21.04.2006 – Dom omladine

Fantasti čan cert! Svakako najbolji hard-core cert na kome sam bio u životu. I jedan od boljih, inače. Pri tom ne govorim o publici, već o samom bendu. Mada, ok je bila publika. Poluprazan pogon, ali ipak je to dosta ljudi. Cena kare je ubila veću posećenost. 1300 dinara je bilo previše. Mnogi ljudi za koje znam da režu vene na ovaj bend (a ni ja nisam mnogo bolji) su bili u materijalnoj nemogućnosti da ih uživo vide. I ja za malo da ne odem, takodje zbog novca. Ali u poslednjem trenutku (par dana pred svirku) moja voljena devojka me je obradovala sa pokon kartom (Juhuu!!!).

Maximalno raspoloženje. Pretpostavljate koliko bih propustio da nisam bio na certu. Mnogo! Zvuče fenomenalno uživo. Lua nisu ugazile godine, a ni ostatak ekipe. Svirka je trajala čas vremena. Repertoar je odličan! Par dana pred svirku sam slušao lajv na kojem otvaraju istom pesmom - Good Lookin Out (kapiram da je to standardno), slede My Life, Blown Away, Just Look Around, Scratch The Surface, Sanctuary, nešto sa poslednjeg albuma, a za malo da i završe standardno, sa najvećim ikad hitom Step Down. Za vreme te pesme je u publici bio najveći haos i najviše znoja. Možda bend (a posebno pevač) ne gaji onaj šabanski izgled hard-kor dizelaša (tipa Madball), ali je zato u ljudima ispred stejdža bilo poprilično nabadača. To me malo ispizdi. Ali super sam se proveo. A kako i ne bih? Dajvovao sam par puta, dreknuo u mikrofon, preznojio se u masi do besvesti, znači prikupio sam popriličan broj hard-kor poena, na idućoj svirci mogu neko vreme i da stojim pozadi. Šalim se, naravno. Izdivljao sam se od srca. Tek sam pred spavanje shvatio koliko su me izubijali za vreme certa jerbo sam bio punk modrica svih boja, oblika i vrsta. Odličan doživljaj, zamerke nemam. Nikakve! (sem cene karte) Jebi ga, one koji su navikli da sa zadovoljstvom slušaju/čitaju moje zamerke, prozivanja i kenjanja, ovog puta ću izneveriti.

Stevan aka Razlog