vrati se na sadrzaj arhiva root@hc-zin.cjb.net

Retro intervju Lets Grow


Prvi put sam ih čuo uzivo. Oduševljenje! Brzina od koje se ledi krv u zilama, vokal od koga prolazi jeza. Treš u svom najboljem izdanju. Iz svakog rifa izbija staight edge duh “današnje omladine”. Više nego dovoljan razlog za intervju u kome mozete saznati biografiju benda, ali i neka razmišljanja ovih momaka i devojke o sceni, prijateljstvu, hardcoru. B: Biža, D: Dario, Lj: Ljuba. Intervju je uradio Goran (objavljen je u PushMajKar fanzinu #2)


1.Prvenstveno, kada i kako je sve počelo, a drugenstveno članovi, personalne promene i ostalo...
B : Pa, ovako. Sve je počelo negde leta 2000. kada smo ja, Biza i Dario došli na ideju da napravimo brzi hardcorepunk bend koji će imati jaku poruku i koji će razbiti monotoniju tadašnje, a slobodno mogu da kazem i današnje, srpske hardcore scene! Hteli smo da sviramo Youth crew ali ne na klasičan način, već dosta brzi, po ugledu na brze evropske bendove sa početka 90-ih kao što su raniji Mainstrike, Manliftingbanner...Hteli smo da to ne bude klasična Youth crew priča, već nešto dosta veće i slobodno mogu da kazem otvorenije! Hteli smo da LG funkcioniše kao sxe bend zbog toga jer smo svi imali ista ubeđenja u tu priču a i hteli smo da povratimo zamrli duh :) U početku je sve bila samo zamisao da bi se kasnije i sama ideja realizovala dovođenjem Ognjena (Crustavci) na mesto basiste i Pece (ex-Lets Grow) na mesto bubnjara, kada i bend počinje sa radom. Da, to je u početku funkcionisalop kako valja, došao je i prvi koncert u beogradskom Domu omladine maja 2001. koji je super prošao, iako smo mi dosta grešili zbog treme, zatim je usledilo gostovanje na velikom Hardcore Knockout festivalu u beogradskoj barutani te mi tako postadosmo bend :) Vremenom je poznato da se stvari menjaju te Ognjen odlazi iz benda jer mu se više nije svirala takva muzika a na njegovo mesto dolazi njegov dobar drug Siniša a i Ljuba se priključuje kao druga gitara te bend dobija malo puniji zvuk pa čak i u nekim trenucima malo melodičan ali je to i dalje bio onaj zvuk sa početka! Malo po malo vreme je prolazilo pa i mi snimismo naš prvenac “Years between gatherings” ep kod Dadija u Casablanci, beogradskom poznatom mestu za snimanje gde su snimali mnogi već sada legendarni hard core bendovi kao što su Unison, Stone wall...Taj materijal je izašao na 625trash etiketi iz San Franciska koju drzi bubnjar What Happens Next-a i dosta je dobra i poznata, dok je jedna pesma iskorišćena za kompilaciju koja će uskoro izaći na sxe ThirdxParty iz Amerike takođe. Posle duzeg vremena i pravljenja duzih pauza a i svađa dolazi do promena u bendu. Peca odlazi iz benda a na njegovo mesto dolazi Sammy bubnjar našeg ortačkog benda Heavenshore koji stvarno dobro svira i zadovoljni smo sa njim a i Mare iz 36 daggers-a se priključuje na basu koji je inače pevao i u kultnom bgd bandu 2live4! Sa ovakvom postavom smo snimili nas novi materijal koji je po meni ispao veoma dobro i izašao je za našu etiketu HAKO records koju inače drzi nas basista Mare i nas dobri drug Dule poznatiji kao Lifetime! Inače zaboravih da kazem da je Siniša imao oproštajnu svirku sa nama gde su pored nas nastupili HoldxTrue iz Mađarske, jedan veoma dobar sxe band!


Dario

2. LETS GROW znači “rastimo” ili nešto drugo? Zašto baš taj naziv?
D : E, da samo znaš koliko mrzimo to ime. Ime je nastalo tek posle skoro pola godine benda. Imali smo pun kurac imena i ne zna se koje je bilo gore. Posle neke probe Peca je predlozio da se zovemo AS WE GROW. To je Ognjen nekako pretvorio u LETS GROW i do dana današnjeg ja umirem od smeha kad vidim kako mi se zove bend. Hteli smo par puta da ga menjamo ali smo bili u fazonu da ovako glupo ime nikad niko neće dati svom bendu pa ćemo barem biti jedini LETS GROW u svetu.

B : Pa, taj naziv je dao naš prvi basista Ognjen. Tačnije prepravio je naš originalni naziv As we Grow, koji je trebalo da bude, ali se nama nekako više svideo ovaj prethodni! U principu naše ime ne znači ništa, tj. Svako moze da ga shvati na svoj način. Ja ga shvatam kao poziv upućen ljudima da odrastu i da sagledaju malo svet oko sebe :)

3. Da li sebe karakteri šete kao YOUTH CREW bend? Šta to za vas znači?
D: Stari LG je definitivno bio skroz dosta brzi YOUTH CREW. Članovi su se promenili, ukusi se stalno menjaju...Sada mozeš da nađeš svačega u našoj muzici od youth crew-a, trash-a, fastcore-a...mozeđ naći uticaje bendova od 82 do 2002. Kada baš nekom moram da opišem kako zvuči LG, ja mu navedem sve stilove ali uglavnom ne volim to “kalupiranje” kao bend odluči da svira nešto određeno i nema odustajanja od toga. Mi smo hardcore bend i to neka bude to.

B : Pa, pazi što Dario kaze, Lets Grow je u početku bio čist youth crew band da bi kasnije naš zvuk varirao u neke hardcore prizvuke kao što su recimo rane 80-e! Youth crew za mene znači nešto veoma pozitivno, propraćeno energijom I zezanjem na bini! Nešto što te moze naterati da razmišljaš o sebi I svojim vrednostima ali opet na stranu ima I dosta glupih youth crew bandova zatucanim stavovima što mi se nimalo ne sviđa.

4. Za oko tri godine, dosta izdanja. Bilo je tu I DIY, EP za naš HAKO, pojavljivanja na internacionalnim kompilacijama, dugo očekivani 7”, u planu je i pojavljivanje na antiratnoj kompilaciji...Kako bi izgledala retrospekcija vaše diskografije hronološkim redom?
D : Prvi demo smo snimili u maju 2002. Snimili smo 7 pesama. Jedna je “zaboravljena” , jedna se nalazi na 10 ” kompilaciji za THIRD PARTY a ostalih 5 na našem prvom 7 ” za 625trash. Što se tiče saradnje sa ta dva američka lejbla, pa ja sam već jako dugo u kontaktu sa Nickom sa TP i koji uglavnom izdaje te youth crew sxe bendove i njemu se svideo naš demo i pitao da učestvujemo na toj kompilaciji. A Max sa 625 je skinuo naše dve pesme sa neta, svidelo mu se, mi mu poslali i ostale pesme i on je odlučio da nam odšljaka vinil. Taj DIY disk su ustvari 7” i pesma sa kompilacije. Tačno godinu dana kasnije snimamo novi materijal. Sve pesme izlaze na cd-u za HA-KO, jedna je snimljena i za jednu anti-ratnu kompilaciju za jedan ruski label OLDSCHOOL KIDS a pojaviće se i drugi 7 ” najverovatnije ponovo za 625.

B : Pa ovako, naš prvenac “Years between gatherings” 7” za 625trashcore, zatim diy izdanje “Oh my god this must be a promo cd” cd 35 komada diskova rasprodato, zatim naše drugo izdanje “Neverending story” ep za HA-KO records , zatim pojavljivanje I na kompilaciji “Bridging oceans” 10” za ThirdxParty records kao I pojavljivanje na jednoj antiratnoj koja treba da izadje u izdanju Oldschoolkids records-a iz Rusije.

5. M ozda glupo pitanje, ali baš volim da pitam šta se u bendu sluša?
D : Uffffff...Svako sluša svašta. Uglavnom čukački bendovi. Ogi sluša dosta newschool bendova (ipak svira u HEAVENSHOREu J ) a Mare je roker.

B : Pa, u bendu se sluša svašta, preko oi punka, youth crewa, ranih 80-ih pa do raznih rock, pop i šta ti ja znam izvođača. Zaista nismo orijentisani samo na jednu vrstu muzike.

6. Čime se bave članovi benda? Da li ste članovi još nekih bendova?
D : Ja studiram, blejim I volim Partizan I dosta mi je što gledam I slušam ove iz LG-a I ne treba mi novi izvor nerviranja J .

Lj: Blejim, trebam sad da krenem na fax. Smišljam kako da otpalim negde u septembru i iskoristim još ovo malo raspusta :). Što se tiče drugih bendova Ogi svira u Heavenshoreu a Mare u Daggersima. A da, mrzim fudbal.

B : Ja isto studiram poslovne studije, kao i Dario blejim, sviram, dosta vremena provodim sa mojom devojkom dok mali Sammy (Ogi) je još u srednjoj školi i tako...

7. Na ep-u “Nevernding story” nalazi se pesma “My dissatisfaction is source of their happiness” I govori o uticaju vojske na mlade ljude. To je sada itekako aktuelno. Skoro je donet predlog o civilnom sluzenju vojnog roka I traje duze nego obi č no sluzenje, kao da je to neka vrsta kazne a ne pravo svakog čoveka. Kako vi gledate na sve to? Kako je vojska promenila vaše prijatelje, kao što piše u objašnjenju pesme?
D: Vojska je oduvek bila aktuelna ali je u mojoj glavi trenutno najaktuelnija jer je došao red da i ja svoj dug vratim otadzbini. Došao je trenutak da i ja malo pucam i da se na mene neka maloumna stoka dere i da mi naređuje. Što se tiče tog zakona, pa bolje nisam ni očekivao. Mi smo ratnička zemlja- mi volimo da ratujemo. Mi smo zemlja koju vode tupani. Naši zakoni su retardirani. Skoro sam bio na tim nekim vojnim pregledima i doktor koji mi je merio pritisak me je pitao : “Ovo su pitanja koja pitam sve, budi iskren. Da li se bavi š pederastijom? Da li si narkoman?...A onda je počeo da nam kenja svima : “Dana šnja omladina se samo drogira i kara u dupe. Tako ti ja juče gledam neku glupaču koja mi priča o civilnoj slizbi. Za nas je bila čast da idemo u vojsku, današnja omladina je zarazena tim zapadnim sranjima ”. Što se tiče mojih prijatelja, ne bih o tome. Neki se iz vojske vrate isti kakvi su otišli- ti su velika manjina.

B: Pa, pazi ovako, zaista je glupo da ti neko nameće nešto protiv tvoje volje a pogotovo ako se tu sputava tvoja lična sloboda! Nije bitno da li je to vojska ili nešto drugo! Konkretno u ovom slučaju vojska je nešto što te psihički razara te od tebe pravi samo mašinu koja će sluziti kao topovsko meso za neke buduće ratove koji će se opet voditi za nečije dupe a tebi će glava biti u torbi! Naravno, sve je ovo propraćeno nekim patriotskim nabojem i ljubavlju prema svojoj otadzbini, ma daj...Civilno sluzenje je malo olakšalo stvar, ali opet je tu sputavanje slobode u pitanju! Što se tiče naših prijatelja oni su se promenili jer im je psiha, a i neko rezonovanje, dosta poremećeno što je uzrok besomučnog ispiranja mozga raznim prohtevima i pravilima koja vojska nameće, stoga budite svoji:). Mi ne zelimo da ubijamo sutra ljude ako to od nas neko zatrazi!

8. Večno pitanje sXe. Svi ste strejteri. Kako ste ušli u celu tu priču, kako shvatate sXe i da li je to “ne što više od X-a na ruci ”? Ima li vegeterijanaca me đu vama?
D : Ne, nismo svi strejteri. LG već neko vreme nije sxe bend. Ja lično sam sXe i vegeterijanac i to je jednostavno samo to što sam. Meni nije toliko bitan sXe kao pokret. Volim da vidim taj duh na koncertima, na pločama...jer sam odrastao na sXe bendovima ali generalno gledano ne interesuje me da li je neka osoba ili neki bend sXe ili ne. Ima ovde ljudi koji nas mrze zbog toga što smo bili (za neke smo još uvek) sXe bend ali ti ljudi su magarci. Ko me ne voli samo zbog toga i ko me neće voleti kad to više ne budem, niti mi treba, niti će mi ikada trebati.

Lj: Nas troje smo vegeterijanci od petoro. Što se sxe-a tiče, tuzno je to da su ljudi ovde uglavnom negativno naelektrisani prema tome. Meni lično smeta što gomila ljudi gleda strejtere kao debile, i čim čuje da je neko strejter, iako ne zna ništa o toj osobi, odmah stvori određenu (naravno negativnu) sliku o njoj, koja naravno nema veze sa realnošću. Čemu to?

B: Tačno, u početku je LG bio sxe band ali vremenom neke stvari su se promenile i LG više nije mogao da opstane kao takav jer je malo straightera uopšte u Srbiji a kamoli u Beogradu, tako da smo mi nastavili da sviramo kao običan hardcorepunk bend! Inače, sxe je sigurno nešto više od x-a na ruci samo to neki današnji ljudi ne vide ili ne zele da vide tj. Da svoja razmišljanja malo globalizuju a ne da sve svedu na prijateljstvo, sxe i šta ti ja znam. To je nešto što me danas nervira kod pojedinih sxe bendova. Inače u bendu smo ja, Dario i Ljuba vegeterijanci a u celu priču smo upali sami preko bendova :)

9. Biti predgrupa OUT COLD-u je za ponos. Kako ste zadovoljni tom svirkom na Akademiji kada ste imali I promociju samostalnog izdanja? Koje svirke bi ste jo š izdvojili i ima li nekih turneja van zemlje u planu?
D : Bilo mi je mega drago kad nas je Aca pozvao da sviramo sa njima jer meni je OUT COLD jedan od boljih bendova koji trenutno sviraju. Ceo koncert generalno je bio sasvim ok. Da nije kasnio koliko je kasnio i da nema onog buđavog niskog plafona ispred bine, bio bi još bolji. Inače to i nije bila promocija tog diska. Mi smo narezali neku količinu diskova jer nam ploče još nisu bile gotove, pa ako nekog bude zanimalo, mogao je da nađe na distrou međutim mi smo prodali sve do jednog diska pa su i neki ljudi bili uskraćeni jer mi stvarno nismo verovali da će toliko ljudi da kupi to. Što se tiče koncerata po inostranstvu, jako puno puta smo bili pozvani da sviramo ali smo bili u menjanju sastava ili smo bili mega buzy ili problemi sa pasošima...Bili smo pozivani više puta u Mađarsku, Rumuniju, Grčku, Italiju, Poljsku, Makedoniju...Kada nam izađe i drugi 7 ” mozda zapalimo na neku mini turneju.


B: Pa, da. Meni je stvarno bilo drago svirati na takvom koncertu samo što je organizacija bila loša, inače bilo je dosta ljudi, mi smo svirali prvi i stvarno je bilo ok! U principu ne bih izdvajao neku svirku posebno, svaka mi je draga i nosi nešto u sebi, neka lepa sećanja kao i ruzna :)) Što se tiče turneja, mi dugo planiramo da odradimo mini turneju po Srbiji ali nikako konkretno da se dogovorimo oko toga, inače imali smo dosta poziva i iz inostranstva kao što već Dario reče.

10. Kako vam se čini naša scena? Da li bi ste nešto ili nekog posebno pohvalili? Šta je to negativno na njoj i šta bi ste promenili?
D : Mislim da scena nikada, nikada nije bila gora. Mnogo je loše. Ne znam ništa posebno da pohvalim, ne znam šta negativno da izdvojim. Jako je malo ljudi koji još uvek pokušavaju ovde nešto da urade, ali slabo. Najveći razlozi za ovakvo stanje su neorganizovanost, nepovezanost, nezainteresovanost i neupućenost. Da promenio bih. Promenio bih svašta.

Lj: Kod nas sve uvek dolazi i odlazi onako, u talasima. Sada je izgleda nastupilo neko mrtvilo, nikog više ništa ne interesuje, na svakom koncertu je atmosfera zlo, dođe malo ljudi, a još manje skače ili slično...Čak i koncerti dobrih bendova budu mrtvi. Stvarno je sloš situacija na sceni. Nadam se samo da će i to da prođe.

B: Pa, naša scena je dosta siromašna što se tiče hardcore bendova! Ranije je sredinom i krajem 90-ih scena bila mnogo jača i bolja, ali kako vreme prolazi sve polako izumire pa i scena, jel? :) Danas se dosta ljudi fura na nekakav metalcore fazon te je sve tog usmerenja a ustvari tu nema trunke pravog hardcore-a! Kad kazem pravog mislim na onaj koji se nekad svirao ranih 80-ih i početkom 90-ih godina poput Minor Threa-a, Negative Approach-a, Youth of Today-a...Naša scena obiluje međusobnim kritikama i ogovaranjem čemu je uzrok netrpeljivost tuđih shvatanja i razmišljanja! Ove stvari su neizbezne i ja mislim da će uvek postojati, međutim ponekad je bolje neobraćati paznju jer samo uništavate vaše zivce, budite svoji i radite to što radite! Od današnjih bendova pohvalio bih naše drugare Unison koji već stvarno dugo egzistiraju (1994) i koji su donedavno imali evropsku turneju. Tu su i Heavenshore koji sviraju pravi sirovi hardcore sa početka 90-ih što je super, tu su i 36 daggers vrlo kvalitetan bend koje sam već pomenuo. Meni se lično sviđaju i Crustavci koji sviraju trash-crust-grind hardcore, pomenuo bih i Nablu...U našu scenu bih uneo samo više informisanosti, diy etikete, kao i individualnosti u pogledu shvatanja i definisanja hardcore-a.

11. Sve se više prašine podize oko mačo ponašanja na certovima. Vaša muzika stvarno budi agresiju, ali ste vi sigurno protiv toga jer to i naglašavate u pesmi “HC song” . Kako vi gledate na takvo ponašanje i da li prekidate pesmu ako nastanu nezeljeni problemi (čitaj tuča ili povreda) u publici?
D: Većih tuča na svu sreću nema. Na našem koncertu za sad nije izbio neki veći incindent tako da nismo ni imali potrebu da prekidamo svirku. Problem predstavljaju zalutali pojedinci koji slučajno banu na cert I krenu da prave šutku. Sreća pa nacisti ne dolaze u većim grupama na koncerte. Poslednji put kada su baš pravili sranja je bio onaj cert za novu 2001. a I cimali su ljude ispred Doma posle našeg poslednjeg certa. Inače povreda uvek ima ali nisu to neke zlonamerne I zajebane. Ja se prvi posle svakog certa vratim kući izgrebanog vrata I modrih kolena.

B: Pa ne znam, kod nas, koliko ja znam, nikada nije bilo tuča na koncertima a i nasilnog ponašanja, inače ne mozeš nekom zabraniti da skače na koncertu! Ali što se tiče šutiranja to je već pomalo glupo jer prelazi u obično ispoljavanje agresije i nema više veze sa muzikom koju bend svira na bini. Kada bi došlo do tuče sigurno bi prekinuli koncert. Inače samo da dodam, “Hardcore song” koja govori o našoj viziji hardcora i niko se ne mora sloziti sa njom! Mi u njoj iznosimo mišljenje da hardcore treba biti diy pokret propraćen pozitivnom energijom koja se drzi dalje od mainstream govana i nečega što je većini ljudi nametnuto. Kada sagledate sve ove stvari onda će biti potrebno i da ih iskreno prihvatite jer u suprotnom nema tu te strasti koja se u tekstu pominje :))


Biza

12. Da li je za vas DIY HCPUNK paralelan svet, kontra mainstream-ki š objektivnoj stvarnosti? Po čemu se ili bi se bar trebao razlikovati od spoljašnjeg sveta?
D : Pa, to je ono što bi trebao da bude. Tako je i nastao. Trenutno u većini slučaja to baš i nije. HCPunk scena je puna morona i kompleksa. Više se ne razlikuje od cele te šund-kič-šljam spike. Scena je puna rasizma, nacionalizma, homofobije, ovde je materijalizam veći nego bilo gde. Sada je ljudima vaznije koje su im marke patike i kačket, i vaznije im je da imaju najskuplji mobilni i cviše i bermude od 80 eura nego da daju 100 din za zin ili 200-300 za cd. Sad se svi opet tripuju na religiju i nacionalnu tradiciju. Male su razlike između nekih ljudi u ovom i u onom drugom realnom i većem svetu. Kad kazem realnom to je zato što je za mene punk svet odmor od surove stvarnosti ali jako često mi je i odmor da jaja naporan i zajeban.

Lj: Jedna od stvari koja bi trebalo da karakteriše HCPUNK je drugačiji sistem vrednosti. Ali izgleda da većini ljudi I u HCPUNKU ipak čvrsto čuva sisteme vrednosti “spolja šnjeg sveta ” , i samo se od ljudi spoljašnjeg sveta razlikuju što to malo bolje prikrivaju. Deluje mi kao da, kod nas barem, HCPUNK ljudima postaje samo muzika i ništa više. HCPUNK bi trebalo da se razlikuje i po nekoj otvorenosti uma, ali brdo ljudi u svom tom pokušavanju da budu drugačiji, da budu liberalniji, otvoreniji i tolerantniji, se pogube i odu u drugu krajnost. I opet budu uskih shvatanja, i ustvari isti kao oni od kojih su pokušali da se razlikuju.

B: Naravno, hardcore će uvek biti paralelan svet i ostaće i pored gomile hipokrata i trendaša u svetu! Pa, ovako, ne treba se razlikovati bukvalno od spoljašnjeg sveta jer to dovodi ka otuđivanju a čoveku je potrebno da bude deo društvene zajednice kako bi mogao da funkcioniše. Inače, radi se o tome da bi ljudi trebalo malo više otvorenije i razumljivije da gledaju na stvari oko sebe, da ne budu obavijeni večnom pohlepom, mrznjom i da se ne vode mislima kako ništa nije njihov problem već treba gledati vlastiti interes! Dok god ovo postoji svet će biti usrano mesto! Inače, opšte je poznato da je lakše konzumirati nešto nego malo više razmisliti o nečemu. Ljudi se ponašaju samo kao mali šrafovi u jednoj velikoj gigantskoj mašineriji, kljukaju se samo onim što vide i čuju u novinama i televiziji kao i što vide od drugih.

13. Kao što i dolikuje pravom hardcore bendu, drzite spiku između pesama. Sve se više govori da su to isklišeizirane, neoriginalne spike. U jednom zinu to vam je i prebačeno. Šta bi ste vi na sve to rekli i šta obično pričate, da li samo najavljujete pesmu ili ima tu još nečega?
D : Punkhardcore nije samo muzika. To je ono osnovno što nas odvaja od ostalih muzičkih scena. Svaki bend bi trebao da ima neku poruku. Ne ciljam sad na politiku, daleko od toga. Nek bend peva i o prijateljstvu ako nekome to znači ali neka to piše sa razlogom i nek piše od srca. Ima mnogo bendova kojima su tekstovi samo pratnja za muziku i koji škrabaju gluposti samo da ne bi mumlali. Ako si se već iscimao da napišeš nešto i ako stvarno imaš zelju da ljudi znaju o čemu ti pevaš onda im objasni jer te ljudi ne mogu razumeti (mene ne sigurno) dok “peva š ” . Najgori su mi tipovi koji dobacuju “ajde ćuti I sviraj”. Mislim , ja sviram a ne ti i ako ti se ne sviđa onda izađi a mene pusti da radim “moj posao”.

B: Naravno, naša priča između pesama je nešto što nam je veoma bitno! Treba ljudima dati malo podstreka da razmišljaju I bina je najbolje mesto za prenošenje vaših misli. Zavaravate se ako mislite da će neko razumeti nešto što pevač peva, treba ljude uputiti na text inače onome kome je samo bitna muzika taj će se verovatno samo šutirati ili će skakati na koncertima dok ne prođe pomahnitali trendski voz, takvi ljudi nisu ni deo scene!! Priča između bendova ne treba da bude originalna već iskrena. Taj koji je to rekao u tom fanzinu nek zaboravi na sve što je video I čuo da ima veze sa hardcoreom! Dok god postoje problemi I sranja ništa neće biti kliše, on praktično ni ne postoji što se tiče tekstova! Svako ih piše na svoj način neko prostim rečima a neko kroz metafore! Ja lično volim jasne tekstove jer su oni najbrzi način da ih neko razume! A, što se tiče muzike, jedino ona moze biti kliše jer se odnosi na lični ukus I ne predstavlja globalni problem:)))


Ljuba

14. Mali je broj devojaka na sceni. Za što je to tako, po vama? Kod vas to nije slučaj...
Lj: Malo mi je teško da poverujem da je ogromna većina devojaka takva da ih interesuje samo ko će šta da kaze o njima, kako izgledaju, i da li se roze lak na nogama slaze sa plavom gumicom na kosi, pa da kao takve ne razmišljaju ni o čemu, pa ni o nekim “porukama” koje nisi hardcore, i da ih zato tako nešto i ne privlači...Nazalost, ima i toga, ali siguno ne baš u toj meri?! Ok, normalno je da se nekim devojkama ne sviđa ta muzika i sve to, ali ne kapiram zašto baš toliko da devojka na sceni bude retkost! HCPUNK jeste enegičnija muzika, i ne vidim ništa čudno u tome. Ima i toga da je scena malo zatvorenija prema devojkama. To je ona priča o kao nekoj otvorenosti, u koje su u stvari sve ista sranja kao i u “pravom” svetu...Trenutno su scena uglavnom muškarci. I gomila tih istih likova koji kukaju za devojkama na sceni, kada se devojka pojavi sama u skroz muškom društvu, i još ako slučajno skače na certu ili nešto slično, odmah je čudno gleda, i negira njenu zenstvenost. Mozda je i to jedna od stvari koja odbija devojke od ove naše scene.

B: Pa, ima devojaka na sceni ali su samo nekako prikrivene, zaista. Dobro, ne računam one koje dolaze sa strane da bi gledale dečka kako svira ili šta već nego zaista one koje slušaju hardcore i punk. To su uglavnom devojke anarho usmerenja!...Pa, da, kod nas to nije slučaj :))

15. Po meni, ono što vas izdvaja iz mase je brzina bubnja, te se negde spominje da vas karakteriše i grindy ritam. Da li je to istina, i ima li originalnosti u tupa-tupa HC-u? Da li je za vas Grind hardcore ili metal muzika?
D : Idvaja nas od domaći bendova jer kod nas niko ne svira takvu vrstu muzike. To definitivno nije ni grind ni crust kako inače obično ljudi umeju da nas okarakterišu. Inače jako slabo slušam grind i ne interesujeme gde će ljudi da ga strpaju. Zar je to nekome toliko stalo da ima hardcore a ne metal etiketu i obratno? Što se tiče originalnosti, pa boli me uvo da li je nekom tuka-tuka zika neoriginalna. Ne pravim(o) pesme njima. Pesme pravim(o) za sebe i pravim(o) ono što se meni (nama) sviđa a sad ako se još nekom to svidi onda sam (smo) postigao(li) nešto više.

B: Naravno i grind i metal i lupkanje u zid sve je to muzika jer prenosi sliku nekakvih emocija, sad što to nekom ne prija za slušanje su već stvari ukusa! Daleko da mi imamo grind ritam, mi smo samo brzi hardcorepunk. Što se tiče originalnosti daleko da je ima u bilo kojo vrsti muzike pa i u hardcore-u! Lepo je videti kada bend uspe da spoji neke već viđene ideje u jedno pravo delo, naravno, sve to tako da zvuči interesantno i lepo.

Puno vam hvala! Za kraj pozdravi, čestitke, mudrolije, citati, saveti ili nešto što vas nisam pitao a hteli ste reći.

D: Pozdravljam sve! Pošaljite mi neke lepe stvari ili do jaja ploče.

B : Pa, ništa. Hteo bih da dodam da ljudi veruju iskreno u to što rade da daju svoj maksimum uvek i da vode računa o drugima, kao i da slušaju dobru ziku :)) Pozdrav XXX.
vrati se na sadrzaj
arhiva