Recite nam nešto o samom osnivanju benda Cobi's Death. Da li je Milošević bio glavni razlog oformljenja benda? Da li biste svakako osnovali Cobi's Death?
Dragan Nešić: "Osnivanje Cobi’s Death-a je bilo nekako neminovan događaj. U to vreme smo svi bili maksimalno napeti, nervozni, agresivni, željni pravde (čitaj: osvete)… Neko je tada na TV-u pomenuo da nema nikog ko bi im sasuo (muzički) sve njihove uvrede upućene nama nazad njima u lice - Riblja Čorba je to radila na fin način bez šamaranja. To smo čuli i u nama je proradio inat srpski i rekli smo sebi: “Ma hajde da ih iznapsujemo” - jeste vulgarno, ali to je ono što njihovi primitivni umovi jedino razumeju - i makar malo razmrdamo skorele vijuge u uspavanim ljudima. Sloba jeste glavni razlog nastanka grupe, ali i sada, nažalost, ima toliko inspiracije za političku makljažu da nam je bukvalno muka od tolike količine inspiracije."

Dugo ste radili kao duo, ali sada vam se prikljucio još jedan član, međutim i dalje nemate "živog" bubnjara. Da li ne možete da nađete ili želite da nastavite vaš rad ovako? Predstavi nam i današnje članove.
Dragan: "Stefan je bio uključen u realizaciju novog albuma, jer smo morali da malo više poradimo na živom zvuku i kvalitetu same svirke. Bubnjevi jesu naš najveći problem, jer nikako da nađemo odgovarajućeg Speedija za ono što imamo u planu. Stalna postava je ostala, za sada, ista kao i za prvi album (Gary & Nele). O promenama u ekipi bićete naknadno obavešteni."

Da popričamo nešto o vašim izdanjima. Za sada imate 2 oficijelna albuma i jedan mini CD. Možeš li nam ukratko ispričati nešto o svim izdanjima? Takođe ste se pojavili i na jednoj bugarskoj kompilaciji 'Cacafonia'... Kako je došlo do saradnje sa Butchery Music?
Dragan: "Prvi album, “Soon?”, je nastao kao odgovor na Slobino mentalno & fizičko terorisanje Srbije & letargiju koja je zavladala po malim sivim ćelijama u narodu. Pesme su kratke i direktno upućene odredenim ljudima u lice. Mini CD sadrži pesme sa prvog albuma koje su ponovo snimljene, malkice prearanžirane, više live zvuk, manje zezanja. Drugi album, “Social Disaster”, je nastao iz ogorčenja prema licimerima i kretenima koje smo sami izabrali u idiotskoj nadi da su, posle 11 godina petljanja sa Slobinom bandom, ipak malo bolji i da će nam pokazati put iz ove septičke jame u koju su nas tako revnosno ugurali. Očekivali smo da neće biti potrebe za novim albumom, ali… Sam album je inače više orjentisan na efekte koje su izazvali ovi novi majmuni na vlasti. Što se kompilacije tiče - pa ljudi su nas kontaktirali, pitali da li bi hteli da budemo na njihovoj kompilaciji, mi im rekli da, i to je to."

Što se tice vašeg muzičkog pravca, vaša bivša izdavačka kuća Rock Express Records vas je reklamirala kao brutalni Grindcore. Moje mišljenje je ipak drugačije. Zapravo, kako biste nazvali muziku koju stvarate? Brutalni Grind?
Dragan: "Nije baš - ima elemenata Grinda, ali bi to pre bio brutalni Death Metal sa malo Grind-a i Black-a. Inace ne volim to etiketiranje, mi smo ovo ili ono, to ogranicava polje na kome radimo muziku."

Iako vam Cobi's Death najbolje leži, vi ste takođe uključeni u još neke projekte. Možete li da nam ukratko opišete ostale projekte? Takođe radite i fanzin...
Dragan: "Ostali projekti. Prvo je davne 1996-e nastao Shadowplay - neka vrsta Dark/Doom/Electronic/Goth mešavine, 1998-e se pojavljuje Threatful Silence - u početku Death Metal stil, pa preko Thrasha i Techno/Goa/Death do totalnog Dooma, u stvari to je eksperimentalna grupa sa jednim ciljem: nalaženje novih zvukova. Tu je još i Garyball Corpse - zajebancija u vidu obrada raznih grupa, a u maniru Cannibal Corpse-a, solo projekat Gary Bramil - Dark HipHop na srpskom jeziku. U planu je moj solo album pod nazivom D-Evolution, ali o tome kasnije. Fanzin (Doomsday) je tu da malo pruži obaveštenja okolini o Metalu i šta se to dogada na Metal sceni."

Sve što stvarate objavljujete za sopstvenu etiketu "Doomsday". Da li će ona postati i etiketa za ostale bendove? Koliko za sada imate izdanja?
Dragan: "Doomsday je underground etiketa i planovi su da postane prava izdavačka kuća, sa studijom za snimanje itd, itd. Za sada su to samo snovi, ali polako radimo na njihovom ostvarenju. Za sada imamo nekih 20-ak izdanja."

Pročitao sam da je bivši gitarista grupe Faith No More i Brujeria, Bill Gould, čuo vaš prvi album i da se oduševio i ponudio objavljivanje u inostranstvu, jer kako kaže, za Cobi's Death svet mora da čuje! Da li ste u kontaktu sa njim i šta se dešava povodom toga?
Dragan: "Sa mr. Billom smo u stalnom kontaktu, potvrdio nam je da hoće da nam izda album u inostranstvu, poslali smo mu materijal “Social Disaster” da presluša pa ćemo videti šta će se desiti."

Da li će Cobi's Death ikada zasvirati uživo?
Dragan: "Negde oko marta 2003 planiramo da počnemo sa svirkama. To će biti turneja pod nazivom “Live Existance 2003”."

Kakvo je vaše mišljenje o današnjoj domaćoj sceni? Ima li bendova vrednih pažnje? Kakvo je stanje na svetskoj extremnoj sceni?
Dragan: "Domaća scena? Oficijelna je mrtvo more & totalni cabar. Metal bendova nema, ali bih izdvojio Eyesburn koji je fenomenalan. Rock Express Records je objavio neka izdanja (što je nešto kao pola underground - pola oficijelno, bar za sada) i tu ima dobrih grupa (Psychoparadox…). Underground scena - Abonos je izuzetan bend sa budučnošću negde tamo preko. Od stranaca pratimo Kataklysm, Six Feet Under, Cradle of Filth i , naravno, Napalm Death!"

Gde vidite Cobi's Death za koju godinu? Koji su vam planovi za budućnost?
Dragan: "Imamo velike planove (Wacken 2003, hahahaha), ali vreme će pokazati…"

Hvala vam na ovom intervju i želimo vam sve najbolje u daljem radu i postojanju. Stay extreme!
Dragan: "Pozdrav svima od benda Cobi’s Death. STAY BRUTAL!!!

Interview radio: Darko Živković - novembar 2002. (Theory Of Chaos Fanzine)