|
vrati se na sadrzaj | arhiva | root@hc-zin.cjb.net |
Recenzije II deo |
|
| Silence Is Deafening 1. enter the machine ( 2:02) I ovaj ima cetiri stvari, samo sto traje malo duze. 1 sat I nekih 9minuta. Znaci, ““Ziggy Sitar Dust Raga” – lepa, divna, sjebana psihodelija bez (vecih) noise delova nekih 9 minuta, and stuff, pa nastavlja sve to ali se ubacuju neki cudni zenski glasovi (valjda su zenski), sa ko zna kakvim efektima, kao da zapevaju (?!)… Zatim slede “Diamond Doggy Peggy”, “Aladdin Kane” I “Cosmic Funky Dolly”. Muzika je mnogo bolje izdefinisana I slusljivija nego na “Monster Of The Universe 2x7'' snimku, ali ne gubi na svemirskoj pogubljenosti & bolestini. A I ovde me neki momenti podsecaju na “Ummagamma” period grupe “Pink Floyd”. Ali ne toliko da bi se reklo da kopiraju I kradu PF. Daleko od toga. Sve u svemu a Genijalno. Monarch of the Mighty Darkness Jbt!!! A nikakav info o ovom bendu ili projektu nemam. Ne znam da li su izdali nesto pre ovoga, ni da li je demo ili album u pitanju… Nista. Dobar zvuk, cetiri stvari u totalnom trajanju od 23 minuta I 57 sekundi. I sto je najgore od svega – od ovoga ne mogu da se odvojim!!! Monarch of the Mighty Darkness Prvo nas zaskace intro “Invocation…”. Ako ste slusali ranija izdanja mozete zamisliti o cemu se radi. Tradicija zajebano bolesnih introa se nastavlja. Samo sto mi se cini da je ovaj nesto tezi od ostalih. Ok, idemo dalje. Na sledecoj numeri docekuju nas, najblize receno, naaaaaaaj siroviji thrash riff-ovi, I konstatno zakucavanje. A vokal… Svojom pojavom nadjacava muziku I dolazi u prvi plan. Mnogo tesko I bolesno. Sa ovakvim delovima muzika prelazi u neke noise varijante, koje se primecuju I u ostalom delu ovog materijala. Neverovatno brzi kecevi nas prate kroz ceo album. Inace, iako je toliko brzo da pomislite da je to ritam masina, jer samo ritam masina moze da postigne ovakvu neljudsku brzinu, to ritam masina ipak nije. Bubnjeve je odradio Uros (Acroholia), I ovim poslom je zajebao gomilu black bubnjara. Gitare su nesto drugacije u ostalom delu ovog albuma. Tu su klasicne black metal fore, a ima dosta I onog matorog punkerica fazona. A sto je najbolje – ima solaza!!! Dobro, nema ih bas u svim pesmama, ali ih ima, I dobre su, i to je nesto sto verovatno niko nije ocekivao! Bar ja nisam, I bas me je ovako nesto iznenadilo. Jedna stvar, tj. pocetak jedne pesme mnogo podseca I skoro je identican pocetku Bethor-ove pesme “Destiny-For Him Who Died” sa albuma “Bewitchment Of Mortal Agony” . To je malo lose, jer nije moralo bas ovoliko da lici, ali dobro je sto nastavlja u skroz drugacijem pravcu. Tu bi bio I jedan sporiji deo albuma, a takvi delovi su jako retki na ovom albumu “Potonja”. Mozak se malo odmara I na obradama Beherit-a (“Fish”) I Bathory-ja (“Equimanthorn”), koje Bethor odavno naziva za svoje uzore I inspiracije. Jos uvek se ne zna ko ce tacno izdati ovaj album, ali to ce sigurno biti neki inostrani izdavac. I sta jos da kazem, sem : blackeri, evo vam jedan zajebani domaci zadatak. 99/100 Monarch of the Mighty Darkness |
Znaci neverovatno! “Boris” je bend koji dolazi iz Japana, a osnovan je negde oko 1996 godine. Ovaj album pod nazivom “Dronevil” izasao je 2005 godine, a pre ovoga su izdali oko 20 izdanja, a posle njega jos nekih desetak albuma! Negovali su nekoliko razlicitih muzickih pravaca kao sto je ambient progressive rock, stoner rock, drone, and stuff. Ali mi cemo se sada pozabaviti samo ovim LP izdanjem “Dronevil” koji je inace abnormalno tezak drone (sto se da primetiti I po naslovu izdanja, jelte…). Prva stvar je “Giddines Throne”. Neverovatno spora, teska I zajebana stvar! Inace moja omiljena stvar ovde. Ovo bi moglo cak da bude I genijalna podloga za film “Odiseja u Svemiru 2001”! Druga stvar, “Interference Demon”, je za mene totalno neslusljiva. Bilo je nekoliko pokusaja da lepo preslusam stvar od pocetka do kraja, ali sve su bili neuspeli pokusaji. Ko uspe, svaka mu cast. E, to je prvi deo koji se zove “Side Drone”, I posle toga krece drugi deo sa druge dve stvari koji se zove “Side Evil”. Verujte mi, imena im pristaju samo tako. “Evil Wave Form” pocinje extremno sporim distorzicnim delom, koji vam se cini da se vuce kroz celu dimenziju… Medjutim, posle nekoliko minuta gitarske deonice kol’ko-tol’ko dobijaju neku svoju formu, a uz to se pojavljuju I bubnjevi! Da, bubnjevi! I tako dalje ide, dosta brzi deo kada se uporedi sa prethodnim numerama, cak ima I neki svoj ritam a onda polako utisava I krece lagan I spor deo. Samo da bi se onaj nesto brzi deo ponovo vratio, sa kojim se inace I zavrsava stvar. “The Evil One Which Sobs” zatvara ovo izdanje, a inace je najkraca stvar ovde. Traje samo oko 16 minuta! Nesto mozda slicno prethodnoj numeri. Spor pocetak, ali nije onako distorzican, nego je na clean gitarama, ambijentalan I sasvim prijatan. Ali ne zadugo. Odjednom sve to prekidaju veoma teski, oronuli riffovi sa takvom brujecom distorzijom da kada je slusate imate osecaj kako vam grli mozak, I osecate njenu tezinu (od nekoliko hiljada tona). Naravno, ukljucuju se I bubnjevi. Sasvim dobro odradjeno, cak su mi bubnjevi ovde I najomiljeniji deo. Nesto kasnije se cak I solaza pojavljuje! Apsolutno neocekivano! Hm, ili je to nesto sto bi trebalo da pretstavlja solazu? U svakom slucaju, mnogo je dobro uradjeno, poprilicno nabijeno nekim melanholicnim emocijama (?). Nestaje, pesma nastavlja I nesto slicnom tripu kao pre solaze (ili mozda bolje “solaze”), I tu se zavrsava. 90/100 Monarch of the Mighty Darknes
Dobro. Preslusao sam ceo demo I izvukao se ziv. Ako mislite da je to tako lako izvolte pa probajte sami. Be my guest. Prva stvar je “Passage”. Ok… Kao da kroz eho neki cudni krici/nearkutilisani ‘zli’ zvuci/vatevr dolaze iz wc solje! Hmm… Veoma napeto. Otprilike se jedan isti trip ponavlja dosta puta samo je u nekim delovima u malo izmenjenoj formi, a u nekim trenucima spopadaju veseli noise surprise momenti. Ali to je jako retko. Druga stvar, “Monk and a Cave”, je za razliku od prve nesto mirnija, ali to nikako ne znaci I da je manje opasna za um. Ista fora, jedan trip se ponavlja nekoliko puta I eto nama numere od nekih 15 minuta koja je cela kao neko sustanje I pomalo vibriranje iza kog se nazire nesto … Ne znam sta je to nesto, ali mislim da I ne zelim da znam. Inace, neki momenti iz ove stvari podsecaju na drugi album Mortiis-ovog projekta “Vond” (ali ne na sve delove). Znaci muzika je totalno weird I minimalisticka. Uopste se ne preporucuje svakom. “Normalnim” metalcima bi ovako nesto sigurno bilo monotono I nepodnosljivo dosadno. Tako da bi isti trebali da se drze dalje od ovoga, dok bi fanovi nekog drone-a I mogli da nadju nesto zanimljivo u ovim instrumentalima. Monarch of the Mighty Darkness
Ne, nije ovo onaj heavy metal bend “Shattered Hope” iz Holandije (ako ste uopste I culi za ovaj underground sastav), vec drugi “Shattered Hope koji dolazi iz Grcke I koji neguje zvuk koji je orijentisan ka nekom doom/death metalu. Lepo, melanholicno, ispunjeno divnom, slatkom depersijom ali je u isto vreme cvrsto & tesko. Nisam bas najbolje upucen u bio benda pa zato I ne znam koji im je ovo rad po redu, ali mislim da to u ovom trenutku I nije previse bitno jer se radi o jednom zaista solidnom snimku. “A View of Grief” se sastoji iz 6 numera. Vokal je u nekom growl fazonu, koji mi zvuci jako poznato. Gitare su cas spore, cas brze. Cak I oni brzi delovi sa sobom nose dobru dozu melanholije… Ovde imamo I klavijature, koje ovaj snimak svojim prijanim linijama cine atmosfericnim. Produkcija je takodje na solidnom nivou, I sve ovo sto sam naveo zajedno cine jedan veoma dobar snimak koji preporucujem svakom fanu doom metala. 89/100 Monarch of the Mighty Darkness
A… Ovo je drugi po redu demo snim/\k drone projekta Zamor. Izbacen je u decembru 2005 godine, a inace sniman u periodima jun-jul I septembar-nO)))vembar 2005 godine. Na njemu se nalazi 6 stvari od kojih je jedna obrada od “Elektricnog Orgazma”. Pa da pocnemo! Prva stv[a]r je “Prozori I Koraci”. Na samom pocetku kao neki vetar duva, a onda….. hmm, neki tonovi nas ubijaju u mozak? Zatim, neko vibriranje & brU}}}janje (?)… I onda se zavrsaV^%a. Druga stvar – “Plocnik”. RaaA)a)A#spadam se… PO)))kusavam da ustanem iz kreveta u kome lezim, ali ne mogu jer se raspadam I delici mog tela odlucuju da ostanu gde vec jesu, I to u komadima. Ili visim? Ovde se vokali nalaze u zajebanoj pozadini I totalno su nerazumljivi ali daju special feeling citavoj atmosferi pesme, koja je totalno, jebo te, sjebana. Zatim, treca stvar je “Ona”, kao sto malopre napomenuh, obrada “Elektricnog Orgazma” , sa albuma “Lisce Prekriva Lisabon” ko]i ]e izasao 1982 god&ne (pravi sam strucnjak (ma pisalo na bukletu…)). Nisam s|guran da ovo bas I malo lici na originalnu verziju?? Onda idu “Besmisao je Poraz”, “Podrumski San” iI|Ii “Kolotecina”. Skroz uvrnuta atmosfera koja vam tupo jede mozak, u nekim delovima se cini kao I prazna atmosfera. Nazivi pesama su genijalni (svaka cas’ ovom vrsnO)))m mladicu), super je sto su I tekstovi na nasem jeziku. A I produkcija je na sasvim solidnom nivou! [1]Sta [4]napisem, [16]tipa [15]ovakvog [6]da [10]pre [3]da [12]ukoliko [14]tripove [9]moguce [2]jos [5]sem [7]sto [13]volite [ [8]je [11]nabavite…………………………A Over and out! Monarch of the Mighty Darkness Citali ste intervju sa Christianom u jednom od proslih brojeva, a evo sad i recenzije dva od njegovih (brojnih) izdanja. Ni Ontic ni Four Crescent Figures nisu bas aktuelni; Ontic je izdat 2003. a Four Crescent... 2002. , oba za danski BSBTA, ali to sve meni zvuci vanvremenski, van svih trendova, ma van sveta...Mozda zvuci kao preterivanje ali eto ja sam stvarno odusevljen njegovim radom. Glavna prica je neki ambient/minimalizam, ali nek vam ne pada na pamet odmah neki Brian Eno i slicne boranije, nema ovde ni neke nametljive elektronike, uglavnom su to vrtlozenja glasa i gitara, gitarskih lupova, bubnjevi retko izranjaju, svirka jeste jednostavna, svedena, ali sve to dobro funkcionise, znaci sve je u obrascu tog minimalizma. Neke pesme su naizgled nedovrsene, ostaju da lebde u nekoj praznini, i sve to samo podvlaci bol i otudjenost, kojom ove pesme odisu. Pa opet nije to neka tuga koja nemilosrdno slama, Sottemann vas vodi na cudan put daleko od spoljnog sveta, od svega sto je spolja; slusajuci ove pesme bivate suptilno odvuceni od svega zaista nebitnog i svakodnevnog... Ova muzika je toliko nenametljiva i topla, pa ipak toliko snazna da sam ja (mozda prvi put u zivotu) pozeleo da jedan album od 70 minuta (Four Crescent Figures) nikad ne prestane. Kako jos da opisem ovo? Vokali na momente podsecaju na Brian Ferrija, ali na Briana Ferija u pijanom paklu tuge, ne na onog lika na koga smo svi navikli.... Gitare se krecu od tihih i sanjivih pa do bucnijih ispada na Ontic. Ima ovde i nekog poigravanja sa mejnstrimom, ali ovo niposto nije komercijalno. Produkcija je posebna prica. Za ovakvu vrstu muzike to je mozda lo fi produkcija, ali to je tako dobro reseno da stvari dobijaju jednu posebnu teksturu, na momente i pomalo noisy. Uglavnom, nema dovoljno prostora ovde da ispricam bas sve. Toliko sjajnih pesama : My Soulless Years, Mirror Moon, Cd-r, I'll Remember, Night City, Complete, Old Bike, Playground Of The World; to su samo neke. Preporucujem svim postrock fanovima i ljubiteljima ambienta i eksperimentala, kao i emo fanovima, kao i ljubiteljima Nick Drakea, David Sylviana, Cocteau Twins, ma preporucujem svima. |
| arhiva | |
Zanr – Extreme Black Metal
Izdavac – Misanthropic Agenda
Zanr – Minimalistic sick ambiental (?)
Zanr – Doom/Death