|
vrati se na sadrzaj | arhiva | root@hc-zin.cjb.net |
Recenzije audio izdanja |
||||
| Stormageddon - Promo 2005
+ Videos, Biografija, Slike… Da na samom pocektu izdvojim jedan detaljcic iz biografije benda : “ Imali su samo jednu probu pre nego što su se Miloš i Matija priključili. Tada su snimili prvu pesmu Moonblood a bend je promenio ime u Stormageddon. ” Na disku se nalazi I par video snimaka, I svi su sa Demo Master turnira (valjda). “Battlefield”, “Moonblood”, “ Lake of Dying Tears”, obrada muzicke podloge iz kultne video igre “Mortal Kombat” I “AllStars” na koju se moj racunar blokirao I restartovao. Cak I on oseti kad nesto ne valja. Ovo za “Mortal Kombat” je I vise nego genijalna ideja, pa je I velika steta sto se oni prvi setili toga, I uprskali. Sarmageddon…. “Mascot” je drugi po redu oficijalni album benda “Knohwere”, koji je izasao 2004 godine. U pitanju je black metal sastav koji praktikuje staru skolu raw black-a, ali takodje se primecuje I prisustvo melodicnog black metala. Muzika je, kao sto rekoh spoj raw I melodic black metala, sa tipicnim riff-ovima za ovaj zanr. Tu I tamo upadne I po neki thrash metal riff. A u nekim delovima mozemo cuti I fine akusticne deonice. Vokal je Kov, koji takodje svira I bubnjeve, I vokale radi u scream fazonu koji se bas dobro uklapaju u muziku. Danas imamo gomilu black metal bendova, bendova koji posle 2 probe snimaju demo ili album, ili prave svirke I trude se da budu sto vise siroviji kako bi zalicili na kultne old-school bendove, a ustvari bivaju neverovatno dosadni, monotoni…… I retardirani. Ovaj album pretstavlja pravo osvezenje u moru malopre spomenutih monotonih bendova I njihovih izdanja. Zbog toga bi bio interesantan poklonicima crnog metala, a I zbog kolicine energije kojom ovo izdanje odise, iako nije nista novo, niti mega-specijalno. 80/100 Hh…… Dobro. Sa cim bih ovu, o nocnu moru (blago receno), mogao da uporedim? Mozda sa “Watchmaker” po bolesnoj ekstremnosti, samo puta 15. S tim u vezi, ovo izdanje u nekim delovima gubi na slusljivosti. Bar kod mene, a verujem da nisam jedini. U nekim momentima stvarno nisam mogao da podnesem ovu muziku. Ima cak I sporih deonica, I cim se stvori nada da je to mozda deo na koji sledi nekakav mali odmor, ta nada istog trenutka pada u vodu jer je apsolutno obrnuto. Totalno (pre)brutalno. Kada je rec o ocenjivanju, neka subjektivna ocena bi bila 70/100. Dok bi objektivna, sa aspekta brutalnosti, verovatno bila 100/100 jer ovo ostvarenje u okviru ovakve muzike dosta prednjaci. 70/100 Ili bi mogli ovakav zakljucak da damo : Ok death album, ali prosecan, I slobodno ga mozemo staviti u “cabar” kategoriju. 60/100
|
Pa, ovde ima bas dosta novih stvari kada “Taste the Sin” poredimo sa njegovim prethodnikom “Usoda” (2003). Ostale su hard & heavy fore, ali su zaronili I u power metal vode. Sviracki je bas napredovao. Riffovi, solaze, aranzamni su dobri I mnogo bolji nego na proslom albumu. Jedna od vaznijih stvari je I izmena u postavi benda. Posto Alex nije vise na vokalima na njegovom mestu je gitarista Benjamin Kic. Ovo je bio jako dobar potez, jer njegovi vokali bas idu uz ovakvu muziku, dok se Alex-ovi uopste ne bi uklopili. Na nekim mestima me muzika, kao I vokal, podseti na legendarni “Brainstorm”. Ponegde upadne I baladicasta stvar u “Hammerfall” maniru. Samo po neka pesma je bas u “in your face!” fazonu, dok je vecina brza, ali kao da ipak nije to – to. Kao da se po malo uzdrzavaju, umesto da totalno eksplodiraju I raznesu sve pred sobom. To bi bila zamerka jer otprilike skoro ceo album cini kao da se suzdrzava. Sve u svemu, super album I nadam se da ce na sledecem malo vise poraditi I na originalnosti! 85/100 “Trilateral Progression” – cetvrto oficijalno izdanje Kanadskog sastava “Neuraxis” biva izdato od strane Willowtip I Earache izdavackih kuca u drugoj polovini 2005 godine. Pa, sta imamo ovde? Brutal death metal album sa onako solidno tehnicki potkovanim riffovima. Cini mi se da se u nekim melodijama po neki put oseti I neki At the Gates filing. Meni je licno krivo sto nema vise solaza, al’ dobro. Bubnjar ubija. Lik lupa k’o da mu zivot zavisi od toga. Odlicno. Vokal? Pa, izivljavanje I dranje sa upadima u duboki, duboki growl. Ian vam svojim glason totalno izmuci I ispara mozak. Intro, outro pesme “The Apex” I jos takvi deliciji koji se retko pojavljuju na albumu daju neki poseban oblik. Ti neki laganiji I pomalo depresivni, mracni delovi. U sustini, likovi su napravili dobar death metal album, al’ nisu izvalili nista novo. Death metal fanovi bi bili zadovoljni ovim izdanjem, a oni koji nisu bas toliko u death-u bolje da ga zaobidju 82/100 Bizarno mocno. Ovi momci kako umeju da sastave pesmu, pa to nema nigde. Mogu da se kladim da je to otprilike ovako islo : “Ovde cu da stavim jedan iskusan death kick-ass riff. E tako. A posle njega, tj. posle ovog prekida od 1 sec cu da stavim nesto sto apsolutno nema nikakve, pa cak ni najmanje veze sa prethodnim gitarskim deonicama.” I to naravno, kod ovih momaka, ispadne preterano dobro! Negde death-thrashy riffovi, pa mozda neko grindersko krljanje, pa negde ko zna sta vec. I cek, jel sam ja to posle druge pesme “Analyza Zahnedy” tj. na samom kraju ove pesme cuo kozu, I “MeEe”? Mislim, kraljevski. A tek onaj duboki, opaki glas sto se pojavljuje na pocetku I kasnije na albumu par puta (ili jos jednom samo)… “DOLAZI BRE OVAMO MAMICU TI JE***” – Takav neki osecaj imam da kaze kada se pojavi, ha. Jedna od mojih trenutno omiljenih numera sa ovog ostvarenja je sigurno “Abu-Hassan”. Poslusajte samo pocetak. Ima li neceg boljeg? Pa zatim samo smenjivanje svih onih riff-ova… Ali I kraj pesme. Zavrsetak je, hm, kao neke minimalisticke – pomalo ambiental – noise fore. Isto tako (kraj) I sledece pesme “Rad A Trest”, samo sto je ovde I u nekom SF maniru. A intro za “Padaji, Piskaji”… Pa da nisam cuo za ovaj bend ranije, da nisam slusao nista od njih, I da je ova stvar prva stvar koju sam cuo, na osnovu ovog pocetka bih pomislio, kako dobar noisy drone! Lead deonice, solaze, and stuff su takodje preterane! Skroz debilno (u pozitivnom smislu naravno). Jedina stvarcica koja mi se ne poklapa ovde je – vokal. Samo totalno dranje tipa “moz’ da me skine ko god hoce” ili “boli me briga kako pevam”, sto ponekad ume da ide na zivce. 90/100 Raaaaghsapoiasdp!!! “Dawn of Indifference” – obrtanje u kosmaru prokletih! Znaci, verovatno jedan od najboljih nacina da se opise ova stvar, a mozda cak ceo album. Muzika, sa aspekta brutalnosti, dostize najvise granice ekstremnosti. Neljudski bubnjevi, zakucavanja, divljacke sirove gitare – uranja vas u fabriku smrti. A tek pojava “slatkog vokalcica”. Znaci, Brian Livoti iliti napad na nervni sistem. “Gunpoint Stoicism”, “Bonepile of False Assumptions”, “Relentless Post-Mortem Killing”, “Therapeutic Dirt Nap” – kombo! Totalni kombo najteze vrste na slusaoca ovog izdanja. Neprekidni napadi tokom preslusavanja celog snimka, neumorne zveri. Ovo je jedno od brutalnijih stvari koje sam imao priliku da cujem u zadnje vreme. Akvarijum pakla. Pesme su jako kratkog trajanja, tipa jedan minut, minut I po, dva minuta, najduza stvar oko dva I po minuta. To je cini mi se I dobro, jer da su duze verovatno bi bilo katostrofalno po ljudsku rasu. |
|||
| arhiva | ||||
Knowhere - Mascot 2004
T.O.O.H. - Order and Punishment 2005