napisala Lidija Beatović

K. znalacki sumira č oveka ispred sebe: Petar S., kasne tridesete, nekih osamdesetak kilograma, sa finom definicijom bicepsa I deltoida. Dobro ocuvan, nepusac, sasvim moguce I zakleti trezvenjak sa prirucnom teretanom u garazi ili podrumu, zdravog tena I tek pomalo proredjene kose na temenu. Ozenjen, verovatno sa decom, sigurno vise od jednoga. Rezervisan, uctiv, na momente do bola stidljiv. Nesiguran.

Apsolutno nesiguran.

K. se zadovoljno opusti u stolici I prekrsti noge ispod stola. Kafa je bila slaba, hrana u avionu nejestivo bajata, dan nestvarno tmuran sa definitivnim sumrakom u 3 sata popodne a Petar S. u stolici naspram njegove istinski smoren nerazresivim unutarnjim konfliktom – ukratko, sve ono sto je K.-ov zivot cinilo vrednim zivljenja.

Petar S. dlanom obrise znoj sa nausnice I nesigurno prekine cutanje. “Stvar je u tome sto sve ovo nekako I nije ono sto sam ocekivao…”

“Ljudi uglavnom imaju pogresna ocekivanja, Petre.” K. se nasmesi, njegov glas I izraz lica puni razumevanja. “Otuda I razlog za rec ‘razocarenje’ – neko je najpre ‘ocaran’ pa ga se onda ‘raz’. Znam da to I nije neka uteha ali to se desava svima. I dvoumljenja u minut pre ponoci I to se desava svima. Svi prodju kroz to prvi put, neko lakse neko teze. Nego da ne bude zabune – nista od onoga sto si ikada mogao da zamislis nece biti ni blizu ‘pravoj stvar’. To je otprilike najkonkretnije razuverenje koje ja u ovom trenutku mogu da ti ponudim.”

“U kom smislu?”

“U smislu da covek ne moze da zamisli niti pretpostavi ono sto nikada nije doziveo. Apstrakcija tu negde posustaje – pokusaj da zamislis boju koju nikada do sada nisi video I shvatices o cemu govorim. Najrazumnija opcija koja postoji u ovakvoj situaciji jeste; prestani da razmisljas KAKO ce da bude I sacekaj da jednostavno BUDE. Nocas, tacno u ponoc…” K. uperi prst u casovnik na zidu “…za nesto manje od devet sati.”

Petar S. gotovo bespomocno odmahne glavom. “To nije tako jednostavno…”

“Onda zasto da ne pojednostavimo stvari?” K. rasiri ruke. “Mene placaju da pojednostavim stvari za ljude kao sto si ti. U cemu je problem? Definisi ga, formulisi ga u suvislo pitanje I ja cu da ti dam odgovor.” Tu prepoznavsi finu nijansu rezerve u Petrovom pogledu, K.-ov glas automatski klizne u nizi registar poverenja I saucesnistva. “Ja nisam ovde da ti prodam transfer, Petre. To je vec uradjeno, pare su na nasem racunu a implant u tvojoj glavi. Nisam ovde ni da te ubedim, agenciji je svejedno ako I odustanes, pare se ne vracaju a implant ce da se rastvori I absorbuje za nekih 48 casova I to je to. A posto si ti zahtevao ovaj razgovor mozda bi onda bilo najbolje da ti meni kazes zasto sam ja ovde?”

Petar S. se nervozno obazre oko sebe. “Stvar je u tome sto ja jos uvek ne znam dovoljno…o svemu tome…”

“Drugim recima kupio si skupu stvar za koju ne znas sta je, ne znas da li to hoces I ne znas da li ti to uopste treba?”

“Ne, ne, ne mislim to…”Petar S. nestrpljivo odmahne glavom. “…ja znam da to hocu a sam bog zna koliko mi to treba. Ono sto ne znam jeste – sta ako se nesto desi?”

“Ako se nesto desi??”

“Mislim nesto nepredvidjeno. Neplanirano. Sta ako nesto krene naopako?”


K. se uspravi u stolici, skloni u stranu solju sa kafom, naklati se na sto I postane prodavac. “Najgore sto moze da se desi jeste da se nista ne desi. Probudis se u istom telu I istom krevetu u kojem si I zaspao. U tom slucaju dace ti se jos jedan pokusaj za iste pare. Kad bi se desilo da I drugi pokusaj ne uspe, to bi onda znacilo da definitivno nisi transfer material I imalo bi za posledicu brisanje tvog imena sa spiska I vracanje para. Minus 30 procenata, naravno, sto bi otislo na pokrivanje troskova implanta, ovog razgovora I mog maltretiranja u prevozu.” onda prekorno nakrivi glavu. “Sve je ovo bilo u brosuri Petre, doslovno I to ne u sitnom printu. Nemoj mi reci da sam ja zbog ovoga proveo tri sata u avionu.”

“Sta ako samo delimicno uspe?”

“Nema delimicno. Ili uspe ili se nista ne desi. Od preko 400 transfera koje smo organizovali samo dva nisu uspela I to ti je procentualno najbolji indeks na trzistu.”

“Koji je bio razlog?”

“Mozda nedostatak maste?” K. odvrati podrugljivo. “Ko zna? I koga je briga? Nije do nas da dijagnoziramo mentalne deficijencije, to rade legalni doktori za vece gomile para. Nase je da obezbedimo definitivno neprevazidjena, najbolja I najneverovatnija 24 casa u zivotu nasih klijenata. To je ono sto oni kupuju od nas I to je ono sto im mi za te pare garantujemo.”

“A sta bi sa tim garancijama u ona dva neuspela transfera?”

Nekim ljudima sarkazam jednostavno ne polazi od ruke. Isto kao I sa vicevima, neki ljudi uspeju da upropaste I najbolji vic naprosto ga izgovarajuci. K. se prisili da zadrzi ozbiljan izraz lica I nastavi da zuri u Petra S. sve dok ovaj nelagodno ne skloni pogled u stranu. “Imas li ti dece, Petre?”

“Imam. Dvoje.”

“Da li si zadovoljan sa njima?”

“Kakvo je to pitanje? To su moja deca, znace mi vise nego ista na svetu I volim ih vise nego samog sebe!”

“Kada si odlucio da ih imas, da li si trazio garancije za rast, boju ociju, velicinu nosa ili oblik brade? Da li si dobio garancije da nece da se rode sa zecjom usnom, Down sindromom, leukemijom, autizmom? Da nece da budu albina sa po sest prstiju, disleksijom I samo po jednim bubregom? Agencija ne garantuje da ces da dobijes to sto si zamislio u svojoj glavi, mi ti samo garantujemo ono sto smo vec prodali drugima I ako iz bilo kog razloga to ne dobijes, mi ti vracamo pare. To na stranu, mi ti garantujemo da nista nepredvidjeno, neplanirano niti naopako nece da se desi. Iduce pitanje?”

Petar S. iskapi fantu I ucuti. K. iskoristi tisinu da dovrsi mentalno skeciranje Petrove svakodnevice: ozenjen rano, verovatno za devojku sa kojom se zabavljao u kasnom pubertetu. Deca taman dovoljno velika da izadju iz faze kucnih ljubimaca ali ne dovoljno da mu dopuste izvlacenje iz uloge roditelja/hranitelja. Posao, kuca, krediti I zena sa viskom kilograma I manjkom interesovanja – 70 procenata ljudi poput Petra S. bira transfer iskljucivo zbog seksa. Ali kakvog? Za coveka koji se ocajnicki trudi da sakrije sopstveni originalno-seljacki naglasak, definisanje bilo kakve seksualne ekstrovertnosti moglo bi da za posledicu ima potpunu katatoniju. Razgovor o tome je dakle verboten.

Homo, mozda? Pedo, trans, fetishizam, SM…svet je pun cudesnih pejzaza ali nista od svega toga ne sme da se verbalizuje. Petar S., mucen savescu, definitivno ne bi mogao da otrpi cak ni K.-ove nezne I veste prste na svojim krilcima I shmugnuo bi nazad u svoju cauru da otspava jos koji letargicni ciklus. Kao I vecina nesrecnih ljudi Petar S. toliko ovisi o svojoj ucmaloj barici, o sigurnosti svog uradi-sam zatvora da je na rubu nervnog sloma I od same pomisli da sve to privremeno napusti u tajnom 24-rocasovnom izletu.

K. zatvori oci I ponovo se zavali u stolicu. Nekim ljudima naprosto ne sme da se ponudi ono sto im se prodaje. Ta spoznaja je pokretacka sila kojom se prodavcevo umece prenosi iz zanata u vestinu.

“Naravno, uvek imas opciju da otkazes ovaj termin I sacekas jos neko vreme. Agencija ce tvoje ime da ponovo stavi na listu cekanja I za nekoliko meseci…”

“Meseci!!” Petar S. vikne nekontrolisano a onda se obazre oko sebe I nastavi sapatom “…nekoliko meseci!!! Ja vec cekam skoro godinu dana kako jeste! Kako to mislis ‘nekoliko meseci’?”

K. slegne ramenima. “Nasa lista cekanja je dugacka ko bolestina; tu niko ne moze da ti pomogne. Svi cekaju.”

“Meni ne treba nekoliko meseci, meni naprosto treba dan, mozda dva…”

“Da razmislis.”

“Jeste, da razmislim.”

“Za coveka koji je imao gotovo godinu dana da razmislja, od kakve koristi moze da bude jos jedan dan? Sta ces to da znas sutra sta ne znas vec danas? I ko ce to da ti kaze?”

“Ja sam se nadao da ce agencija da mi posalje nekoga ko moze vise da mi kaze o svemu tome, nekoga ko ima iskustva, ko je I sam to uradio.”

“I poslali su ti.” K. se ponovo naklati na sto. “Nego da se mi vratimo na pocetak; u cemu je problem? Definisi ga, formulisi ga u suvislo pitanje I ja cu da ti dam odgovor.”

Petar S. pogleda svog sagovornika kao da ga po prvi put vidi a onda zbrza pitanje.

“Da li cu da se secam? Kasnije, kada se ponovo vratim u svoje telo, da li cu da se secam tih 24 casa?”

“Najverovatnije. Ako odlucis da je vredno truda da se pamti. To je do tebe. Iduce pitanje?”

“A u tih 24 casa u tudjem telu, da li cu da budem svestan sebe? Mene?”

“Oh da!” K. se nasmeje. “To apsolutno. Svo vreme. Bices TI kakav si sada I kakav si oduvek bio, tu se nista ne menja, jedino se telo menja. Iduce pitanje?”

“Zasto ja ne mogu da odaberem telo u koje cu da se transferisem? Zasto agencija bira za mene?”

“Nije da biramo, u principu je sve to stvar slucajnosti. U tvom terminu nocas ucestvovace sestoro ljudi, tri muskarca I tri zene. Ta grupa je formirana na bazi upitnika kojeg ste svi vi ispunili I ako u njemu niste lagali, svih sestoro ste prilicno kompatibilni. Ja o njima znam koliko I o tebi, sta ce reci- gotovo nista. Znam njihove pseudonime, znam da su relativno iste starosne dobi, iste rase I slicnog porekla, znam da najverovatnije svako od njih zivi u razlicitom gradu, moguce I drzavi. Anonimnost se garantuje pri transferu. Nema nikakve mogucnosti niti da se predvidi a kamoli da se kontrolise kako ce sami transferi da se odvijaju I ko ce da zavrsi u kojem telu. To sve zavisi od slucajnosti I od vas sestoro. Iduce pitanje?”

“Znaci moze se desi da zavrsim u zenskom telu?”

“Odnos 3:2 u korist te opcije” K. se nasmesi. “Za 24 casa. A onda kocija postaje bundeva I Petar S. se vraca u ovo sto je sada. Poslednje pitanje?”
Petar S. po prvi put uzvrati osmeh I gotovo opusteno slegne ramenima. “Pod pretpostavkom da se to I tebi bar jedanput desilo, kazi mi kako to izgleda.”

K. iskapi hladnu kafu I stavi pare ispod solje. “Petre S., kako bi bilo da ti meni lepo das te pare u zamenu za moje licno, individualno iskustvo a ti sam odustanes od avanture za koju gotovo sigurno nikada neces biti dovoljno spreman, na cisto racionalnoj osnovi. Zar ne mislis da bi to bilo najsigurnije? Zar ne mislis da bi bilo najbolje da odes kuci I rentujes video kasetu I cekas da tvoji zaspu, kao I uvek? Da I ne govorim o tome koliko bi to bilo jeftinije.”

I sa tim recima K. prestane da bude prodavac. Pruzi ruku I Petar S. je prihvati, njegov pogled jos uvek pomalo zbunjen I njegov dlan jos uvek preterano vlazan ali sam stisak neocekivano cvrst I dug. “To je to” shvati K. I produzi prema vratima, ne osvrcuci se, odnoseci Petrov pogled na svojim ledjima. “To je to.”

I kasnije u avionu, zavaljen u sediste ispijajuci komplementarno pice I zvacuci bajat kikiriki, zadovoljno prebiruci po mislima Petrova tako bespredmetna pitanja I svoje tako nerelevantne odgovore, K. definitivno spozna. “To je to.”

Nesigurni ljudi su uvek I bez izuzetka oni pravi.
K. nikada nije mnogo mario za one koji glavom bez obzira beze iz sopstvene svakodnevice, potpuno svesni da iza sebe ne ostavljaju nista vredno cuvanja. Takvi ljudi nisu imali nista sto bi njega interesovalo.

Ljudi poput Petra S., sa druge strane, imali su sve ono sto je za K. uvek bila apstrakcija, imali su slojevit, skrovit zivot satkan u cauru od svile I celika, od ljubavi I straha, od strepnje I razocarenja. Takvim ljudima zivot se nije naprosto desio, njihov zivot je bio rezultat teskih odluka I kompromisnih izbora; takav zivot je bio cist dijamant stvoren pritiskom sveprozdiruce nesigurnosti I kajanja.

K. zamisli svoju ruku na zaobljenom stomaku gospodje S., njegovi prsti izgubljeni na njenoj kozi kao trome gusenice, nezno prebiruci po somotskoj mekoti njenog celulita, od grudiju pa sve do skrivenog proreza izgubljenog u toplim naborima mesa.

A onda zamisli Petra S., minut posle ponoci, zarobljenog u beskonacnoj nocnoj mori, ustiju razapetih u nemom vrisku, izrucenog bez milosti I nade u istroseno I obamrlo telo koje jos samo danas do ponoci pripada K.-u. I ostace u tom telu siroti Petar S., ostace u njemu dugi niz godina, ostace verovatno I do samog kraja jer u njemu nema niti mrve talenta kojeg uspesan prodavac mora da poseduje u izobilju.

“To je to.” K. zahvalno sklopi oci. Dugo cekanje je zavrseno.

I bice spreman nocas u ponoc, siroti Petar S., konzumiran strahom I grizom savesti, groznicav od iscekivanja, strepnje I uzbudjenja, pogleda tupog, odsutnog, prikovanog za tv, Petar S., nesiguran, budan, spreman, izgubljen, voljan, cekajuci ponoc…