i ostale stvari koje su nedovoljno svesni pankeri ostavili za sobom predhodne večeri, a ja se iskreno nadam da će ovoga biti sve manje makara na ovakvim mestima kao što je P.U.LJ.P. fest.

Drugog dana festivala u planu za kuvanje je bio pasulj pa se oko toga prvo bilo posla, onda obilazak pekara po drugu polovinu hleba i pogačica koje smo od njih dobili. Doručak je bio postavljen sve vreme prepedneva, tegle sa džemom, teta Vericine i Natašine pite, jogurt...

Pristigla je još nekolicina ljudi, sve je bilo na svom mestu, pasulj se krčkao, oklo se žongliralo, igrao se fudbal. Kasnije popodne, kao i svake godine, se krenulo do groblja i Ljubinog groba, oni koji su poznavalji Ljubu su krenuli oni koji nisu su ostali u kampu, mislim da je to stvar potrebe koju imaš u sebi, ili je nemaš...

Bližilo se veče i valjalo je ponovo postaviti bubanj i mikrofone što se opet ispostavilo problamatično, i dok su ljudi kretali sa pasuljem, Feliks je krenuo u rat sa mikrofonima i miksetom u čemu smo mu pomagali, koliko smo mogli, Nikola, Šon i Ja. Posle nekih sat vremena natezanja sve je bilo kako treba i zvuk je druge večeri bio poprilično bolji. Što se tiče pasulja ni mi ga nismo zaobišli i bio je super pa stoga reči hvale Đoletu i ekipi na kazanu.

Drugo veče otvaraju, kao i prve, My deer child sa još jednim od svojih hitova, zvuk je bio neuporedivo bolji od predhodne večeri pa se jasno mogao čuti sempl iz Žikene dinastije tako da je ugođaj bio vrhunski.

Drugi, nastupa Liopol, Boljevački hip-hoper, zbog čega je meni posebno drago, sa svoje tri pesme u desetak minuta oplemenio je ovaj fest drugačijim zvukom, a ja bih posebno izdvojio pesmu o Boljevačkim rudarima ''RMU'' koja je primer dobrog socijalnog hip-hopa.

Treći, izlaze The truth of xxx, i šta reći iksovci kao i uvek dobri, Feliks pričljiv između pesama, a na kraju neko pomenuo bis gde je Feliks burno odreagovao rekavši da bisa neće biti, a one koji na bis izlaze okarakterisao kao rokenrol pičke, oko čega se posle diglo malo prašine!

Četvrti, Pinhead's victim iz Zaječara, sXe harcorepunk podmladak u svakom slučaju za svaku pohvalu, Nemanja sam pravi muziku i piše tekstove, i uz pomoć Emira na gitari i semplovanog bubnja nastupa. U boljevcu su im se desio peh pa seEmir prve večeri toliko razboleo da nije mogao da svira, pa je nemanja morao potpuno sam da nastupa. Podrška iz publike maksimalna i stvar je uspela.

Peti, Mahai iz Sm. Palanke, Viktor i Željko (ex Intakt) se kriju iza ovog imena, zanimljiv projekat sa semplovanim bubnjem i prepoznatljivim vokalom. Na prvo slušanje pomalo zbunjujuće.

Šesti Nakot , Dobar crust sa tekstovima na srpskom i najboljom kombinacijom vokala za crust (muško-ženski), mislim da je ljudima već poznat ovaj bend pa se neću raspisivati . Subwar ekipi bih se ovde zahvalio za podršku, konkretno na promociji našeg festa u AP13 prostoru u Beogradu.

Sedmi Humanist, metalizirani crust sa megafoniziranim vokalom plus vrišteći i ženski u nekim pesmama. tekstovi na srpskom apokaliptično-humanistički.

Osmi No choice, Melodični pank posle gomile buke dođe nekom kao melem pa su stoga Gaca i ostali zasvirali tek pole dvanaest, i računasmo sa njima da zatvorimo fest pošto se Thrashnje iz Vranja nisu pojavili.

Thrashnje su bend koji nas je kontaktirao mailom da sviraju u Boljevcu i uz par razmenjenih poruka dogovorili smo njihov dolazak, rekoše, dolaze u subotu jel su u petak zauzeti, a svoju muziku su uporedili na primer sa doom-om. Ja sam lično jedva čekao da upoznam Vranjance koji sviraju ovakvu muziku a još imaju dve devojke u bendu, bio sam razoračan kad se nisu pojavili, nit javili...

Nakon no choice za instrumente se hvataju Iva i Šon, Šon kreće sa pričom kako su oni bend koji se zove Thrashnje i kako su se greškom prijavili kao bend iz Vranja, i u trenutku mi beše sve jasno.

Eto, tako se završi i četvrti P.U.LJ.P. fest u Boljevcu i uz želju da se vidimo naredne godine sa što više ljudi, a da što manje flaša ostavimo za sobom ja završavam ovaj tekst.

Sve što želite da kažete, pitate, kritikujete, predložite, javite i sl. samo izvolite na art_um @yahoo.com
Dario Art - um kolektiv

     

PUNK UŽIVO ZA LJUBU PUNKERA #4, 16. i 17. jun 2006.
ILITI DIY HARDCOREPUNK FEST
ILITI SRANJE STANJE

Pozdrav ljudi, ovo je gig report PULJP Festa koji se održava u jednom malom mestu – Boljevcu, u Istočnij Srbiji. Ovde nećete moći da pročitate ko je svirao i kako jer ne želim time da ističem da je lightmotiv festa muzika. Ali zato možete email «razgovor» mene i jednog kamarada koji je usledio 10ak dana posle njega, gde se može shvatiti i predstaviti kakav je to fest (i bez muzičkog dela) kao i videti kakvo sranje vlada na sceni ili ako ne volite taj izraz (mislim na scenu) onda izmedju ljudi koji se interesuju za diy hardcorepunk, istih takvih dešavanja... itd.

Uloge:
X – kamarad čije ime neću pisati jer je totalno nebitno
G – goran tj. ja
Y – bend koji je svirao na festu, takodje ime nebitno a i da se ne bi neko uvredio
YY – pevač Y benda
XX – bend koji je svirao na festu, takodje ime nebitno a i da se ne bi neko uvredio
XXX – osoba koja je u vezi sa XX bendom
XXXX – reč ne otkrivam da se tako ne bi otkio i sam bend (XX)

Email razgovor:
G: Ć ao X, šteta što nisi i ti bio u Boljevcu, nekako, sa svakim čovekom je još uzbudljivije…

X: Nisam mogao jer sam u ponedeljak imao ispit… a i 90% bendova ne znam koji su a meni se nešto ne daje kinta za put tamo-ovamo jer nije jeftino… jebi ga...

G: Ispiti i kinta svima su problem. Baš hoćemo ono da se okupe ljudi koji nešto hoće da rade, pa ako nema scene barem da se jednom godišnje družimo, jer taj fest je na žalost poslednji diy fest u Srbiji, nemamo drugi i mislim da ljudi treba da shvate da moraju da se potrude oko njega, tj svi mi, a ne samo da pričamo pričice, najdraže mi je što je u vukojebini, tu onda padaju maske... Nije nam bitno ko svira. (naravno drugari, i proverene varijante). Ok, nadam se da se slažeš, od prilike ono što vi pokušavate sa vašim fanzinom to mi sa festom...

X: Pa pazi...mene ni jedan, ali baš ni jedan bend nije interesovao....možda Y, ali ne znam… to okupljanje je skroz nepotrebno… samo YY je u bendu, a on nikad nije pisao textove, niti učestvovao u pravljenju muzike benda. Bez veze… ali bih voleo da hi vidim… XX mi je smešan bend...textovi dečiji… muzika i onako… ali bend skupa je smešan... A ako hoćeš da pričas to za maske onda uzmi i zovi Lec Grou, Junizn, red junion, shitman... dakle bendove koji imaju status na sceni i koji su iz velikih gradova… i onda možes da pričas... a na ovako, ja sam čuo za 3 benda  a verujem i 90% koji vise po HCPUNk svirkama, naravno da nikom ne pada na pamet da dodje..

G: Ma, jebeš muziku! Ona je samo mali deo nečeg većeg (barem bi tako trebalo da bude u hcpunku jer punk nije muzička industrija oko koje se sve vrti). Zar te sami ljudi ne interesuju (družiš se, upoznaš ih - hcpunk je povezivanje i razmena pozitivne energije)? (bend nije samo muzika) npr XX je svirao samo 20 min, ali su zato tu bili 24h, tako da mu dodje da je muzika 0,72% deo onoga što se desilo. Ovo za maske nisam te baš razumeo šta hoćeš da kažes, ja sam rekao da padaju maske jer pozeru nije teško da ode do akademije i doma omladine (tada je hardcore) a kada je u pitanju jedna, u najmanjem slučaju jednako iskrena stvar, u vukojebini, onda nema entuzijazma da dodje - logično onda nije iskren. Meni lično je ok i ako sviraju lets grow, hitman, unison (čak smo mislili da pozovemo U i LG) ali nećemo jer nemamo dobro ozvučenje za takve bendove, a i da malo razbijemo monotoniju i pozovemo bendove koji ne sviraju tako često a i da se pruži šansa mladjima da se osveži malo scena, da dodju mlađi… I baš zato sto nisi čuo ni za 3 benda treba to da te zainteresuje (obzirom da znaš da je iskrena spika). Ponavljam, ja taj fest doživljavam slično kao vaš fanzin jer on okuplja ljude sličnih shvatanja na jednom mestu koja ulažu trud u neku zajedničku stvar i time pruže alternativu mainstreamu (što je definicija hcpunk scene, iako sam protiv definicija, više sam za lična shvatanja). Ispada ako ne pozovemo poznate bendove niko neće da dodje, ako ljudi dodju zato što sviraju poznati onda mi takav fest i ne treba, eno mu exit i slična sranja. Mnogo su ljudi prsli, nosi ih reka (da ne kažem glavna) a misle da su s druge strane (glavne reke)... Ne znam, možda planiramo da sa festa čak izbacimo muziku, i doći ce samo oni najiskreniji, ili čisto uveče 1,2,3 benda da odsviraju... Tako nekako stoje stvari, to je sigurno.

X: Muzika je i te kako bitna… nije muzička industrija ali nije ni da nije muzika… zna se...3 akorda još 2 u refrenu i cepaj… defintivno je muzika... ti si nešto oooopppppppasssssssssssnoooo pobrkao…

G: Mislim da teško može da se šta pobrka u hcpunku jer je to možda najliberalnija stvar na svetu (ono - think of yourself). Generalno je manje više-tako kao što kažeš, ali pogledaj za PULJP Fest, čim nije tako odmah nema ljudi, kao da su previše zaslepljeni muzikom, gde je ostala spika koju svaki bend priča izmedju pesama (muzike)?

X: XX je sranje bend… glupi textovi, klinački... XXX je OK osoba… kontaktiram sa njom… ali je bend njesra… gledao sam ih par puta... i uvek bez veze zvuče...

G: O tome ti govorim. Muzika za jedan naš bend (mislim na XX) mi je poprilično ok (iako su to subjektivne stvari, tj različiti ukusi), što sam razumeo od dranja je refren XXXX, što mi  je loše (dakle tu se slažemo), ali zato spika izmedju je ono što nas sve veže i što nas drži tu gde smo - dakle beskompromisni stavovi. Kažeš XXX je ok - o tome pričam, XX je svirao 20 min ali su BEND – LJUDI tu bili ceo dan!... ako me razumes (ali ja mislim da to mora da se oseti).
X: Nije binto jeste li Lets Grow ili Hocu necu! ...oprema nije nigde sjajna..ne znam što se ti tripuješ da ti bendovi traže extra uzvučenje...

G: Znas zašto, zato što nemamo dovoljno para da im platimo putne, i onda još i da ne zvuče koliko-toliko ok, onda može to da bude bas loše... a ne znamo se toliko dobro sa unison, lg... (kao sa hoću!neću?) da bi se sve to zasnovalo na drugarstvu koje bi to moglo sve da prevazidje. 
X: Neću da ulećem u raspravu… jer me mrzi...

G: Ok, nije bed.

X: … ali da bi ti fest ličio na nešto...a i da bi koristio ime HCPUNK fstival , kao što I koristiš… onda moraš da imaš i bendove koji tako sviraju.

G: Jasno, takvi I sviraju ..

X: …a da bi navukao što više ljudi, pored tih mladih bendova moraš da dovedeš i par “većih" inače nikad nećeš dovesti više od 60-70 ljudi...

G: To je jasna stvar, ali onda takav recept udaljava od hcpunka (jer služi samo za okupljanje što više ljudi - to nije cilj). I onda ispada da na sceni ima 60-70 pravih ljudi... (plus jos 20-30 koji nisu mogli zbog kinte i faxa, na prvom mestu).
X: …ali ajd nemoj više da pametujemo jedan drugom, jer me to malo umara a i nemam vremena...sorry..

G: Nije bed, sorry ti na umaranju, biće ovo odlican sadržaj za fanzine…
X: Čujemo se, X...

G: Vidimo se ako je tačno da Pisschrist svira 18og u Bgu, Goran

Pa sad zaključite neke stvari sami, kako je I najbolje!
VIDIMO SE SLEDEĆE GODINE NA PULJP FESTU! Goran, In Memory Of Mankind zin

vrati se na sadrzaj
      arhiva