vrati se na sadrzaj arhiva root@hc-zin.cjb.net

Intervju Tale (T-Error)


KREATIVNA HARD CORE NOSTALGIJA: GRADE MOJ, JOŠ SI ŽIV! ***

Koliko su nam 90-te godine sa političke i ekonomske strane pokazale šta znači biti u željama ograničen i materijalno uskraćen, toliko su nam, sa druge strane, otvorile neke kulturne vidike i inicirale procvat domaće rock scene. Samo u našem gradu je postojalo desetak aktivnih bendova koji su imali svoja izdanja i, u tada aktuelnim rock klubovima, čestim live svirkama održavali buntovnički ritam grada. Početak novog veka nametnuo je neke druge trendove, izbrisao reč entuzijazam, a sa njom i većinu bendova koji su na neki način bili sinonim urbanog života grada Niša. Ovo je priča o sadašnjosti jednog od njih. Prošlost je već proživljena kroz Wordz of faith, Return to nowhere i Birth machine. Pripremite svoja čula za vrhunski T-error i prepustite se hard-core feelingu kakav je samo naš grad mogao da stvori.

Kada se vest o tvom odlasku u Prag proširila ovim našim gradom, krenula je i priča da si postao deo češke hard core industrije, da imaš bend i konačno ostvaruješ san koji si ovde sanjao više od deset godina.
Tale: Pa, ta ideja mi je prošla kroz glavu kada sam video da ću u Pragu ostati duže nego što sam planirao. Međutim, totalno nova sredina, posao kojim sam počeo da se bavim, i uopšte okolnosti u kojima sam se neplanirano našao, nisu mi dale prostora da stvorim uslove da ozbiljnije krenem u te muzičke vode. Ja sam mogao da pokušam, ali nisam hteo da ono što sam ovde profesionalno i svim srcem radio, tamo svedem na neki amaterizam. Želeo sam da, ako se i desi taj bend i stvori neka šansa da se tamo nešto radi, prihvatim sve to samo u varijanti gotovog projekta. Kao što je bila grupa T-error. Znači da bi sve pesme grupe T-error bile prenete i promovisane tamo, ali sa nekim novim članovima.

Koliko neko ko je došao sa strane i kod kuće imao solidnu muzičku karijeru, može računati na saradnju sa češkim bendovima? Da li su stvarno tako otvoreni kao što se reklamiraju u sklopu svog novog okruženja?
Tale: Činjenica da za dve godine provedene tamo nisam ostvario neke bolje kontakte, govori o tome da nisu baš tako otvoreni i raspoloženi za saradnju. Verovatno tu ima uticaja i sredina iz koje sam došao i situacija u kojoj naša zemlja jeste i slab rejting koji uživamo širom sveta, pa i u Češkoj. Nekada je ta Češka bila daleko iza nas, a sada su se te pozicije skroz promenjene. Muzika je samo jedan segment gde se oseća različitost, pored hiljadu drugih, možda i važnijih za nas.


Kakva je češka hard-core scena? Da li ima kvaliteta koji bi eventualno na legalnim ili piratskim kanalima osvojio svet?
Tale: Ima i to dosta. Evo već dve godine aktivno pratim hard-core scenu, obilazim sve klubove, ne propuštam svirke i mogu da kažem da kvalitetni bendovi itekako postoje. Sama češka scena je, otprilike, veoma slična našoj. Postoji gomila hard-core i punk bendova, svih žanrova i manje-više ujednačenog kvaliteta. Njihova velika prednost je što su, politički i ekonomski, deo te Evrope i ako je neki bend dovoljno ozbiljan, ako se stvarno založi i potrudi, kao što smo se mi svih ovih godina trudili i kao što i dan danas neki moji prijatelji vredno rade, to ne može da bude bez rezultata. Oni će izdati legalni CD koji će biti dostupan ljudima, automatski će odraditi više koncerata, proputovati celu Evropu i sigurno zaraditi nešto i živeti od toga što vole da rade.

Kod nas je upravo ta nemogućnost da se zaradi i živi od muzike ugasila veliki broj bendova ili ih skrenula u neku komercijalnu stranputicu. Kako ti situacija izgleda dve godine kasnije? Da li kao neko ko je došao sa strane vidiš neke promene?
Tale: Ovde nikada nije moglo da se živi od muzike, a ne vidim ni da će se nešto promeniti u skorijoj budućnosti. Ja sam toga bio svestan i kada smo počinjali sa radom tamo 93. godine. Bili smo mladi, pa smo hteli da budemo popularni, da zaradimo neku kintu, da se ne skidamo sa televizija. Uzori su nam bili mega bendovi... A onda sam, vremenom, sa godinama, shvatio da od toga nema ništa, da je sve što nas je održavalo da ne posustanemo, bila ta ljubav prema muzici i da sve što smo radili, radili smo iz srca, a kinte... ako bude...

Tvoj povratak u grad, makar na kratko, ima u sebi misiju da T-Error Nišu vrati duh starih dobrih godina rock življenja...
Tale: Pa jeste, pošto sam neplanirano napustio Niš, bend i prijatelje i ostao u Pragu, evo sada koristim priliku da sakupim ekipu i napravimo jedan dobar koncert. Da pokušam da se nekako iskupim... Može se desiti da nakon Niša sviramo i u Beogradu, jer kao što dugujem Nišu, tako dugujem i Beogradu. Imamo dosta prijatelja tamo i puno ljudi koji su svojevremeno dolazili na naše koncerte, tako da, ukoliko bude tehničkih mogućnosti i sredimo neki prostor, sviraćemo i tamo. Ali Niš je prioritet i zato što je naš grad i zato što smo poslednjih par koncerata svirali u Beogradu i zato što nas više od tri godine nije bilo ovde. Takođe vidim da je Niš postao mrtav grad u kome se skoro ništa ne dešava u kome su koncerti veoma retka pojava... pa sam rešio da makar na kratko nešto promenim. Ako ništa drugo, možda nekim novim klincima poslužimo kao inspiracija da naprave sopstveni bend.

Da li planiraš da, dok si tu, ugovoriš po par koncerata u Bugarskoj, Makedoniji i Mađarskoj? Tamo ste bili jako popularni i često svirali uživo, pa, možda vredi ponoviti...
Tale: E, onda se verovatno ne bih ni vratio u Češku. Totalno bih promenio kurs života, vratio bih se na staro, ostao ovde i svirao narednih deset godina.

Ivana Božić
***intervju je objavljen u Nishkom studenskom listu Pressing

vrati se na sadrzaj
arhiva