vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

Malo sutra na Kleharu, napisao Ratislav Durman


Mi Zemljani stanovnike veoma zabacene planete Klehar dozivljavamo uglavnom kao kombinaciju gostoljubive stonoge i predusretljivog usisivaca. Sa Kleharijancima bi covek mogao lepo da se druzi samo da ne shvataju svaku izgovorenu rec potpuno doslovno i da ne bleje krajnje zapanjeno i na najneznatnije pomeranje znacenja izgovorenog.

Stogaosam kao sef trgovinske delegacije na Klehar pre neka tri meseca. Prvih nekoliko dana obilazio sam lepote prirode i drustva, a onda su poceli da me zamaraju sa neke tri tone pogonskih jedinica gergoderonijuma. Bili su toliko dosadni da sam na kraju morao da izgubim strpljenje i dreknem:

- Sta ste zapeli? Davo da nosi taj gergoderonijum! Znate li kada cu potpisati taj ugovor? E malo sutra!

- Malo sutra?

- Jeste, malo sutra.

- Moze li malo prekosutra?

- Ne moze, malo sutra ili nikad.

Na prijemu te veceri uzivao sam u vocnom soku sa planete Dvadeset Gradi toliko da su trojica morala da me odnesu u krevet.

Probudili su me posle nepuna cetiri sata:

- Oprostite sto vas uznemiravamo, ali malo danas, jucerasnje malo sutra, ovaj...

- Sta?

- Pa malo danas je toliko malo da se bojimo da ce te ga prespavati...

Gergoderonijum ne raste na drvecu, a u lejama uspeva samo na planeti Rttete. Zemlja od toga nema nikakve vajde posto su Rtteterijanci gulikoze koje za kilogram gergoderonijuma traze kilogram staklenih djindjuva, veoma skupo ako se uzme u obzir da tona gergoderonijuma stane u osrednji brod, a tona perli zauzme tovarni prostor cele flote. Imajuci to na umu uopste se ne cudim sto su Generalnom Racunaru od jeda pregorele dve lampe po primitku ugovora i sto je resio da me surovo kazni.

Zajedno sa tovarom pogonskih jedinica, na Klehar je stigao opoziv dotadasnjem ambasadoru i moji akreditivi.

Nekoliko dana na Kleharu coveku moze da prija, ali se vremenom opusti, zaboravi i pogine.

Prvi ambasador je jednoj zaljubljenoj Kleharijanki rekao da zali sto ova ne moze da zapali vatru u njegovom srcu i ona mu je dokazala suprotno.

Sedmi ambasador zalio se na svoj temparament govoreci kako bi ponekad zeleo da izgubi glavu, a ne moze. Ni do dan danas nije pronadjena.

Sedamnaesti ambasador pisao je pesme i kukao sto mu nista ne pada na pamet. Da nije hteo da napise nesto veliko, preziveo bi...

Opet sam poslao molbu da mi se usvoji ostavka. Opet sam napisao da moja krivica nije tolika kolika izgleda. Mozda je trebalo da pretpostavim kako ce Kleharijanci moje MALO sutra shvatiti kao KRATKO sutra, ali nisam mogao da znam da ce ubrzati okretanje planete oko ose i tako smanjiti trajanje dana.

vrati se na sadrzaj
arhiva