jedan od vodecih savremenih ekonomista, nobelovac Dzozef E. Stiglic osuo "drvlje i kamenje" na vodece svetske ekonomske institucije i razvijene zemlje I njihovu politiku prema “ostatku” sveta

Umesto da pomogne bivsim zemljama socijalisickog bloka, MMF ih svojom politikom samo udaljuje od ekonomskog prosperiteta i boljitka.Bogati postaju jos bogatiji, siromasni-siromasniji.

Jedan od retkih priznatih ekonomista sa Zapada koji se "usudio" da kritikuje politiku IMF-a, Svetske banke i drugih ekonomskih institucija prema bivsim socijalistickim zemljama i zemljama u razvoju zove se Dzozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade iz oblasti ekonomije za 2001.godinu.Po njemu, proces globalizacije i prestrukturiranja nije uspeo da ostvari neke od svojih glavnih zadataka, kao sto su obezbedjenje fondova iz kojih bi se finansirale posustale privrede "zemalja u razvoju" kao i da se obezbedi stanje priblizno punoj zaposlenosti. Naprotiv, krize kojima su bile izlozene pomenute zemlje su ne samo  povecale svoju ucestalost, vec su i postaja sve dublje i dublje.

Naravno da takvo stanje nije moglo rezultirati povecanjem globalne stabilnosti, kako ekonomske tako i politicke, koje su i proklamovane kao "ideje vodilje" postojanja ovakvih organizacija. Bolja sudbina nije mogla snaci ni proces vodjenja tranzicije od planskih ka trzisnim ekonomijama u ovim zemljama.Doduse, nepravedno bi bilo ne pomenuti  i pozitivne osobine procesa globalizacije i otvaranja dotad izolovanih i zatvorenih privreda zemalja u tranziciji prema svetskoj trgovini. Ti pozitivni efekti se ogledaju ponajvise u tome da je zemljama koje su belezile kakve-takve pozitivne pomake u svom privrednom razvoju omogucile da taj razvoj ucine dinamicnijim nego sto bi on inace bio. Zatim, inostrana pomoc koju su primale ex-socijalisticke i pojedine zemlje "treceg sveta" takodje su rezultovale uglavnom pozitivnim efektima na iste. 

Medjutim, i pored datih obecanja o "velikom ekonomskom prosperitetu" od strane "bogatih zapadnjaka", proces tranzicije "siromasnima" je doneo sve vece siromastvo i opste drustvenu apatiju.

Naime, na jedan krajnje licemeran nacin zemlje Zapada su ubedjivalje i uveralale da jedino proces liberalizacije spoljne trgovine koja podrazumeva ukidanje bilo kakvih carina i barijera za uvoz-izvod  robe predstavlja" ispravan put" u opsti boljitak-kaze Stiglic.  Izvor tog licemerja lezi u cinjenici  da su  upravo ti gromoglasni zagovornici liberalizacije , delovali suprotno, cvrstim barijerama su sprecavale prodor poljoprivrednih i drugih proizvoda iz nerazvijenih zemalja.U svemu ovome su prednjacile, naravno Sjedinjene americke drzave, koje su ujedno bile i najvatreniji zagovornici  slobodne spoljnotrgovinske razmene. One (SAD)kao da zaboravljaju da su svoju privredu razvile velikim delom zahvaljujuci ljubomornom cuvanju svojih privrednih resursa od uslova razvijenije i cesto nemilosrdne konkurencije, i stitile ih na taj nacin sve dok nisu postale sigurne da na razvijenom svetskom trzistu nece postati hrava "velikim ribama".

Sustina problema u vezi sa "katastrofalnom" politikom IMF-a i Svetske banke lezi upravo u njihovim vodecim strukturama, koje ustvari  i donose glavne odluke u obliku "smernica" nerazvijenim zemljama. Opste je poznato da u vezi sa tim vazi pravilo da je prvi covek IMF-a   uvek Evropljanin, dok je rukovodeca pozicija u upravljanju Svetkom bankom namenjena ekspertu americke nacionalnosti.Sasvim je normalno,samim tim, da ce politika navedenih institucija biti vodjena tako da odgovara interesima vodecih zemalja Zapada, kao i tamosnje finansijske i politicke oligarhije.

Sistem koji je produkovala globalizacija Stiglic opisuje I karakterise kao “globalno upravljanje bez globalne vlade”, ciji bi zadatak (svetske vlade) bio da koordinira I upravlja procesom globalizacije, s tim da bude direktno odgovorna za svoju politiku vladama I narodima o cijoj se kozi zapravo radi. Nasuprot tome danas imamo situaciju da “svetom” upravljaju, s jedne strane finansijske organizacije kao sto su IMF, Svetska banka, WTO povezane sa ministrima u zemljama koje se restruktuiraju, I koji bespogovorno sprovode politiku pomenutih institucija. Suvisno je ,naravno, govoriti o “vezama” koje povezuju ove dve grupacije u njihovom delovanju. S druge strane imamo armije ljudi bez posla, siromasne, sa standardom koji opada konstantno, apaticne I cesto gladne.

No, situacija nije svuda ista po pitanju delovanja globalizacionih tokova, pa su tako iz svega toga korist uspele I umele da izvuku jedino zemlje Istocne Azije, ali na taj nacin sto su uspele da istu na neki nacin preoblikuju I prilagode je privrednim uslovima u svojim zemljama, I iz toga izvukle ogromne koristi.

Krajnji je trenutak da se ta konstelacija vladajucih snaga na svetskom trzistu promeni u smislu da se okrene ka onima zbog kojih je,toboze, I nastala, I na taj nacin doprinese dugorocnom povecanju svetske stabilnosti –zakljucuje Stiglic.

Aleksandar Ciric acaciric@yahoo.com

Cuvajte se MMF-a
Svojevremeno je Dzozef Stiglic u svom intervjuu beogradskom listu “Ekonomist” “upozorio” nase vlasti da cesto “saveti” MMF-a nisu u skladu sa interesima razvoja privrede zemlje “savetoprimca”

Biografija
Joseph E. Stiglitz , je rodjen 1943. godine u gradicu Gary, Indiana na juznoj obali jezera Micigen(zemljaci sa takodje nobelovcem Polom Samjuelsonom, koji mu je bio I profesor), imao je srece da mu tokom studija predavaju mnogi nobelovci, pa su mu, pored Samjuelsona predavali I Modiljani, Solou I Erou.

Dobitnik je Nobelove nagrade iz oblasti ekonomije za 2001. godinu zajedno sa Dzordzom Akerlofom I A. Majkl Spensom za njihov istrazivacki rad na temu:”Trzista sa asimetricnim informacijama”.

Profesor je na Columbia University, New York.

Bio je svojevremeno postavljen za predsednika Veca ekonomskih savetnika americkog predsednika, sada vec bivseg, Bila Klintona, bio je I na rukovodecoj funkciji u Svetskoj banci, a neko vreme I clan Saveta za reformu javnih finansija pri ministarstvu finansija Republike Srbije, dok je ministar bio Bozidar Djelic.

Protivurecnosti globalizacije

Sva svoja iskustva koja je Stiglic stekao u svojoj borbi za “pravedniji” svet, boraveci na mnogobrojnim funkcijama I upoznavajuci sistem zahvaljujuci istim pretocio je u knjigu koja je svojim izlaskom na svetlost dana ustalasala strucnu, ali I celokupnu svetsku javnost pod naslovom “Protivurecnosti globalizacije”